VRATILI NAJSKUPLjI DUG: Refinansiranje najvećeg zaduženja države sSbije otkrilo veliko interesovanje stranih ulagača

B. Caranović

25. 11. 2020. u 08:00

ВРАТИЛИ НАЈСКУПЉИ ДУГ: Рефинансирање највећег задужења државе сСбије открило велико интересовање страних улагача

Jorgovanka Tabaković / Foto Tanjug

NAŠA zemlja je, uprkos krizi, u ponedeljak na međunarodnom finansijskom tržištu emitovala desetogodišnju evroobveznicu u iznosu od 1,2 milijarde američkih dolara, po prinosu od 2,35 odsto, i kuponskoj stopi od 2,125 procenata.

Srbija je, kažu u NBS i Ministarstvu finansija, postigla najpovoljniju cenu finansiranja od 1,066 odsto, što je do sada najniža kamatna stopa.

Kako u NBS objašnjavaju, iako su obveznice emitovane u dolarima, Srbija je prvi put realizovala i tzv. hedžing transakciju, kojom je dolarske obaveze i kamatu po osnovu obveznice prebacila u obaveze u evrima i na taj način zaštitila ovu obveznicu od deviznog rizika kretanja evra prema dolaru.

Po rečima Jorgovanke Tabaković, guvernera Narodne banke Srbije, najveći deo sredstava od te obveznice - 900 miliona dolara, biće izdvojen za otplatu duga iz 2011. godine, odnosno iz perioda kada se, kaže, Srbija putem evroobveznica zadužila po stopi od 7,25 odsto.

- Ova transakcija je još jedna potvrda da međunarodni ulagači našu zemlju prepoznaju kao sigurno mesto za investicije - kaže Tabakovićeva. - Svaki izlazak na međunarodno tržište predstavlja proveru poverenja investitora u održivost makroekonomske stabilnosti, što je danas od posebne važnosti jer je to poverenje stečeno u uslovima kada se svetska ekonomija suočava s najvećim izazovom još od Velike depresije.

U pitanju je, dakle, refinansiranje duga od pre decenije po znatno povoljnijim uslovima. Kako ekonomista Ivan Nikolić kaže, to je ujedno i najbolji način, gde god se to može. Prema njegovim rečima, javni dug je u ovom momentu, uprkos krizi izazvanoj pandemijom virusa korona, ispod 60 odsto, a što je granica održivog zaduživanja.

Poslednji podaci Uprave za javni dug Ministarstva finansija pokazuju da je javni dug na kraju trećeg kvartala ove godine, 30. septembra, iznosio 25,195 milijardi evra, a da je njegov udeo u odnosu na BDP 57,6 odsto. Nadležni očekuju je da će do kraja godine javni dug dostići 59 odsto javnog duga. Najviše dugujemo u evrima, oko 40 odsto, u dinarima oko 30, oko 20 procenata u dolarima, a ostalo u drugim valutama.

- To nije nešto što treba da nas brine, a najbolji pokazatelj da je tako pokazuje visok stepen zainteresovanosti investitora da nam pozajme i njihova uverenost da je Republika Srbija dovoljno jaka i pouzdana da servisira taj dug - objašnjava za "Novosti" Ivan Nikolić.

Novosti

Tražnja za obveznicom, koja je pre dva dana emitovana, bila je pet puta veća od onog što je prethodno emitovano, i iznosila je šest milijardi dolara, a za tu emisiju obveznica interesovalo se oko 200 investitora iz celog sveta.

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da je Srbija drugi put ove godine izašla na međunarodno finansijsko tržište emitovanjem ove obveznice, istakavši da je šest puta veća tražnja od ponude istorijski rezultat za Srbiju i njene građane.

- To vam govori o poverenju koje strani investitori imaju u Srbiju i ekonomsku politku koju vodimo, kao i najbolji pokazatelj da stopa rasta bruto društvenog proizvoda (BDP-a), koja će biti najbolja u Evropi ove godine, pokazuje svoj rezultat - istakao je Mali. - Srbija je mogla da uštedi 500 miliona evra i napravi, primera radi, pet kliničkih centara za taj novac da je obveznica iz 2011. godine emitovana po kamatnoj stopi od 2,125 odsto.

Ministar Mali kaže da je nakon hedžovanja dolara u evre dobijena stopa od 1,066 odsto, navodeći da se nikada u istoriji zemlje nije dogodila tako niska kamatna stopa.

- Ne povećavamo javni dug, vraćamo kredite i vraćamo obveznice koje je neko drugi uzimao pre nas, a koje posebno dospevaju u septembru 2021. godine i smanjujemo trošak našeg javnog dug - objasnio je ministar finansija Siniša Mali. - Vrlo sam ponosan na to. Ispravnost naše ekonomske politike potvrđuju međunarodno finansijsko tržište, Londonska berza i međunarodni investitori.

NIJE APSOLUTNA VREDNOST

NE postoji aplsolutan iznos duga, već se gleda u odnosu na BDP, odnosno kapacitet države da ga vrati - kaže ekonomista Ivan Nikolić.

- Zato je više milijardi na skoru državnog duga, u sadašnjoj situaciji i veća spremnost države da se zaduži i vrati dugove. Niske brojke državnog duga iz 2000, objašnjava, pre svega su nastale dogovorom sa stranim poveriocima da nam se otpiše dobar deo duga. Period do finansijske krize 2009. obeležen je umerenim porastom zaduživanja, a potrebe države zadovoljavane su pre svega procesom privatizacije i uplivom stranog novca, ali i stvaranjem nerealne uljuljkane slike. Od tada počinjemo da se zadužujemo kao država, a prošle godine smo javni dug znatno smanjili.

POVERIOCI OD EVROPE DO AMERIKE

NA spisku poverilaca kojima u ovom trenutku Srbija najviše duguje su strane vlade kojima dugujemo 3,9 milijardi evra, Evropska investiciona banka prema kojoj imamo dug od 1,218 milijardi evra, Banka za razvoj Saveta Evrope - 187 miliona evra, Evropska banka za obnovu i razvoj - 78,289 miliona evra, Međunarodna banka za obnovu i razvoj - 2,2 milijarde evra. Međunarodnom udruženju za razvoj dugujemo 163,5 miliona evra, MMF-u 465,6 miliona evra, pariskom klubu poverilaca 868, a Nemačkoj razvojnoj banci 66,01 milion. U evroobveznicama RS dug je 4,9 milijardi evra.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)