ŠTA JE ISTORIJA, A ŠTA FIKCIJA U "DARI IZ JASENOVCA": Poznati istoričar otkriva - Kako je zaista radila mašinerija smrti NDH (FOTO)

Novosti online

22. 02. 2021. u 22:22

ШТА ЈЕ ИСТОРИЈА, А ШТА ФИКЦИЈА У ДАРИ ИЗ ЈАСЕНОВЦА: Познати историчар открива - Како је заиста радила машинерија смрти НДХ (ФОТО)

Foto: Promo i Arhiva "Novosti"

MOŽE li brutalnost ustaškog režima prema Srbima, Romima, Jevrejima i partizanima da se prikaže u 125 minuta?

Film "Dara iz Jasenovca" uspeo je da, ako ne razmrsi jednu kompleksnu istorijsku temu, onda ostavi snažan utisak, podseti nas na istoriju i važnost sećanja na srpske žrtve - ne samo iz Jasenovca, već sa teritorije cele NDH. Film je podigao i veliku buru u javnosti, a mučni prikazi klanja i ubijanja u njemu kao da nam govore: "Nemoj da zažmuriš, ovo se stvarno događalo".

Međutim, "Dara iz Jasenovca" nije dokumentarni film - to je pre svega umetnička transpozicija onoga što se dešavalo, objašnjava istoričar Milan Koljanin, vrsni poznavalac događaja iz Drugog svetskog rata, koji je i sam izučavao logor na Starom Sajmištu ("Nemački logor na Beogradskom sajmištu 1941-1944", knjiga izdata 1992. godine).

U filmu se, ipak, u jednoj igranoj radnji, prepliću mnoge tužne istorijske činjenice koje su se dešavale ne samo u Jasenovcu, već u čitavoj NDH.

- To je, pre svega, umetničko viđenje, transpozicija onoga što su činjenice. Onaj ko je dobar poznavalac može da uoči da su tu neke stvari pomešane, vidi se da se nastojalo da se što kompletnije prikaže ceo taj zločinački sistem, jer je pre svega reč o sistemu. Treba naglasiti da je Jasenovac simbol i mesto najvećeg stradanja, ali su sva srpska etnička područja u toj velikoj Hrvatskoj bila stratišta, Srbi su ubijani tamo gde su živeli, ne samo u logorima. Ubijani su i u zbegovima tokom velikih operacija, kao što su Kozara i Petrova Gora, to su sve velika stratišta, ali Jasenovac je svakako simbol najvećeg stradanja i koncentracije zla - objašnjava Koljanin.

Scena iz filma "Dara iz Jasenovca" / Foto Promo/Predrag Antonijević

Umetnička vizija jedne Dare, koja se, zajedno sa drugim zatvorenicima bori samo da preživi još sat, dan ili nedelju, gledajući smrti u oči samo je simbol masovnog stradanja Srba. Ona je izmišljen lik, ali ko zna koliko je bilo stvarnih devojčica kojima su ustaše ubile sve, a one nekim čudom još ostale na ovom svetu i pre nego što su postale žene morale su biti majke svojoj mlađoj braći i sestrama...

Film je prikazao kako izgleda život običnog čoveka u sistemu, mašineriji genocida, uređenog po ugledu na nemačke nacističke logore, ali s jednom razlikom...

U NDH su postojala dva logora, isključivo za decu - u Sisku i u Gornjoj Rijeci / Foto Privatna arhiva

- Ovde je proces ubijanaja bio ličan. Postojao je lični kontakt između žrtve i ubice, nisu postojale gasne komore. Najčešće se ubijalo hladnim oružjem: maljevima i slično. Manji deo logoraša ubijan je vatrenim oružjem. Postojao je taj kontakt između dželata i žrtve, što govori o psihološkom profilu bića, kojima je to bila neka vrsta zadovoljstva, da ubiju na taj način što više ljudi, ali i da imaju taj lični odnos prema njima - objašnjava Koljanin.

