MALO MESTO U SLOVAČKOJ IMA MALI "PROBLEM": U ovom selu živi 17 stanovnika i muku muče sa turistima

NA prvi pogled, Vlkolinec izgleda kao prizor iz bajke - drvene kuće jarkih boja, mirne planinske staze i tradicionalna arhitektura koja je vekovima sačuvala izgled nekadašnjih slovačkih sela.

Foto: Richard Šemík / Panthermedia / Profimedia

Upravo zbog te autentičnosti ovo malo mesto u centralnoj Slovačkoj privlači desetine hiljada turista godišnje i nalazi se na listi svetske baštine UNESCO-a.

Međutim, iza idilične slike krije se problem sa kojim se suočavaju mnoge turističke destinacije širom sveta. Za ljude koji u Vlkolinec-u žive, njihovo selo više nije samo dom - ono je postalo mesto kroz koje svakodnevno prolaze posetioci, fotografišu kuće i zaviruju u prostor koji je nekada pripadao samo meštanima.

Zbog toga su se na pojedinim vratima pojavili natpisi "Privatan posed. Zabranjen ulaz" i "Zabranjeno fotografisanje", kao pokušaj stanovnika da povrate bar deo privatnosti.

"Jesmo li u zoološkom vrtu?" - meštani se bune zbog masovnog turizma

Jedan od najglasnijih kritičara trenutne situacije je 68-godišnji penzioner Anton Sabuča, najstariji stanovnik Vlkolinec-a i jedan od svega 17 ljudi koji u selu žive tokom cele godine.

On smatra da su meštani izgubili osećaj da je to njihovo mesto za život i da se sada osećaju kao deo turističke atrakcije.

- Jesmo li u zoološkom vrtu ili tako nešto? - rekao je Sabuča, pokazujući natpise ispred svoje tradicionalne brvnare.

Kako tvrdi, turisti svakodnevno prolaze gde žele, fotografišu se i razgledaju, dok se stanovnici osećaju kao statisti na filmskom setu.

Zbog toga čak smatra da bi Vlkolinec trebalo da izgubi status svetske baštine UNESCO-a, jer bi se na taj način, prema njegovom mišljenju, vratila autentičnost života u selu.

Foto: David Ball / Alamy / Profimedia

Vlkolinec godišnje poseti oko 100.000 turista

Vlkolinec se sastoji od oko 45 drvenih kuća i predstavlja jedan od najbolje očuvanih primera tradicionalnog ruralnog naselja u regionu.

UNESCO ga je uvrstio na Listu svetske baštine 1993. godine, a danas posetioci dolaze da vide staru arhitekturu, tradicionalne zanate i običaje koji se predstavljaju kao deo kulturnog nasleđa sela.

Za turiste se organizuju radionice izrade narodnih nošnji, ukrašavanja medenjaka, košenja trave i sakupljanja sena, kao i različiti festivali i prikazi tradicionalnih venčanja.

Ipak, Sabuča smatra da deo tih običaja nikada nije bio stvarni deo svakodnevnog života sela.

- Pokazuju im nešto što zapravo ne postoji - rekao je on.

Meštani ne žele kraj turizma, već bolju zaštitu života u selu

Iako većina stanovnika ne podržava ideju da Vlkolinec izgubi UNESKO status, oni žele da se problemi koji dolaze sa velikim brojem turista konačno reše.

Jan Ondrik, predsednik građanskog udruženja Vlkolinec, ističe da se stanovnici često osećaju zapostavljeno u odnosu na potrebe posetilaca.

- Meštani smatraju da opština više pažnje posvećuje turistima nego ljudima koji ovde žive - rekao je Ondrik.

Prema njegovim rečima, selo nema dovoljno razvijenu infrastrukturu za toliki broj gostiju. Nedostaju odgovarajući prilazni putevi, parking i javni toaleti, zbog čega se dešavaju neprijatne situacije.

Kako navodi, neki posetioci čak ulaze u privatna dvorišta ili koriste tuđe bašte kao toalete.

Foto: Chris Howes/Wild Places Photography / Alamy / Profimedia

Vlasti tvrde: "Ovo nije muzej na otvorenom, već živo selo"

Lokalne vlasti odbacuju tvrdnje da je Vlkolinec izgubio vrednosti zbog kojih je dobio UNESKO priznanje.

Miroslav Parobek, načelnik odeljenja za kulturu i turizam grada Ružomberoka, koji upravlja lokalitetom, naglašava da ovo mesto nije muzejska postavka, već zajednica ljudi koji i dalje žive svoj svakodnevni život.

- Ovo nije muzej na otvorenom. Ovo je živo selo - poručio je.

Dodao je da ne postoje planovi za uklanjanje Vlkolinec-a sa UNESKO liste i da se radi na rešavanju problema koje navode stanovnici.

Meštani svake godine dobijaju i posebnu naknadu od 400 evra kao svojevrsnu kompenzaciju za neprijatnosti koje donosi turistička posećenost.

Selo se prazni, ali neki se ipak vraćaju prirodi

Broj stanovnika Vlkolinec-a značajno je opao tokom poslednjih vek i po. U odnosu na period od pre 150 godina, selo danas ima više od 300 stanovnika manje.

Ipak, poslednjih godina dve porodice odlučile su da se dosele upravo zbog onoga što turisti dolaze da vide - prirode, mira i planina.

- To nam nije bilo važno. Oduševili su nas priroda, mir i planine - rekla je 42-godišnja Lucija Hudecova.

Za njih Vlkolinec i dalje predstavlja mesto za život, a ne samo turističku atrakciju.

Foto: Ball Miwako / Alamy / Profimedia

Problem prevelike posećenosti muči i same turiste

Tokom jedne posete novinara, u selo su stigla dva puna autobusa turista - jedan sa decom iz osnovne škole, a drugi sa gostima iz Poljske.

Gužve nisu problem samo za stanovnike. Neki posetioci priznaju da veliki broj ljudi narušava doživljaj mesta.

- Teško mi je jer ima previše turista - rekla je 52-godišnja Kristina Cijalhofšteter iz Nemačke, dodajući da bi joj bilo neprijatno da ljudi neprestano prolaze kroz njeno dvorište i oko kuće.

Ružomberok sada pokušava da pronađe ravnotežu između očuvanja kulturnog nasleđa i zaštite života stanovnika. U planu su obnova pojedinih objekata, izgradnja dodatnih toaleta i moguće uređenje parkinga van samog sela.

Jer najveći izazov za mesta poput Vlkolinec-a nije samo kako privući turiste - već kako sačuvati život onih koji su tu oduvek živeli.

(Ona.rs)

Preporučujemo

Društvo

0 4

KREĆE PODELA VAUČERA OD 10.000 DINARA! Evo ko ima pravo na na njih i kako se prijaviti

03. 07. 2026. u 08:39

Društvo

0 1

DETALjAN VODIČ ZA TURISTIČKE VAUČERE 2026: Ko ima pravo na 10.000 dinara, kako se prijaviti i zašto država uvodi rigorozne kontrole?

03. 07. 2026. u 08:24

Turizam

0 1

NAJHLADNIJI GRAD U SRBIJI: Dok smo se "kuvali" na 40 stepeni, ovde su se noću pokrivali jorganom - "Srpski Sibir"

02. 07. 2026. u 13:44

Društvo

0 9

GRČKOM HARAJU LOPOVI, SRBI MEĐU NAJUGROŽENIJIMA: Koferi nestaju iz automobila u sekundi metodom "tihog obijanja" (FOTO)

24. 06. 2026. u 10:55

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije