Divlji splavovi preplavili Savu

SPLAV-KUĆICE na Savi poslednjih nekoliko godina preko noći niču kao pečurke! Od Mosta na Adi, preko Bloka 45 i Ostružnice, pa sve do Umke, na levoj i desnoj obali, načičkano je nekoliko hiljada montažnih objekata na pontonima. Registarsku oznaku legalno postavljenih statičnih plovila nosi tek oko 1.000, tvrde iz Lučke kapetanije Beograd.

Letovanje u kućicama na burićima na obali Save omiljena je destinacija za letovanje desetine hiljada sugrađana. Ipak, tek četvrtina njih je prošla godišnji tehnički i bezbednosni pregled i dobila registarski broj. Sve ostale su "divlje" građevine za koje se i ne zna ko su vlasnici.

- Imamo nešto više od 1.000 registrovanih statičnih objekata na Savi na teritoriji Beograda, u šta spadaju i pontoni i građevine na njima - tvrde iz Lučke kapetanije Beograd. - Da bi se registrovao neki objekat na vodi, neophodno je da prođe tehnički pregled koji obavlja komisija na terenu. Ona proverava da li je objekat bezbedan. Još uvek tolerišemo objekte na burićima, ali će izradom novog tehničkog pravilnika oni biti strogo zabranjeni.

Protiv neregistrovanih objekata nadležni se bore na različite načine: inspektori obilaze obalu i slikaju objekte, a komunalci pišu kazne za nepropisno zauzimanje površine na vodi. Sa druge strane, starosedeoci savske obale tvrde da nikada nijedan neregistrovani splav nije uklonjen.

- Ozbiljne kontrole nema, niti je ikada bilo, a splavova je sve više - ističe Branko Radojković, kome je donedavno jedina adresa bila stan na Savi. - Ponekada nadležni obiđu obalu, uslikaju nešto i to je sve. Nikada nijedan nelegalan splav nije uklonjen, jer realno, gde će ih grad smestiti? Pritom, to košta mnogo više nego registracija mesta, jer za ponton od 60 kvadrata sa objektom treba platiti oko 8.000 dinara na godišnjem nivou.

Opremljeni kao pravo domaćinstvo, u stambenim splavovima na Savi na teritoriji prestonice, živi svega desetak sugrađana. Njihov objekat najčešće je registrovan, a neretko i osiguran od krađa i vremenskih nepogoda. Ni legalnim "splavarima", ni onima koji se još uvek "šlepaju" uz njih, snabdevanje strujom ne predstavlja nikakav problem. Prema tvrdnji onih koje smo juče zatekli na Savi, samo kilometar uzvodno od okretnice u Bloku 45, ona se barem ne krade.

- Svi mali splavovi struju uzimaju sa reni bunara, koji imaju visok napon zbog distribucije vode ka vodovodnoj mreži - objašnjava Bogdan Vranić, vlasnik jedne od vodnih kućica, koji celo leto provodi na Savi. - Svako ima svoje brojilo sa koga se struja očitava dva puta godišnje. Tu nisu moguće krađe, a i računi nisu veliki. Za moj splav od 60 kvadrata, zimska potrošnja je oko 2.000 dinara, dok je letnja malo više od sedam hiljada.

Sa druge strane, u Lučkoj kapetaniji Beograd kažu da je područje oko reni bunara zaštićeno i da u njegovoj blizini ne bi smeli da se nalaze splavovi. Takođe, napajanje struje reguliše EDB posebnim brojilima, te je najverovatnije reč o neregistrovanim objektima na vodi ukoliko su priključeni na kapacitet reni bunara.

EDB NEMA EVIDENCIJU

KAKO su nam objasnili iz Elektrodistribucije Begrad, oni ne vode evidenciju o kupcima splavova, a da bi kupac dobio priključak na elektroenergetsku mrežu, potrebno je da pribavi odgovarajuće odobrenje za to. - Uslov je da postoje tehničke mogućnosti i da postoji odgovarajuća dokumentacija (građevinska dozvola ili zahtev za legalizaciju. To važi za sve korisnike distributivnog sistema, pa i za ovo područje.

KUĆE NA OBALI SVE POPULARNIJE

KILOMETAR uzvodno od okretnice u Bloku 45, na levoj obali Save izgrađeno je skoro 200 kuća. Tek polovina njih je dobila građevinsku dozvolu i u procesu je legalizacije. Ipak, to nije najveći problem pri gradnji stalnog objekta na obali reke. - Da bih mogao da ogradim svoje zemljište oko kuće, morao sam i da kupim i tri splava na vodi koja su stajala ispred mog placa. Obalu sam betonirao i time sprečio da neko preko noći postavi ponton ispred moje kuće - priča jedan od vlasnika zidanog objekta.