I upravo taj karakter ubijanja jeste naglašen u filmu "Dara iz Jasenovca". Ustaša hladnokrvno, jednim potezom nožem ubija čoveka koji ga gleda u oči. Ali, mnogima je najmučnija bila scena kada upravnik Ante gasom ubija gomilu nemoćne dece koje je zbio u podrum. Nažalost, ubijanje dece gasom se zaista dogodilo.

- Potpuno autentično je prikazano ubijanje dece "ciklonom B". To je gas koji je korišćen u Aušvicu. Ante Vrban je to priznao na suđenju - dodaje Koljanin.

Dr Milan Koljanin

JASENOVAC JE NAJVEĆI, ALI NE I JEDINI LOGOR

Spomen kompleks Jasenovca danas je poseljen na deo koji pripada Republici Srpskoj (Stara Gradišta) i onaj koji pripada Hrvatskoj, gde se i nalazi čuveni spomenik "Kameni cvet". Jasenovac je bio najveći, a potom sledi Stara Gradiška.

- To je nešto što je predviđeno u ustaškom sistemu uništenja kao mesto najveće efikasnosti. Uporedo sa ubijanjem na etničkim prostorima ustaška hrvatska država je stvarala mrežu logora, prvo Jadnovno i na Pagu, gde je bila italijanska okupaciona zona, a potom je formiran logor Jasenovac koji je postojao do kraja rata. Reč je o sistemu koji je odmah stvoren u NDH. Čak su postojali i zakoni o interniranju, NDH je pseudopravnim normama pokušala da opravda postojanje logora i bila su tri zalona koja su pokrivala tu materiju - objašnjava Koljanin.

Foto: Arhiva Novosti

Kada je u pitanju Stara Gradiška, tu zaista, kao u filmu, jesu sprovođene žene i deca. Naime, postojao je dogovor Nemca i ustaša u vezi s predavanjem logoraša na rad u Nemačkoj, jer im je bila potrebna radna snaga. Zato su odvajani muškarci od žena i dece. Kako su na rad odvodili i žene, deca su ostajala sama u užasnim uslovima, praktično osuđena na smrt.

Foto: Arhiva Novosti

- Mala deca i bebe ostavljeni da umru bez hrane u užasnim uslovima u toj zloglasnoj kuli, tu je krenula akcija Dijane Budisavljević i hrvatskog Crvenog krsta - naglašava Koljanin.

Jasenovac jeste bio logor smrti, ali zaista organizovan kao radni. Međutim, rad je bio samo uvertira u smrt. U okviru Jasenovca bila je čak i električna centrala, koja je snabdevala logor i naselje. Bili su poluindustrijski i zanatski objekti, kožara... sve ono što je već viđeno u velikim nemačkim logorima. Slično se radilo i u manjim logorima širom tzv. NDH.

Foto: Arhiva Novosti

- Postojao je još niz manjih logora u srpskim selima, koja su uništena. To su bila poljoprivredna dobra, gde su dovođeni zatočenici na rad, a posle bi bili ubijeni, jer su bili nepotrebni. To je ubijanje radom. Svi su dovedeni da bi bili ubijeni, klasičan logor smrti, s tim što je imao i radnu funkciju - objašnjava Koljanin.

Što se tiče Donje Gradine, koja je takođe prikazana u filmu kao mesto sakupljanja i pokopavanja leševa, Koljanin ističe da je to bilo, zapravo, mesto egzekucije.

Foto: Printskrin Ibej

BROJ ŽRTAVA NIKAD NIJE USAGLAŠEN

Kada se govori o broju žrtava Jasenovca, postoje brojke od 90 do 700 hiljada ljudi.

