IMA 23 GODINE, 84 DESETKE I DVE DIPLOME: Stefan Đorđević za četiri godine završio uporedo Elektrotehnički i Fizički fakultet

Branka Borisavljević

18. 10. 2020. u 12:00

ИМА 23 ГОДИНЕ,  84 ДЕСЕТКЕ И  ДВЕ ДИПЛОМЕ: Стефан Ђорђевић за четири године завршио упоредо Електротехнички и Физички факултет

Foto Z. Jovanović

IMA samo 23 godine i diplome dva fakulteta - Elektrotehničkog i Fizičkog! Stefan Đorđević, iz Beograda, za četiri godine studija položio je ukupno 84 ispita, 45 na ETF i 39 na fizici.

U indeksima je upisano isto toliko desetki! Trenutno, radi kao saradnik u nastavi na Fizičkom fakultetu, drži vežbe. Iako je konkurisao za master, tehnički ga je već završio. Sve ispite je položio unapred, ostao mu je pola ispita i da odbrani rad. Planira doktorske studije u inostranstvu i da se potom vrati u Srbiju.

Za Stefanov uspeh se čulo zahvaljujući njegovoj devojci Ani Knežević. Vest koju je okačila na "Tviter", brzo se proširila. Ovaj izuzetno skromni mladić, nije želeo javno da priča o svom uspehu. Kaže da to želi da zadrži za sebe. Ipak, uz pomoć uprave ETF, uspeli smo da ga ubedimo za razgovor. Kaže da je za uspešno studiranje najbolje upisati ono što volite. A matematika i fizika su bile njegov izbor od osnovne škole, a zatim i Matematičke gimnazije.

- Moj najbolji drug Mihajlo Sporić i ja, koji je nažalost prošle godine preminuo, u Kembridžu od raka, bili smo fizičari. Međutim, fizika na Fizičkom fakultetu, u prve dve godine nam je poznata iz gimnazije, pa smo hteli da upišemo još jedan fakultet. Izbor je pao na ETF - priča Stefan. - Pošto predavanja i vežbe nisu obavezni, uspeo sam da se uklopim. Na Fizičkom sam išao na sva predavanja u trećoj i četvrtoj, a na ETF u prvoj i drugoj godini. Ne mogu da kažem da je bilo lako, ali ni da nije mnogo teško.

Foto Z. Jovanović

Ovaj mladi naučnik ističe da je sve bilo lakše, zbog Matematičke gimnazije. Kako je bio u mentorskom odeljenju, koje je rezervisano za najbolje među najboljima, znanje je sticao od profesora univerziteta. Posebno pominje Natašu Čaluković i Alkesandru Dimić. Uvek je želeo nešto više. Tako je već u četvrtom razredu učio "Kvantnu mehaniku", koja je predmet na trećoj godini Fizičkog fakulteta. Matematiku je zavoleo od trećeg razreda osnovne škole, zahvaljujući Arhimedesovoj školi.

- Fizika mi se svidela, zato što je to matematika koja je primenjena na opisivanje sveta i prirode oko nas - priča Stefan. - Dopalo mi se kako na osnovu matematičkih formula može da se opiše priroda i zakoni koji važe u njoj. Jezik fizike je matematika. Imao sam dobru profesorku fizike u OŠ "Ćirilo i Metodije" Selmu Popović, koja se baš trudila oko nas, da nam na regularnim časovima lepo objasni, držala je dodatnu nastavu i otkrila tu zanimljivu stranu fizike.

Takmičenje sa mihailom

- MIHAJLO je bio moj najbolji drug - priča Stefan. - Išli smo u isto odeljenje u Matematičkoj gimnaziji. Zajedno smo upisali oba fakulteta. I on je dao prvu godinu sa svim desetkama na oba. Onda je otišao na Kembridž, gde sam ga često posećivao. Jedan pored drugog smo dosta napredovali i u matematici, i u fizici. On se takmičio sa mnom, ja sa njim. Kad sam ja nešto znao, želeo je da nauči. Kad je on znao nešto više, želeo sam da ga stignem. Bili smo nerazdvojni.

