POSLE SVIRKE ZAVRŠIO U GIPSU: Karijeru Miše Aleksića, basiste "Riblje čorbe", obeležili su zanimljivi detalji

M. Ćunković

01. 12. 2020. u 09:00

ПОСЛЕ СВИРКЕ ЗАВРШИО У ГИПСУ: Каријеру Мише Алексића, басисте Рибље чорбе, обележили су занимљиви детаљи

Foto: Marina Pešić

BASISTU "Riblje čorbe" Mišu Aleksića, čija je smrt u 68. godini od posledica virusa korona šokirala kompletnu domaću javnost, ali i mnoge van granica naše zemlje, muzika je osvojila još u ranoj mladosti.

Stoga ne čudi što su njegovu, 50 godina dugu karijeru obeležili razni zanimljivi detalji, pogotovo od osnivanja "Čorbe" 1978. godine.

UZ OCA ZAVOLEO MUZIKU

PRESUDNA osoba za Mišinu ljubav prema muzici u dečačkim danima bio je njegov otac Jovan, urednik čuvene emisije "Selo veselo" na Radio Beogradu. Zahvaljujući doajenu muzičke scene Nikoli Karaklajiću, koji je vodio takođe čuvenu emisiju "Sastanak u 9", Miša je kod kuće na magnetofonskim trakama slušao aktuelne hitova Peta Buna, Pola Enke, Elvisa Prislija... Kao i mnogima drugima tih šezdesetih, "prozor u svet" mu je bio i Radio Luksemburg, gde su mogli da se čuju aktuelni svetski hitovi.

UPAO U SEPTIČKU JAMU

JEDNA od najpoznatijih anegdota u karijeri "Riblje čorbe" vezana je za Mišu. Sve se desilo još davne 1979. Aleksić se ovako sećao događaja:

- Svirali smo u Dolovu, u Domu kulture, maloj sali koja je iza bine imala zavesu i Titovu sliku na njoj. U toku svirke, poterala me je mala nužda, tako da sam morao negde pod hitno da se ispraznim. Čim se završila pesma, skinuo sam bas gitaru, rekao Bori da se vraćam za sekund i pojurio iza zavese. Odjednom, samo sam osetio kako propadam kroz strašan smrad. Zabolelo me je i koleno. Kada sam se osvestio, shvatio sam da sam upao u neku rupu, ali, to nije bila obična rupa nego septička jama. Počeo sam da vičem: "Upomoć, vadite me odavde".

Srećom, čuli su me moji iz benda i izvukli me napolje. Svirao sam do kraja, ali sam sutradan morao da stavim nogu u gips. Nastavak turneje, na potezu Tutin - Sjenica - Novi Pazar - Raška, umesto mene je odsvirao Cvele, kasnije basista "Instruktora".

"FENDER" ZA OPROŠTAJ

JEDNOGODIŠNjI boravak u Americi početkom sedamdesetih Miša je najviše pamtio po oproštajnoj žurki, priređenoj njemu u čast. Ovako ju je opisao:

- Nisam imao pojma da će da je organizuju. Pozovu me na pivo, ja ulazim u salu i tamo svi oni čekaju, vidim natpis Dear Michael, jer su me tamo zvali Majkl. U ćošku stoji poklon, velika kutija prekrivena američkom zastavom na kojoj je pisalo "Srećan put u Srbiju". Unutra gitara "fender presižn", u to vreme je koštala više od hiljadu dolara! Pa ti vidi koji je to poklon i koja je to čast. Nažalost, više nemam tu gitaru, davno sam je prodao i kupio drugu "fenderku".

BORAC ZA PRAVA MUZIČARA

POSLEDNjIH godina, Miša je, na više načina, bio aktivan u borbi za prava muzičara. Bio je predsednik Upravnog odbora Udruženja muzičara džeza, zabavne i rok muzike Srbije, pa su, od početka pandemije kovida 19, mnoge kolege zvale, između ostalog, i njega, tragajući za pomoći u teškim vremenima. Aleksić je bio i član UO Agencije za ostvarivanje prava interpretatora PI, kao i član Skupštine SOKOJ.

NIJE VOLEO "REKLA JE"

PESMA "Rekla je", koja zatvara drugi "Čorbin" album "Pokvarena mašta i prljave strasti" (1981), mnogima je jedna od omiljenih u opusu grupe. Interesantno je, međutim, da je Miša nije voleo, pa mu nije bilo baš po volji kad ju je bend, posle više decenija, stavio u set-listu za koncert u beogradskoj "Areni" 2009. Kako je govorio, bila mu je "razvučena", međutim, s vremenom je prihvatio da je publika voli. Ova numera, jedna od retkih za koju muziku nije pisao neko od članova benda, već čuveni Enco Lesić, često je bila u koncertnom repertoaru poslednjih godina.

ĆERKA MINA: VIDIMO SE GORE, ČUVAJ ME DO TADA

ALEKSIĆI su porodično bili veoma vezani jedni za druge. Neretko su se Miša, njegova supruga Jasmina i ćerka Mina mogli videti zajedno na raznim javnim događajima, a redovno su išli i zajedno na večeru. Mina je smogla snage da se, u nedelju uveče, i na "Fejsbuku" oprosti od oca:

- Još uvek čekam da se probudim iz ovog strašnog košmara i potrčim u zagrljaj tvoje neizmerne ljubavi. Danas je sa tobom umro veliki deo mene, scena rokenrola i život je siromašniji za jedno beskrajno dobro, pozitivno i pošteno biće. Više ništa neće biti isto, ni miris vazduha, ni zvuk gitare, ni porodično putovanje, ni ukus naše omiljene klope, ni sreća u sitnicama koje priređujemo jedno drugome, ni strah od gluposti i zezanje naših internih fora. Beskrajno mi nedostaješ, ali tvoja energija će zauvek živeti u meni, mami, u mojoj deci. Ostavio si trag iza sebe koji će biti večan, kao i moja ljubav prema tebi. Hvala ti, tata, što si naučio da budem ovo što jesam i što ćemo se, zbog tebe, boriti mama i ja hrabro, ovako kao i ti. Hvala svima koji su bili i biće uz nas.

Foto "Fejsbuk"

Volim te van granica života, Ćaki, nebo je bogatije za muzičku scenu sada. Srećan put na novom putovanju koje te čeka, ne zaboravi svoju gitaru. Vidimo se gore, čuvaj me do tada.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)