- To je svojevrsna zamka, da se krene u onu čuvenu raspravu o brojevima, jer ta cifra koja je jednom data od 700.000 ljudi se sada čini nedodirljivom. Ona je već davno dovedena u pitanje i to je predmet velikih rasprava. Nažalost, nikada nije izvršena antropološka sudskomedicinska ekspertiza celog prostora. Postoje tehnička sredstva koja mogu da se iskoriste, geomagnetna ispitivanja, mnogo njih je spaljno, pušteno u Savu, neka tela su se raspala protokom vremena... - zaključuje Koljanin.

Foto: Arhiva Novosti

(Telegraf)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (9)

buki

23.02.2021. 08:54

@Juca - I ja, ali se pre svega nadam da će naša, srpska omladina, vaspitavana od roditelja odraslih u duhu bratstva i jedinstva, shvatiti šta se zaista događalo i šta treba pamtiti kako im se ne bi ponovilo. M Prvenstveno mislim na decu koja su u večeri kada je film prikazivan hrlila na žurke organizovane u Beogradu, Obrenovcu, Novom Sadu i drugim našim gradovima.

Luka

23.02.2021. 05:01

Da g.Koljanin dobro ste rekli bio je to sistem po kojem se ubijalo Srbe po celoj tadašnjoj državi NDH.Hrvatska država natopljena je srpskom krvi.Rasprave na ovu temu poželjne su i treba da se jave svi poznavaoci tog strašnog razdoblja uništenja srpskog naroda u NDH.

JOVAN

23.02.2021. 06:06

Film je samo prozor kroz koji smo bacili pogled na pakao i patnju, kolika je bol i neprebol žrtava je ono što smo osetili kao gledaoci kojima je monstuoznost zločina nezamisliva.Film kao način interpretacije događaja je najkompleksniji za stvaraoca,ostaje dilema gde je granica u prihtljivosti za gledanje,da i sam film ne postane omržen zbog brutalnosti.Stradanje srba u Hrvatskoj traje tokom celog dvadesetog veka ,zločini o kojima je izveštavao Arčibald Rajs do Oluje svedoče o tome,ostalo je mnogo neispričanih i neobeleženih stratišta.Istina je cilj , žrtve i generacije koje dolaze posle nas obavezuju nas da se stradanja i žrtve obeleže i poštuju, a to je ono čega se boje svi kojima su komentari zlonamerni.

Srbijo Zuta kuco

23.02.2021. 07:27

Drzavna komisija je odmah nakon Drugog svetskog rata nakon delimicnog otkopavanja grobnica utvrdila da je ubijeno izmedju 500 i 600 hiljada ljudi. 1964. je druga komisija procenila da ih je bilo 700 hiljada. Istoricar kaze da je Jasenovac samo najpoznatiji logor i da je cela NDH bila veliki logor za Srbe. Oni su ubijani i van logora i zrtve su istog sistema bilo da su stradali u crkvi u Glini ili na svom kucnom pragu. Zato je najbolji metod za utvrdjivanje broja zrtava dao Karlo Falkoni u knjizi Cutanje Pija XII. On je uzeo podatke iz poslednjeg predratnog popisa i uporedio podatke iz prvog posleratnog popisa i od razlike u brojevima oduzeo broj poginulih u borbi te dosao do cifre od 700 hiljada. Tu cifru pominju i Dedijer i Dzon Kornvel u knjizi Hitlerov Papa.

čika pera

23.02.2021. 08:58

Шта су партизани...марсовци,срби су били 90% и као жртве и борци против нацизма.Сада се свете србима јер су победили нацизам.Србин је победник!тако ће и сада да прођу.

Luka

23.02.2021. 09:40

Da bilo je to sistemsko ubijanje-klanje Srba počev od pohapšenih Srba u crkvi u Glini,preko ubijanja po selima i gradovima ,Paga,lički i dalmatinskih jama završno sa Jasenovcem.Ovo je prilika i poziv svim poznavaocima tih strašnih događaja da iznesu svoja saznanja o tom strsšnom periodu za srpski narod,a obaveza medija iz pijeteta prema zaklanim i ubijenim ,da sve objave bez cenzure.