Beogradske priče: Kako su heroji poleteli u nebo

MODERNIZACIJA srpske vojske početkom 20. veka podrazumevala je uvođenje balona u naoružanje, zbog čega je u Rusiji školovan prvi balonista kapetan Kosta Miletić. Zbog zategnutih odnosa sa Austrougarskom, Srbija u Nemačkoj kupuje prva dva balona. Zajedno sa "golubijom poštom" (golubovima pismonošama), kao sredstvom komunikacije, balonstvo se narednih godina razvijalo u sastavu inžinjerije Srpske vojske.

Ovo je uvod u priču koju smo čuli u Muzeju vazduhoplovstva, gde je otvorena izložba "Srpska avijatika u Velikom ratu 1914 - 1918". Autori Aleksandar Kolo i Predrag Lažetić uvode posetioca u herojsko doba naše istorije, kada su svi stali na branik otadžbine, a sa neba sve to nadgledali vazduhoplovci - heroji.

Balon prethodnica

PRVI let srpskog vazduhoplovstva izveo je kapetan Kosta Miletić 19. aprila 1909. godine. U ovom muzeju prikazana je i fotografija sa obuke našeg baloniste, sa ruskim instruktorom u korpi balona u Školskom vazduhoplovnom parku kod Petrograda, u Rusiji 1901. godine.

Poput većine država Evrope, i Srbija je uskoro prepoznala veliki potencijal aviona kao prevoznog sredstva i pokrenula proces modernizacije vojske. U francuske pilotske škole poslate su prve starešine koje su uskoro učestvovale u balkanskim ratovima i borbi za oslobođenje od Otomanske imperije.

- Na početku Prvog svetskog rata, srpska Vazduhoplovna komanda učestvovala je u velikim operacijama za odbranu otadžbine - objašnjavaju Kolo i Lažetić. - Iako se razvijalo u skromnim uslovima, vazduhoplovstvo je vrlo brzo dokazalo svoje prave vrednosti. U tome je puno pomogla Francuska, važna saveznica Srbije. Uz njenu organizacionu, materijalnu i stručnu pomoć, srpska avijatika je, kroz borbu u Srbiji i na Solunskom frontu, stasala u samostalno vazduhoplovstvo.

Prva upotreba aviona u italijansko-turskom ratu 1911. godine pokazala je Evropi nadolezeći potencijal vazduhoplovstva, pa je već u proleće 1912. godine Srbija uputila u Francusku šest oficira i podoficira u civilne škole Blerioa i Farmana. Ubrzo posle završetka osnovne obuke, piloti su povučeni natrag u Srbiju zbog početka Prvog balkanskog rata.

- Brz rasplet najznačajnijih bitaka i nepovoljna meteorološka situacija nisu pružili priliku za veće angažovanje avijacije - dodaju Kolo i Lažetić. - Ipak, vojvoda Radomir Putnik uskoro potpisuje naredbu o osnivanju Vazduhoplovne komande. Tokom sukoba, Ministarstvo vojske angažovalo je dva francuska i jednog ruskog pilota sa avionima i mehaničarima.

Zastave na krilu

KRAJEM januara Srpska vojska odazvala se na poziv crnogorskog kralja Nikole za pomoć oko zauzimanja Skadra. Uz jedan kombinovan korpus, Srbija šalje i deo sastava Vazduhoplovne komande. Pre polaska iz Niša, na donjoj strani krila iscrtane su srpske zastave.

- Ovi izviđački letovi su, osim informativnih, imali i ogroman uticaj na moral vojnika - objašnjava Aleksandar Kolo. - Zajedničko pojavljivanje dveju zastava - srpske i francuske, izazvalo je oduševljenje kod vojske i paniku kod neprijatelja. Nažalost, zbog lošeg vremena tada je poginuo pilot Mihajlo Petrović. Bio je 20. mart 1913. godine.

Posle dva balkanska, Srbiju je tek čekalo mučilište Velikog rata. Tada vazduhoplovstvo počinje da dobija sve veći značaj.

Utovar bombi u "Farmana"

- U prvim operacijama Srpska avijatika je Vrhovnoj komandi donela dragocene informacije o broju i kretanju neprijatelja - dodaje Aleksandar Kolo. - Doprinos je bio posebno dragocen u pobedama na Ceru, Drini i Kolubari. U prvim izviđačkim letovima iznad fronta posebno su se istakli piloti Miodrag Tomić i Živojin Stanković.

Prvi srpski naoružani avion bio je "oluj". To je bila letelica "blerio 11". U proleće 1915. godine Srpska aeroplanska eskadra prebacila je težište u Požarevac, odakle su izviđani i napadani položaji neprijatelja u Banatu.

- Borbena dejstva vršena su strelicama i bombama koje je konstruisao pukovnik Miodrag Vasić - objašava Lažetić. - Strelice su bile od metala, bacane su u svežnjevima i bile su slične velikim ekserima koji su na kraju imali "perca", kako bi sačuvali precizan let. Kada bi takva strelica pala sa visine od dva kilometra, mogla je da probije i usmrti i konjanika i konja.

Mihajlo Petrović

Prvi srpski borbeni avion bio je naoružan mitraljezom. Nažalost, to je bilo bez rezlutata, jer bi neprijateljski piloti bežali čim bi shvatili koliko je opasan "oluj".

Početne godine rata, pre nego što je naša vojska morala da se povuče put Krfa, preko Albanije, ušle su u istoriju i po tome što su nam Francuzi, kao pomoć, uputili svoju eskadrilu "MF 99S", kao pomoć u odbrani vazdušnog prostora iznad Srbije. Iskusni, dobro opremljeni i obučeni francuski piloti za kratko vreme preoteli su vazdušnu prevlast od Austrougarske.

