SMISLILI JESTIVE SENZORE I ODEĆU DA "MERE" PROMILE: Na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu radi Centar za tekstilnu elektroniku

B. Borisavljević

07. 02. 2022. u 13:00

ANTENE" na tekstilu za detekciju alkohola ili opijata u znoju, jestivi senzori od fondana ili brašna koji otkrivaju mesta krvarenja, vezene elektrode za merenje temperature kod beba - samo su neki od izuma jedinstvenog Centra za tekstilnu elektroniku, na Fakultetu tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu.

СМИСЛИЛИ ЈЕСТИВЕ СЕНЗОРЕ И ОДЕЋУ ДА МЕРЕ ПРОМИЛЕ: На Факултету техничких наука у Новом Саду ради Центар за текстилну електронику

Istraživači ideju pokrenuli pre oko tri godine, Foto Privatna arhiva

Kvalitetne projekte naših naučnika prepoznala je i Evropska komisija i u okviru programa "Horajzon 2020", odobrivši im 2,47 miliona evra bespovratnih sredstava.

U razgovoru za "Novosti" prof. dr Goran Stojanović, redovni profesor na Fakultetu tehničkih nauka, otkriva da su se istraživači pre oko tri godine, na uobičajenom sastanku tima koji vodi, zapitali u kojoj oblasti bi mogli i želeli da naprave značajan prodor, budu prepoznatljivi, a bazirani na elektronici.

- Nakon kraće diskusije došli smo do zaključka da je to što svako od nas koristi i nosi odeća, odnosno tekstil - pojašnjava prof. Stojanović.

- Dakle, ako želimo da to što razvijamo bude izrađeno u velikom broju primeraka, odnosno da imamo širi obuhvat, onda moramo spojiti elektroniku i tekstil. Tako smo došli na ideju da u Novom Sadu, na Fakultetu tehničkih nauka, osnujemo centar koji će se baviti tekstilnom elektronikom.

Dr Goran Stojanović, Foto Privatna arhiva

Tim trenutno razvija određene vrste "antena" koje bi bile utkane u tekstil, a koristile se kao senzori. Urađeno je i testiranje. Antena menja svoje električne karakteristike u suvoj sredini, u odnosu na situaciju kada se nalazi u znoju, ili je ispravljena i obavijena oko našeg tela.

- Antene sada testiramo da iz znoja mogu da detektuju koncentraciju alkohola ili opijata na neinvazivan način - navodi prof. Stojanović.

- Razmišljamo da na tekstilu utkamo antene, koje će moći da otkriju da li vozači imaju povećanu koncentraciju alkohola ili opijata samo iz uzorka znoja. Zajedno sa jednom startap kompanijom iz Beograda, razvili smo uređaj koji se sastoji od elektroda, senzora za merenje temperature i aplikacije za mobilne telefone. Trudimo se da elektrode i senzore izvezemo na benkicama, kako bi mogla kontinualno da se meri temperatura.

Tekstil budućnosti, Foto Privatna arhiva

Naš sagovornik navodi da se u svetu nauke ne može očekivati oslanjanje samo na jednu ideju. Zato su, unutar tima, razmišljali koje još prodore mogu da naprave, a da ne budu u oblasti klasične elektronike. Kada je na nekoj od konferencija prvi put čuo da se od sipe prave materijali za baterije za mobilne telefone, rodila se ideja da se naprave elektronske komponente napravljene od prirodnih materijala, odnosno bazirani na hrani, koju i inače jedemo.

- Od jestivih namirnica, fondana i brašna, izomalta i želatina, proteina graška, razvili smo senzore - otkriva prof. Stojanović.

- Kada se senzor unese u organizam, može da meri pH vrednosti u delu tela u kojem se nalazi i na osnovu toga se otkrivaju eventualna mesta krvarenja. Ovo nam omogućava da pratimo sve promene u odnosu na normalno stanje, od oralne šupljine do želuca.

