Nema sahrane bez 500 evra

ZA biznis sa pokojnicima potrebna je aktn tašna, malo prospekata, raspali auto karavan i cene koje se ne odbijaju. Međutim, na kraju se troškovi sahrane višestruko umnožavaju.Inače ukupna cena prosečne sahrane, kako kažu privatnici, uključujući i obavezni deo koji se plaća zvaničnim grobljima, ne može da bude ispod 50 do 60 hiljada dinara. U nju ulazi i sanduk koji je oko 15 hiljada, pokrov, dušek, krst, prevoz, čitulja i usluge agencije. Sve preko toga je ili želja porodice za eksluzivnom opremom ili način da se neko obogati.

Još kada se na to priključi i želja pojedinih lekara i mrtvozornika da dodatno zarade, dojava o smrti postaje unosna informacija. Čak i u slučajevima kada porodica pozove firmu koja će obaviti sahranu, u nekim staračkim domovima imaju "ekskluzivno" pravo da telo "ponude" svojim pogrebnicima.

- Angažovala me je porodica da u jednom od domova za starije preuzmem telo pokojnika. Međutim, tamo su mi mahali sa papirom kako oni imaju pravo da pozovu neku firmu koja će to da uradi. To natezanje bi potrajalo da se članovi porodice nisu pobunili - priča Dušan Radosavljević, privatni pogrebnik iz Železnika. - Ima ljudi koji jednom otvore firmu na ime pogrebnih usluga, ali je vrlo brzo zatvore. A papir o registraciji ostaje, pa njime mašu porodicama koje u teškim trenucima nemaju vremena da razmišljaju i na kraju sve plate papreno.

Ljaga na privatnicima tako ostaje. Iako ima oko 70 agencija u Beogradu tek nekih desetak rade po pravilima. Sa zvaničnim cenovnicima, novim vozilima i opremom u ponudi. Porodice ne traže dokumentaciju, nih zanima samo cena usluge.

- Grad mora pod hitno da propiše stroge uslove i uvede kontrolu. Predlog je da se uvedu pravila po kojima bi svi ravnopravno radili, da se uvedu licence sa pravom oduzimanja za one koji varaju ljude, da se zna kakvu opremu moraju da imaju i po kojim je standardima. Tako će se sve uvesti u legalne tokove a i država bi dobila novac i PDV - smatra Radosavljević. - Iz PIO su mi rekli da nisu zainteresovani za rad sa privatnicima, ali je nelogično da isplate novac bez obzira na iznos računa koji im porodice podnose. Čak sam video račun na kome je pečat bio nekog trgovinskog marketa. Nema pravila pa svako radi šta hoće. Meni su kad sam pre više od dvadeset godina počinjao nudili "saradnju" neki lekari, da bi mi dojavili kad neko umre. Kako sam to odbio, radim samo po preporuci i ima posla.

DRŽE TELA ČAK I PO GARAŽAMA...

BEZ hladnjača za držanje tela pokojnika, pogrebnici ne bi smeli da se upuste u posao. Privatnici zbog skupe tehnologije koja košta i preko milion dinara i prostora, često nemaju u ponudi takvu opciju. Dnevni najam je 1.000 dinara, a temperatura u njima četiri stepena.

- Srećem se sa ljudima koji u nenormalnim uslovima prevoze pokojnike, dvadeset godina starim i izanđalim karavanima ili tela drže na otvorenom ili u garažama.

"NOĆENJE" U KUĆI

TELO pokojnika se nakon smrti obavezno nosi u kapelu, ali u pojedinim slučajevima, porodica traži da "prenoći" u kući. U ponudi postoje specijalni sanduci, mini hladnjače sa staklenim gornjim delom. Ujutru se obavi opelo u kući, a nakon toga se uz pratnju povorke kreće kroz naselje ili selo. Ipak, ta usluga se sve ređe koristi, a najam je 11.000 dinara.