- Ova francuska jedinica imala je status samostalne vojne jedinice pod neposrednom komandom srpske Vojne komande - dodaje Kolo. - Zona njenog dejstva obuhvatala je oblast od Vinkovaca do Novog Sada i Vršca, a njena izviđanja stvorila su nam jasnu sliku o utvrđenjima i koncentraciji neprijatelja. Preduzimali su dnevne i noćne akcije protiv rečnih monitora koji su bili veoma opasni. Najzad, tokom leta su uticali na artiljeriju da koriguje vatru, i na taj način su onesposobili veliki broj austrougarskih baterija velikog dometa.

Aeroplanska eskadra

VELIKA nemačka i austrougarska ofanziva u jesen 1915. godine prisilila je srpske armije na povlačenje. Ulaskom Bugarske u rat, presečena je i odstupnica prema jugu, a jedini put vodio je prema moru, preko Kosova, Crne Gore i Albanije.

- U jednom trenutku svi preostali avioni i zemaljski sastav zatekli su se na prostoru Metohije - kažu naši sagovornici. - Poslednjih pet francuskih, i jedan srpski "farman" preleteli su sa Kosova u Albaniju. Našim avionom pilotirao je Miodrag Tomić. To je bio prvi put u istoriji da su avioni korišćeni za evakuaciju bolesnika.

Uz pomoć savezničke flote Srpska vojska našla je privremeno utočište na grčkom ostrvu Krf. Posle crnogorskih vrleti i albanskih planina, Krf je doživljen kao raj u čijem miru je srpska vojska našla snage za preporod.

Cepelin na Banjici

- Tamo je izvršena reorganizacije Srpske avijatike. Ukinuta je Vazduhoplovna komanda i formirana Aeroplanska eskadra koja je brojala 132 pripadnika. Nova formacija zahtevala je pojačanje letačkog osoblja, pa je aprila 1916. godine u Francusku upućeno 20 pitomaca za izučavanje pilotaže i 10 podoficira na obuku za avio-mehaničare.

Buran povratak kući i istorija razvoja srpske avijacije vredna je još jedne priče koja nas ponovo vraća u Beograd. Zato na ovom mestu ne stavljamo tačku, već će "Beogradske priče" uskoro vratiti čitaoce i na drugi deo Velikog rata i pobedonosni povratak naših pilota kući.

OGANj ILI PAD

UŽAS koji su prolazili pogođeni vojni piloti u Prvom svetskom ratu bio je ogroman. Padobrani nisu postojali do poslednje ratne godine, kada su Nemci uspeli da naprave ranac u kojem bi letač nosio padobran na otvaranje. Do tada bi pilot smeo da se nada da će preživeti samo ukoliko uspe da prizemlji pogođenu letelicu.

- Česti su bili njihovi razgovori tokom kojih su se pitali koje je rešenje ukoliko budu pogođeni - objašnjavaju Kolo i Lažetić. - Motor i rezervoar su se nalazili ispred pilota, pa bi direktan pogodak izazvao požar koji bi ih spržio, dok je drugo rešenje bilo iskakanje iz zapaljene letelice - bez padobrana. Mnogi su se odlučivali na ovo drugo.

PROTIVAVIONSKA ODBRANA

TOKOM prvih meseci Velikog rata austrougarski avioni su gotovo nesmetano leteli nad Srbijom, bombardujući je i obavljajući važna izviđanja. U nedostatku aviona za borbu, pristupilo se organizaciji protivvazdušne odbrane.

Čim je francuska eskadrila ušla u Srbiju, stigla je i stručna pomoć, pa je nekoliko topova prepravljeno za gađanje aviona. Tada je organizovana i prva služba osmatranja i javljanja.

Dobra organizacija urodila je plodom kada je iznad Kragujevca 30. septembra 1915. artiljerac Raka Ljutovac direktnim pogotkom oborio neprijateljski avion.

ORDEN ZA POLANA I DRUGOVE

SREDINOM leta 1915. godine pojačano je prisustvo nemačkih vazduhoplovnih jedinica na srpskom frontu. Gradovi su postali sve češća meta njihovih napada. U odbrani Beograda posada koju su činili pilot Luj Polan i strelac Andre Lastard uspela je da presretne i obori jednog napadača.

Taj uspeh je bio povod da francusku eskadrilu poseti regent Aleksandar Karađorđević koji je odao priznanje za rad jedinice i podelio ordenje najistaknutijim vazduhoplovcima.

BALONSKO ODELjENjE

NA početku Velikog rata, Balonsko odeljenje bilo je angažovano u Mačvi, odakle je pratilo kretanje neprijatelja sa druge strane Save i vršilo korekturu artiljerijske vatre.

- Primorani da se povuku posle Kolubarske bitke, balonisti ponovo dobijaju značajnu ulogu posle oslobođenja Beograda - objašnjava Predrag Lažetić. - Odeljenje je rebazirano na Banjicu, odakle je bilo uključeno u odbranu prestonice. Balonisti su se posebno istakli u korekturi artiljerijske vatre, često parirajući austrougarskom osmatračkom balonu stacioniranom kod sela Bežanija.

Vojna oznaka koju su nosili balonisti vrlo je interesantna, jer su, pored krila svojstvenih vazduhoplovcima, imali i sidro, budući da ga je balon koristio kao neophodno sredstvo.