VAŽNO ZA GRAĐANE SRBIJE: Evo kada se završava moratorijum i šta su dužnosti banaka

B. CARANOVIĆ

25. 09. 2020. u 10:00

ВАЖНО ЗА ГРАЂАНЕ СРБИЈЕ: Ево када се завршава мораторијум и шта су дужности банака

Foto: Arhiva

ZA sedam dana završava se i drugi zastoj u otplati svih dugova bankama i davaocima lizinga!

Onima koji su prihvatili oba moratorijuma, nove uvećane rate posle još dva meseca pauze, konačno će doći na naplatu. Sve koji nisu dobro proračunali i iskalkulisali da li im se više isplati da nastave sa otplatom ili prihvate stanku, verovatno će šokirati stanje na računima, od 1. oktobra. Tad će početi da se skidaju rate po svim kreditima, kreditnim karicama i dozvoljenim porekoračenjima.

DOZVOLjENI MINUS I KARTICE

ZA razliku od prvog zastoja, kada su se kamate na dozvoljeno prekoračenje "skidale" tokom tri meseca nakon moratorijuma, nakon drugog ove obaveze će se drugačije naplaćivati. Biće raspoređene na čitav period otplate, odnosno dok traje ugovor o dozvoljenom prekoračenju. Važenje "minusa", odnosno kreditne kartice, produžava se za period trajanja moratorijuma. Izuzetak među bankarskim proizvodima koji su bile u zastoju samo za obaveze u julu su master standard kartice.

Do kraja ovog meseca, kako u NBS kažu, neće biti "skinuta" nijedna rata, a informacije o završetku pauze i novom planu otplate, banke su dužne da daju svojim klijentima.

Drugi moratorijum za avgust, septembar, ali i rate krajem jula, kao i prethodni koji je važio za mart, april i maj, omogućeni su Odlukom o privremenim merama za banke radi ublažavanja posledica pandemije kovida 19 u cilju očuvanja stabilnosti finansijskog sistema Narodne banke Srbije. Druga stanka odnosila se na obaveze dužnika koje dospevaju u periodu od 1. avgusta do 30. septembra, kao i na dospele neizmirene obaveze u julu.

Više od 2,5 miliona dužnika u Srbiji prihvatilo je dodatni dvomesečni predah na otplatu obaveza, što je 82 odsto dužnika, preduzeća i građana, što je za oko deset odsto manje nego u slučaju prvog moratorijuma koji je prihvatilo oko 91 odsto dužnika. Od ukupnog iznosa svih odobrenih kredita, pod moratorijumom se nalazi 53 odsto, navode u NBS.

- Banke su dužne da svim dužnicima koji su koristili moratorijum, ako je to primenjivo s obzirom na vrstu konkretnog proizvoda, dostave novi plan otplate putem elektronske ili redovne pošte, bez dodatnih troškova za dužnika - kažu u NBS. - Taj plan se obavezno sačinjava i dostavlja za kredite.

PROSEČNA KAMATA U PADU

U NBS kažu da su prosečne ponderisane kamatne stope na dinarske kredite u padu od početka godine i prema poslednjim dostupnim podacima za jul 2020, ta kamatna stopa na dinarske kredite stanovništvu iznosi 8,2 odsto, a privredi 3,1 odsto. Takođe, i prosečne ponderisane kamatne stope na evro i evroindeksirane kredite su u padu u odnosu na početak godine i kod stanovništva ta kamatna stopa iznosi 3,5 odsto, a kod privrede 2,6 odsto.

Ovaj plan, kažu u NBS, mora potpuno da informiše dužnika o svim obavezama i načinu njihovog izmirivanja. Podsećaju, po prestanku moratorijuma redovna kamata ravnomerno se raspoređuje na period otplate kredita i drugih proizvoda i ne pripisuje se glavnici duga, a period otplate se produžava za period trajanja moratorijuma. Rate do kraja otplate uvećane su za kamate ravnomerno raspoređene na sve preostale rate. Osim ovog načina, klijentima su dostupna još dva modela otplate duga.

- Napominjemo da dužnik može u roku od sedam dana po dostavljanju navedenog plana otplate od banke da zahteva da po prestanku moratorijuma izmiri sve obaveze po osnovu kredita koje su bile obuhvaćene moratorijumom - objašnjavaju iz Centralne banke. - Mogu da plate sve anuitete iz perioda moratorijuma - glavnicu i redovnu kamatu, ili da izmire samo redovne kamate koje su se obračunavale za vreme trajanja moratorijuma, uz produženje roka otplate kredita za period trajanja moratorijuma.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)