Najviše "muke" tokom studija zadali su mu Osnovi elektrotehnike i Programiranje na ETF. Iz ovih predmeta je dobio devetke, koje je poništio. To je uradio, kaže, jer je pogrešio u računu, a znao je da zna za 10. U junu je "čistio" godine na oba fakulteta, osim u trećoj na ETF, kada je ostavio dva ispita za septembar.

- Na Fizičkom fakultetu je bilo duplo više ispita, jer za svaki predmet postoji pismeni - navodi Stefan. - Često se dešavalo da bude pismeni na Fizičkom i usmeni na ETF istog dana. Koristio sam sve što sam mogao, davao kolokvijume ranije, polagao u predroku, polagao neke predmete iz treće u drugoj. Matematiku u prvoj godini ETF sam celu znao, pa sam veoma lako položio. Na fizici je ozbiljnija matematika. Programiranje sam više naučio u Matematičkoj gimnaziji, nego na fakultetu.

Foto Z. Jovanović

Naš sagovornik otkriva da bi trebalo učiti kontinuirano, ali da on to nije radio. Zahvaljujući predznanju nije morao da sedi nad knjigom od jutra do večeri. Najviše se spremao nekoliko dana pred ispit. Programiranje mu, kaže nije bilo omiljeno ni u gimnaziji, ni na ETF. Zanimljivije mu je da računa na papiru, da sam dođe do nekog zaključka.

- Ljudi upisuju ETF ne zato što ga vole, nego zato što je perspektivan i zato se muče da završe studije - smatra Stefan. - Upisao sam ono što sam voleo. Ako se nešto voli, i dobro je rađeno u srednjoj i osnovnoj školi, studiranje nije teško.

DEVOJKA KAO STUDENT

MEĐU studentima, kojima Stefan drži vežbe je i njegova devojka Ana. Kaže da je sjajan predavač, da odlično objašnjava i da je jedan od boljih asistenata koje je slušala. Želja joj je da on upiše doktorske, a ona master studije u istom gradu.

- Ako ne uspemo, ostaćemo ovde - kaže Stefan. - Zapad me ne privlači, jedino Pariz. Zanimljivi su nam Japan, Kanada, Australija i Rusija.

Foto Z. Jovanović

Iako je tek zvanično upisao master na Fizičkom fakultetu, Stefan je tokom studiranja unapred položio sve ispite. Ostao je master rad i polovina ispita, kao i da se upišu ocene. I to su sve desetke. Prošle nedelje je stao i za katedru.

- Prvo predavnje, studenti četvrte godini su imali kod mene iz Relavističke kvantane mehanike, koji je obavezan predmet i jedan od dva najbitnija - kaže Stefan. - Srećan što sam to dobio, jer to me interesuje. Nisam stigao da ispričam sve u dva časa, pa planiram da povećam na tri. Neki studenti su stariji od mene, neki su moje godište jer su obnovili godinu, a nažalost, samo troje su upisali fakultet kad i ja.

IZUZETNA SAMOSTALNOST

PROFESOR dr Milan Tadić, sa ETF, kod koga je odbranio diplomski rad i položio četiri ispita, otkriva da je Stefan briljantan student Odseka za fizičku elektroniku, koji je tokom studija pokazao izuzetnu zainteresovanost za istraživački rad, a u poslednjih nekoliko meseci je svoja interesovanja fokusirao na oblasti topoloških izolatora i grafena, koje su od izuzetnog interesovanja u svetu.

- Za ove oblasti dodeljene su bar tri Nobelove nagrade za fiziku - ističe prof. Tadić. - Iz teksta završnog rada i njegove sjajne odbrane, kolega koji je zajedno sa mnom učestvovao u komisiji i ja zaključili smo da Stefan u potpunosti vlada izuzetno složenom problematikom koja je bila tema rada. Pored znanja i iskustva stečenog na ETF-u, koristilo mu je i znanje stečeno na Fizičkom fakultetu.

