MILICA MANDIĆ: Dokazala sam da je sve moguće

Grujica Kelić

06. 01. 2021. u 11:45

МИЛИЦА МАНДИЋ: Доказала сам да је све могуће

Milica sa Tijanom i Vanjom Foto N. Paraušić

NAJBOLJI primer kako bi jedna osoba koja sebe naziva sportistom trebalo da se ponaša i deluje zove se Milica Mandić. Razvojni put olimpijske i svetske šampionke uvek je išao rastućom krivom, koja bi svoj vrhunac mogla da dostigne ovog leta na Olimpijsim igrama u Tokiju.

Najuspešnija srpska tekvondistkinja, u razgovoru za "Novosti", priseća se puta koji ju je odveo do toga da dotakne zvezde, izazovima na njemu, kao i nasleđu koje ostavlja za sobom.

o Kako protiču pripreme za OI? Koliko vam je odlaganje takmičenja pomoglo ili odmoglo?

- Pripreme su polako počele, iako nemamo konkretan kalendar. Iskreno se radujem intenzivnijem radu i treniranju, jer je prošla godina bila dosta drugačija od onoga na što sam navikla. Odlaganje me je poremetilo, ali sam odlučila da izvučem najbolje iz cele situacije i pristupim na drugi način. Uspela sam da se odmorim i oporavim telo, vežbam bazične stvari za koje nema uvek mnogo vremena.

o Koliko je bilo izazovno trenirati u vreme pandemije?

NIJE BITNO ODAKLE SI

o KAO neko ko je direktno uključen u rad OKS, koje je vaše mišljenje o naturalizovanim sportistima, pošto smo svedoci da je takva tema tabu u Srbiji, ali takođe i sve učestalija.

- To je, izgleda, novost u Srbiji, ali je u svetu to odavno zastupljeno. Imate, na primer, u stonom tenisu skoro u svakoj zemlji ponekog takmičara koji je rodom iz Kine. U Francuskoj je u skoro svim sportovima više naturalizovanih reprezentativaca, kao i u Americi, Australiji... Spisak je predugačak. Ako neko živi i trenira u našoj zemlji, voli svoj posao i želi da osvaja medalje za našu zemlju, ne vidim ništa loše u tome. Sve medalje idu u istu kasu, samo je bitno je da poštuju zastavu pod kojom se takmiče.

- Meni je trening bio ventil, pogotovo u vreme karantina. Kako je proglašeno vanredno stanje, ja sam uzela strunjaču iz kluba, tegove i postavila sve na terasu. I dalje sam imala svoju rutinu, trudila se da održim formu koliko mogu. Svakodnevno sam se čula sa trenerima oko plana i programa i trudila se da odradim maksimalno zadatak u uslovima koje imam.

o Pre osam i po godina ste osvajanjem zlata u Londonu počeli uspešnu karijeru prožetu medaljama. Koliko je tako nešto, sa ove vremenske distance, značilo za vaš individualni razvoj i početak renesanse ženskog tekvonda u Srbiji koja još traje?

- Osvajanje olimpijskog zlata je mnogo uticalo na mene, ali i na tekvondo u Srbiji. Volim da se osvrnem na svoj početak, odakle smo počeli i gde smo sada. Kada sagledam sve rezultate koje smo napravili, kao klub i nacionalni tim, stvarno sam ponosna. Moj razvojni put posle te medalje je bio pun uspona i padova, lepih i teških trenutaka i mislim da mi je to pomoglo da sazrim kao borac i kao osoba.

o Da li vidite svoje naslednike ili će tekvondo doživeti sudbinu koju mnogi predviđaju tenisu posle odlaska Novaka Đokovića?

 

 

- Mislim da, zasada, imamo sjajnu reprezentaciju koja se podmladila, ali to su sve talentovana deca željna rezultata. Ubrzo posle mene se pojavila Tijana Bogdanović koja je do 18. godine osvojila svetsku, evropsku i olimpijsku medalju. Vanja Stanković je svetski šampion, tu je i Nadica Božanić, kao i još boraca koji su se pokazali svojim rezultatima i borbenošću. Trenutno me najviše raduje osvajanje medalje Mahdija Hodabahšija i mladog Novaka Stanića na EP. Muški tekvondo se vraća na mesto koje zaslužuje i iskreno se nadam da će generacija posle ove nastaviti istim putem.

o U Tokiju napadate najveći plasman. Koliko će za dobar nastup na Igrama biti važno precizno tempiranje forme koje je u individualnom sportu izraženije i važnije nego u kolektivnom. Kako željenu formu dostići u pravo vreme i biti najbolji kada je najvažnije?

ISTI USLOVI I ZA ŽENSKI SPORT

o DEO ste kampanje za razvoj ženskog sporta u Srbiji. Šta možete da nam kažete o tome?

- Institut za ženski sport je ideja Marine Maljković koja je vrlo brzo bila prihvaćena i realizovana. Ona je neko ko godinama unazad ima isti cilj, da popularizuje žensku košarku i pokaže devojčicama da im je mesto na terenu. Samo je sada to na višem nivou i veoma sam ponosna na to što sam deo takve ideje. Trudimo se da iskorenimo predrasude prema devojčicama i ženama da njima nije mesto na terenu, borilištu, streljani i stavimo im do znanja da je svaki sport za njih i da zaslužuju iste uslove.

- To je pravo pitanje za mog trenera! I pored ovakve situacije, vrlo je komplikovano tempirati formu za određeno takmičenje i za taj jedan takmičarski dan, ali u tome i jeste čar svega. Koliko je fizička priprema bitna, toliko je i psihička i taktička. Zato imamo ceo tim uključen u taj proces. Pored Dragana Jovića, sa mnom već 13 godina radi psiholog Marija Srećkov, imamo kondicionog trenera Nebojšu Šakića i nutricionistu Moniku Vargu. Na meni je da sledim uputstva i radim najbolje što mogu.

o Odskora ste imenovani za potpredsednicu OKS. Kakvi su vaši planovi u komitetu i gde sebe vidite posle završetka karijere?

- Funkcija u OKS mi pruža priliku da učim od najboljih stručnjaka kod nas. Oni su svesni mojih dnevnih obaveza, pa mi maksimalno izlaze u susret. Kao aktivni sportista i dalje je sva moja pažnja posvećena treningu, napretku i borbama. Razmišljam u kom pravcu bih mogla da krenem, ali ništa još konkretno nisam odlučila. Mislim da će mi biti teška tranzicija kada završim sportsku karijeru na potpuno drugačiji stil života.

o Šta je, po vašem mišljenju, nasleđe koje ostavljate iza sebe?

- Jedna od stvari na koje sam najponosnija je to što smo dokazali da je sve moguće. Sami smo pravili svoj put, išli u nepoznato i borili se za ono šta smo zacrtali, a to je bilo olimpijsko zlato. Tada niko nije verovao sem nas. Sada nove generacije koračaju utabanom stazom, svesne da su želje ostvarive, iako nemaš uslove kao drugi, ali imaš viziju i ambiciju da te želje ostvariš.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)

27

06.01.2021. 12:54

Она је особа за угледање свој нашој омладини. Свака јој част. Она је наш понос.