Većina građana je imala iskustvo, kada stomatolog artikulacionim papirom proverava visinu plombe, pregleda okluzije i kontaktne tačke.

- Mi smo napravili inovativni senzor koji meri tačnu silu našeg zagrižaja, od jestivih materijala, tako što smo koristili fondan i gumene bombone, ratluk i šećer u prahu, želatin i džem. Taj materijal smo uokvirili u jestive elektrode od zlata, srebra (koriste se u poslastičarstvu) ili aluminijuma. Ovo je uspešno razvijeno i testirano i napisali smo i jedan naučni rad za svetski časopis. Naš senzor će moći da se koristi ne samo u dentalnoj medicini, nego i prilikom merenja efekta elektroterapija u predelu lica. 

Timski rad na prvom mestu, Foto Privatna arhiva

Tekst potpisa

U DRUŠTVU NAJBOLjIH

NA evropskom konkursu je apliciralo 109 institucija i odabrano je deset najboljih.

Projekat naših naučnika, nazvan STRENTEX, je bio treći na listi sa 14,5 poena od maksimalnih 15.

- Našoj sreći nije bilo kraja - kaže profesor Stojanović.

- Ne samo zato što po prirodi imam sportski, takmičarski duh, nego zato što se radujem sredstvima koje donesemo na naše institucije, za razvoj istraživanja, inovacija, pojedinaca, timova, fakulteta i naše zemlje u celini. Volim pobede. Naravno, u prethodnih 15 godina koliko se bavim pisanjem inovativnih projekata i apliciranjem na fondove Evropske komisije, dešavalo se da i konkurišemo, ali da ne uspemo da dobijemo finansiranje. Onda to nismo doživljavali kao poraze, nego kao sastavni deo puta do pobede. Upornost nam ne manjka.

Popravimo naš predlog projekta, konkurišemo ponovo - do naredne pobede, do ostvarenja još jednog malog sna.

Sećanje

NAŠ sagovornik je s nama podelio i sledeću anegdotu:

- Pre gotovo 30 godina sam kao student druge godine studija sedeo u klupama amfiteatra Fakulteta tehničkih nauka i slušao predavanja iz predmeta Osnovi elektronike - priča on.

- I tada je koleginica koja je sedela do mene, na mojoj svesci napisala "prof. dr Goran Stojanović", znajući koliko volim da prenosim znanje. I rekla je tada "ti ćeš ovo biti".

Kada nešto čovek jako želi i vredno radi da se to ostvari - eto rezultata.

I danas naš sagovornik uživa u radu sa studentima, na obostrano zadovoljstvo, do sada je publikovao više od 106 naučnih radova u svetskim časopisima, piše nove projekte i donosi novac za razvoj institucije u kojoj je zaposlen.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ČUVAMO DEDOVINU I GROBOVE SINOVA Uprkos tragedijama, porodica Mihajla Tomaševića, iz Suvog Grla kod Srbice, opstaje na svom ognjištu (FOTO)

ČUVAMO DEDOVINU I GROBOVE SINOVA Uprkos tragedijama, porodica Mihajla Tomaševića, iz Suvog Grla kod Srbice, opstaje na svom ognjištu (FOTO)

OVO su grobovi mojih sinova. Stojadina, rođenog 1979, koji je poginuo na Košarama i Stevana, dve godine mlađeg, koji je 2002, vozeći traktor nagazio na protivtenkovsku minu koju su na putu u selu postavili Albanci. Ovde na groblju mi je druga kuća, a ona u kojoj živim sa suprugom Miladinkom Micom i sinom Darkom je nekoliko kilometara odavde. I, dok sam živ sa Kosova i Metohije seliti se neću, čuvaću svoj dom i grobove sinova.

18. 04. 2024. u 10:45

Komentari (1)

POSLEDNJI LOVAC NA NACISTE PROTIV REZOLUCIJE O SREBRENICI: Nije bilo genocida, ovo bi umanjilo značaj tog termina