Stefan je u radu ispoljio izuzetnu samostalnost, na nivou koji sam ja tokom svog tridesetogodišnjeg rada sreo samo kod još dva-tri studenta.

On navodi da je odbrana rada bila ubedljiva, precizna i koncizna, praćena detaljnim odgovorima na postavljena pitanja. Profesor je izrazio žaljenje što nije upisao master na ETF.

Naš sagovornik navodi da planira doktorske studije u inostranstvu, kako bi naučio nešto novo. Cilj mu je da se vrati u Srbiju, da bude profesor ili da radi u nekom institutu. Kaže da program na Fizičkom i Matematičkom fakultetu kod nas, odgovara masteru u inostranstvu. Voli da gleda serije, filmove, bavi se numizmatikom, čuva album Lige šampiona, bavio se i košarkom...

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (39)

Konstantin

18.10.2020. 12:59

Ne razumem kako neko može da upiše ETF, a ne voli programiranje i osnove elektrotehnike :) Inače fizička elektronika je po gradivu vrlo slična Fizičkom fakultetu, pa je malo neumesno reći da su to dva potpuno različita fakulteta, s obzirom da je bilo dobrih bivših studenata koji su u paraleli završavali i ETF i Građevinu, ETF i Medicinski, itd.

Teodora

18.10.2020. 21:21

@Konstantin - Konstantine, jeste li Vi to malo ljubomorni? Nigde u tekstu ne piše da on ne voli osnove elektrotehnike i programiranje. Možda bi bilo dobro da pročitate tekst pažljivo, pa onda da komentarišete. Dobrih bivših studenata, ali sa prosekom 10.00 na oba? Ne verujem da ih je bilo mnogo.

Mirjana

19.10.2020. 12:04

@Konstantin - Ne piše u tekstu da ne voli elektrotehniku! Programiranje možda manje voli od ostalih oblasti koje je učio, pa šta? Elektrotehnika nije programiranje. Dečko je toliko široko obrazovan da uopšte ne mora da se bavi programiranjem, jer želi da se bavi onim što najviše voli.

Tutankawa

18.10.2020. 13:05

Pa kako je lepo pročitati ovakav tekst! Ovakve ljudske i naučne veličine, po završetku doktorata, odmah zaposliti u nekom od intituta i da država dobro odreši kesu! Svaka mu čast i neka mu Bog podari zdravlja, jer za ostalo je više nego sposoban...

Zeljko Mijuskovic

18.10.2020. 13:09

Ne pitati koliko košta da ostane ovde, i dati mu sve uslove za dalji rad i usavršavanje...ovakav se u jednoj maloj zemlji rada jednom u 50 godina...sve čestitke.

Niksicanin

18.10.2020. 13:13

Свака ти част момчино! Бог ти дао здравља и сваку срећу у животу.Ти си понос сваког Србина!

Marija

18.10.2020. 13:19

Bravo. Čestitam mladiću na lepom uspehu i ne sumnjam da će mu ceo život biti tako uspešan. Čestitam i Redakciji da je ovo udarna vest, a ne samo razne nesreće.

Niko

18.10.2020. 13:21

Jel ovaj mladi inzinjer zna sa svojom diplomom i znanjem da projektuje mobini telefon od pocetka do kraja, od softvera do hardvera, Da sam projektuje sve? To bi se ocekivalo da zna, ako ima sve 10 na etf

Toma

18.10.2020. 16:39

@Niko - Podela rada - termin koji opisuje pojavu koja odlikuje drustvo koje se odvoji i evoluira od copora, jos iz praistorijskih vremena. Nazad u skolu.

Milvas

18.10.2020. 13:25

Стефане честитам, и жели ти да се једнога дана прича о теби као неком новом Николи Тесли.

