IN MEMORIAM: Preminuo Borislav Bora Komad (81), reporter i komentator redakcije "Večernjih novosti"

Ivan Lovrić

11. 09. 2020. u 22:47

U BEOGRADU je u 81. godini preminuo Borislav Bora Komad, dugogodišnji novinar "Večernjih novosti".

ИН МЕМОРИАМ: Преминуо Борислав Бора Комад (81), репортер и коментатор редакције Вечерњих новости

Novosti

Komad, a u stvari novinarska gromada. Komad, koji nije delio život na parče, već ga živeo punim plućima. Do poslednjeg daha za novinarstvo. Rođen u Lipljanu, na Kosovu, a odrastao u Ćupriji. U Beogradu stekao ime i poštovanje svih kolega.

Kažu da život piše romane. Ova krilatica može da bude tačna, ako je i novine objave. To je u mnogim tekstovima potvrđivao naš sjajni kolega. Uvek je imao ekstra teme i ekskluzive, koje su štampane u ogromnim tiražima našeg lista.

Razgovarao je sa Gadafijem i Dolores Ibaruri, legendarnom "La Pasionarijom". Uspeo je da nađe običnog vojnika koji je otrgao sablju Hitlerovom generalu Leru. U Zagrebu je "sudio" zlikovcu Andriji Artukoviću. Zapadao je u nevolje, pa i hapšen progoneći teroristu Mira Barešića. Ispratio je i Tita na njegovo poslednje putovanje u "Plavom vozu" od LJubljane do Beograda, kao jedini novinarski putnik. Napisao je knjigu "Prvi pucanj u Hitlera". Bio je ponosan na svog oca Savu, golootočanina.

Pomalo umoran od putovanja, otputovao je u komentatorske vode. I tu je pokazao raskošan dar. Nije voleo duge komentare, kojima su me redovno obasipali moji saradnici. Govorio mi je: "Daj ti meni jedan stubac, onako kao glogov kolac, koji najbolje udara". Bio je bukvalno nesrećan kada barem jednom nedeljno nije bilo glogovog koca. Svoje najbolje komentare sabrao je u knjigu "Druga strana".

Bora je živeo sam, ali nije bio usamljen. Gotovo ritualno je svake večeri bio u Klubu književnika, gde je imao svoj sto. Svi su ga znali po čuvenju, ne samo u Francuskoj ulici. Svuda gde je sedeo, plenio je sagovornike divnim pričama, a najlepše je besedio o svojoj velikoj ljubavi, "Novostima". U poslednje vreme nije prelazio preko reke, već je u jednom restoranu najčešće sedeo sa svojim sestrićem, nedavno preminulim Momirom Bulatovićem. NJegovu smrt nikad nije preboleo.

Tamo pored reke na Novom Beogradu najviše je prepričavao svoje kolumne, objavljivane u podgoričkom listu "Dan", koji nije stizao u Beograd. Dočekao je i taj dan, kada je crnogorski vlastodržac o kome je često pisao izgubio izbore. Pa ko onda da mu kaže da "još ne sviće rujna zora"?

Naš Bora je bio višedecenijski član i predsednik žirija "Večernjih novosti" za "Zlatnu trubu" u Guči. Tamo, ispod planine Jelice, nije bio gost, već domaćin, i mnoga smo jutra dočekali ispod šatora uz trubače. Nema tog trubača koji mu nije svirao na uvo, kako je on voleo. A onda ujutro gotovo ništa nije čuo.

Eh, da je sreće, pa da se sad održava sabor u Guči. Sigurni smo da bi mu njegovi trubači, i crni i beli, onako horski zasvirali "Nizamski rastanak". Onako tiho, kao kad deca spavaju. Onako tiho, kao što je naš Bora otišao u novinarsku legendu.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (6)