TRI KARTE BEZ POVRATKA ZA SOLUN I BODRUM: Milorad Bojović objasnio za "Dnevnik" zašto neće uspeti peticija Borislava Novakovića

Novosti online

14. 11. 2021. u 10:09

MILORAD Bojović, stručnjak za komunikacije i odnose s javnošću, u autorskom tekstu za "Dnevnik" je prokomentarisao inicijativu Borislava Novakovića i Bojana Pajtića o pokretanju peticije za raspisivanje lokalnih izbora.

ТРИ КАРТЕ БЕЗ ПОВРАТКА ЗА СОЛУН И БОДРУМ: Милорад Бојовић објаснио за Дневник зашто неће успети петиција Борислава Новаковића

Foto: Jutjub/Rtv Stara Pazova

NJegov tekst prenosimo u celosti:

Da sam na njihovom mestu ne bih to radio. Borislav Novaković, svih šest članova njegove partije, osnaženi Bojanom Pajtićem, najavili su da pokreću peticiju za raspisivanje lokalnih izbora.

Ova inicijativa ima više razloga za neuspeh. Tri su najočiglednija. Kao prvo, neće naći dovoljan broj Novosađana koji žele da izlaze na izbore. Razumem ljude. Zašto da troše vreme i energiju na potpisivanje nečega što će dovesti do istog rezultata kao prošle godine. Na izborima bi ponovo pobedili SNS i Miloš Vučević. S druge strane, ova besmislena kampanja će otkriti da Novaković, Pajtić i njihovi nestranački konceptualni pomagači nemaju program. Nemaju šta da ponude Novom Sadu i Novosađanima. I što je još opasnije po njih, postalo bi još očiglednije da SNS, za razliku od njih ima jasan plan investicija i razvoja grada. I treće, kampanja, koja se zasniva na ponavljanju nekoliko krivotvorenih, iz konteksta iščupanih, i u nov kontekst udenutih informacija, o izmaštanoj kriminalizaciji Novog Sada pod SNS-om, otkriće da je istina o kriminalu potpuno drugačija.

Idemo redom. Novaković Novosađanima obećava da bi on grad vodio bolje i poštenije i da bi sprečio da se iz budžeta odlije i jedan jedini dinar na nepotrebne troškove. Novosađani sigurno neće propustiti priliku da se sete da Novaković, koji se nudi kao kolektivna savest i globalno poštenje grada, devet godina prima platu iz gradskog budžeta, a ne dolazi na posao. Vinston Čerčil je rekao da političar mora da radi ono što propoveda. Novaković, bi dakle trebao da objasni građanima, ako mu je stalo do gradskog budžeta, zašto ne da otkaz na poslu na koji ne ide. To bi bila ušteda od nekoliko miliona dinara godišnje. Za devet godina to je više stotina hiljada evra. Međutim, novac je, može se reći, za Novakovića imaginarna kategorija. On je, ne tako davno, osumnjičen, pa uz pomoć pravne igrarije, oslobođen optužbe da je Dušanu Borovici poklonio 4,5 miliona evra. Zanimljivo je to da je u sudskom postpku dokazano da taj novac jeste uplaćen Borovici, da je Novaković kao direktor tadašnjeg Zavoda za izgradnju grada odobrio prebacivanje para, ali je u sudskom postupku oslobođen primenom krivičnog instituta ne bis in idem. Novaković je oslobođen ne zato što nije umešan u nestanak para, već zato što je došlo do zastarelosti gonjenja u prekršajnom postupku koji je protiv njega vođen zbog istog dela.

Novakovićev i Pajtićev plan za budućnost Novog Sada sastoje se od legalizacije krađe posleničkih glasova i glasanja na daljinu. Jedan je to probao iz Soluna, a Pajtiću je bliži Bodrum, kada je, dok je bio šef poslaničkog kluba, karticom Nede Arnerić, dok se ona kupala u Turskoj, izglasan guverner Narodne banke. A njihov glavni adut biće da zaustave sve razvojne projekate Novog Sada. Iz Novakovićevih dosadašnjih nastupa jasno je da su njegovi prioriteti zaustavljanje planova čiju je realizaciju i finansiranje obezbedio Vučević. Pod jedan, stopirao bi gradnju mosta u produžetku Bulevara Evrope, koji treba da poveže Novi Sad s Fruškogorskim koridorom, koji se gradi, ali i pešačko-biciklističkog mosta koji treba da poveže Petrovaradin s Novim Sadom.