Mića

18.10.2020. 13:29

Стипендију, стан у граду где ће да ради, посао по избору, као и нова кола пре него што оде, да би се вратио у Србију. Њему и сличнима из целог српства. Само тако ћемо опстати.

Niko

18.10.2020. 15:42

@Mića - Ako ti das pare za njegov stan onda ok ali drzava da sponzorise nekog to nema nigde,a da nema neki uslov, npr. Da mora 20godina da radi u srbiji ,pa posle toga moze da ide gde hoce

Šator

18.10.2020. 15:54

@Mića - Не смију се заборавити ни наставници који су улагали додатни труд да би овакви таленти се остварили. Мора постојати разлика између оних који отаљавају свој посао и оних који улажу сво своје знање и љубав у тај рад и имају резултате. Овдје су резултати успијешни ученици који имају надпросјечне резултате. То треба квантификовати, пратити и на крају наградити. Новцем, наравно... Поштовање се подразумијева...

Pavle

18.10.2020. 13:47

Bolje da se posvetio jednom fakultetu dublje nego što je studirao dva paralelno. Bolje da je nešto istraživao umesto što je polagao ispite koji mu ništa ne znače u životu. Dva fakulteta su čist egzibicionizam. Nadam se da će biti nešto od njega jer uspeh se ne ostvaruje završetkom fakulteta nego tek kasnije. Na žalost imamo dosta uspešnih đaka na takmičenjima, ali se to nekako ne pretoči u uspeh u naučnoj karijeri.

Miki

18.10.2020. 13:54

Bravo za ovog briljantog mladog momka. Ljude poput njega nikako ne smemo ispustiti i dozvoliti ti im da odu. Dati im sve sto treba da ostanu. Vratice sve ulozeno sigurno. Višestruko.

Nikola

18.10.2020. 14:06

Овај човек треба да добије буџет од 10-20 милиона еврића и одрешене руке да упосли друге умне људе. Тако једино можемо напред.

Svetlana

18.10.2020. 15:09

Bravo, svaka cast. Ovo treba da budu naslovini sadržaji svih casopisa. Ovoj deci treba odati priznanje za rad. A ne deci kriminala i olosa Beogradski. Da nespominjem starlete i polupismene pevacice i samozvane blogerke.

Sasa

18.10.2020. 15:29

E ovo su prave vesti kada se kaze da je neko zavrsio 2 falulteta, a ne dramaturgiju i neki sa filologije i predmeta sa ucenjem tudjih zapisa pukim bubanjem tipa istorija cija je naucna vrednost primenjiva samo u slagalici. Svaka cast momku, a da ima pameti u drzavi kao sto i nema odmah bi ga nekim ugovorm vezali da se sigurno vrati jer se ovakvi talenti koji matetiju zanatski razumeju javljaju retko koliko i Djokovic u tenisu. Pevalji i striptizeta o kojima pisete hiljadama puta vise ima dovoljno i doprinos napretku im nije ni nula nego negativan.

Tanja

18.10.2020. 15:35

Predivno da ste clanak o ovom fantsticnom momku objavili u Vasem rodjendanskom izdanju. Ovakva deca zasluzuju da se za njih cuje i treba im posvetiti naslovne strane svih novina. Pravo je osvezenje da posle raznih natpisa o rijaliti igracima ili kriminalcima, kojima obiluju nase dnevne novine, posvecujuci im razne feljtone, procitate jedan ovakav clanak, o jednom normalnom nadarenom momku, koji u eri potrosackog drustva, ima sasvim drugacije kriterijume i poglede na zivot koji je tek pred njim. Zelim mu da ostane tako normalan i da u daljem zivotu nize same uspehe na ponos svoje porodice, a i nase nacije u kojoj se iznedrio jedan ovakav dragulj. Vecernjim novostima, koje su moj omiljeni dnevni list, kapa dole za ovaj intervju.