Slobodan sam da tvrdim da do 2000. godine u Novom Sadu nije postojao nijedan kriminalni klan, izuzimajući Demokratsku stranku. Posle 5. oktobra zaposeli su ga „zemunski“ i drugi klanovi. Ako bilo ko u Novom Sadu misli da preterujem, predlažem da zajedno odemo do Matice srpske. U novinskoj arhivi naći ćemo nepobitne dokaze za moje tvrdnje

Takođe, sprečio bi uređenje Šodroša i Petrovaradinske ade, gde Novosađani treba da dobiju novu plažu, dugu skoro dva kilometra, uređena šetališta, sportske i rekreativne terene. Sprečio bi i izmeštanje rugobe brodogradilišta, za koje su u njegovo vreme pravljeni planovi sa ubijenim Vanjom Bokanom, kriminalcem svetskog kalibra, koji je ubijen u mafijaškoj sačekuši u Grčkoj. A kasnije je taj plac kupio Darko Šarić, čije se carstvo nesmetano širilo u Novom Sadu i Sremskoj Kamenici, gde je gradio svoje mafijaško carstvo, nesmetano kupujući hotele po Vojvodini.

Ali to je već tema o kriminalizaciji Novog Sada, za koju je malo jedan tekst. Ipak, slobodan sam da tvrdim da do 2000. godine u Novom Sadu i Vojvodini nije postojao nijedan kriminalni klan, izuzimajući Demokratsku stranku. Otkad je DOS uz pomoć stranih ambasada i agenata uspeo da 5. oktobra pokori celu Srbiju i kriminal uspostavi kao pravilo najbolje političke prakse, Novi Sad su zaposeli „zemunski“ i drugi klanovi. Ako bilo ko u Novom Sadu misli da preterujem, predlažem da zajedno odemo do Matice srpske. U novinskoj arhivi naći ćemo nepobitne, neoborive dokaze za moje tvrdnje.

Pobrojaću samo najočiglednije. Počelo je od privatizacija nekadašnjih fabrika. Zločin s umišljajem dešavao se u amfiteatru Spensa. Tu su tipovi bez dana iskustva, bez dinara sopstvenog novca, kupovali nekadašnje gigante, pljačkali ih tako što su rasprodavali zatečenu robu, mašine i opremu. Radnicima su ostajali dužni plate i doprinose, i onda su fabrike vraćali nazad državi. Nema tačnih podataka, ali pretpostavlja se da je u privatizaciji koju je sprovela Demorkatska stranka, čiji su funkcioneri bili Pajtić i Novaković, državi i građanima naneta šteta od preko pet milijardi evra.

Sa stadiona su isterani pošteni ljudi, a na tribine su uvedeni okoreli kriminalci svih fela. Sportski klubovi su im služili kao regrutna baza iz koje su formirali vojsku narko dilera i razbojnika koji su terorisali Novi Sad.

Zloglasni „zemunski klan“ imao je jedno od najjačih i najorganizovanijih uporišta u Novom Sadu. NJegovi članovi terorisali su novosadske biznismene i građane. Od 2000. do 2003. godine izršeno je preko 15 brutalnih ubistava. U sva su bili umešeni novosadski kriminalci. Izvršeno je više otmica. Droga je preplavila školska dvorišta i ulice. A pomoć kriminalcima svesrdno su pružali sudije, tužioci i policija.

O tome je svedočio glavni zaštićeni svedok u modernoj istoriji Srbije - Miladin Suvajdžić  - Đura Mutavi. Bio sam prisutan u sudnici kada je suđeno tadašnjem šefu Odeljenja za suzbijanje narkotika novosadske policije. Suvajdžić je na pitanje sudije doslovno rekao sledeće:

- Sve zaplene droge koje su izršene u tom periodu policija je obavila na osnovu dogovora sa nama iz „zemunskog klana“. Mi smo im javljali gde mogu da zaplene par kilograma da bi mogli da se hvale u javnosti, a mi smo dobijali mogućnost da dopremimo desetine kilograma i nesmetano dilujemo - kazao je Suvajdžić.

Do atentata na Đinđića, „zemunski klan“ je u Novom Sadu prodao više stotina kilograma heroina, marihuane, skanka i ekstazija, i niko ih nije dirao. Naprotiv. Sedeli su u upravnim odborima sportskih klubova, telohranitelji političara, ili vlasnici diskoteka i fudbalskih klubova.

Novakovićev i Pajtićev plan za budućnost Novog Sada sastoje se od legalizacije krađe poslaničih glasova i glasanja na daljinu. Jedan je to probao iz Soluna, a Pajtiću je bliži Bodrum, kada je, dok je bio šef poslaničkog kluba, karticom Nede Arnerić, dok se ona kupala u Turskoj, izglasan guverner Narodne banke

Dok je „zemunski klan“ harao Novim Sadom u nekoliko stanova i na nekoliko salaša u njegovoj neposrednoj blizini nalazili su se magacini droge i centri za mučenje.

Suvajdžić i njegovi vojnici mirno su se šetali, izlazili na splavove i u prestižne kafiće. Svi su im se javljali s uvažavanjem.

Zanimljivo je da se u to vreme u Novom Sadu prodavalo sve. Tezge na pijaci bile su predmet nameštaljki. Mesta u vrtićima. Radna mesta koštala su od pet do 10 hiljada maraka. Trgovalo se smeštajem u studentskim domovima. Prvo za 500 maraka, kasnije za 500 evra. U novosadskom okružnom sudu je 2004. godine vođen krivični postupak zbog trgovine smeštajem u studentskim sobama.

Gradski i pokrajinski budžet postali su eldorado za isisisavanje para. Osnivanjem hobotnice nevladinih organizacija, raznih savetničkih agencija, ali i sistemskom korupcijom kroz formiranje fondova, banaka i razvojnih fondova.

Zanimljivo je nekoliko slučajeva. Preko Fonda za razvoj novih tehnologija nestalo je više od sedam milijardi dinara na uglavnom fantomske projekte i pogone. Najdrastičniji primer je subvencija Fonda firmi u Debeljači kod Kovačice za proizvodnju električnih autombila i skutera. Pajtić se tada fotografisao na kineskom skuteru.

- U naredne četiri godine preko ovih programa zaposlićemo 52.000 ljudi, i otvoriti 135 novih fabrika u celoj Vojvodini, u svim opštinama - kazao je Pajtić. 

Nije otvorena nijedna. A pogon u Debeljači, čiji je vlasnik bio poslanik Demokratske stranke, trebalo je da proizvodi 2.000 skutera i 500 elektromobila godišnje, ali nikada nije otvoren. Nije proizveo nijedan auomobil, niti skuter, niti je zaposlio ugovorenih 60 radnika. Tako su prošli i ostali pogoni. Primera je mnogo, i svi na nedvosmislen način ukazuju da se zamenom teza i nasilnom montažom stvarnosti, kroz tvrdnje da u Novom Sadu trenutno vlada kriminal, ne može zaslužiti respekt građana.

Činjenica je, a to mogu da potvrde čak i najneupućeniji Novosađani  - u Novom Sadu više nema klanova. Nema silnika koji u strahu i pokori drže ceo grad i plaše građane. Kao i u svakom megapolisu, postoje pojedinci koji misle da se bez poštenog rada može steći bogatstvo. Većina njih je završila iza rešetaka. Neki će tamo ostati dug period. Neki zauvek. Kriminal postoji samo na naslovnim stranama jednog broja medija, koji su nedavno huligansko razbijanje izloga uzdigli na nivo herojstva.

Jasno je. Akcija koju priprema Novaković samo će pomoći SNS-u i Vučeviću da još više ojačaju i učvrste svoju poziciju među biračima.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)

NOVE IGRE ZA NOVE POBEDE: Nikad veća ponuda za Rolan Garos i mečeve Novaka Đokovića