SUVE ŠLjIVE LEK ZA SVE: Živko Lazić, penzioner iz Modriče, nastavio porodičnu tradiciju

V. BLAGOJEVIĆ

21. 09. 2020. u 16:30

СУВE ШЉИВE ЛEК ЗA СВE: Живкo Лaзић, пензионер из Moдричe, нaстaвиo пoрoдичну трaдициjу

FOTO arhiva

PROSTOR Trebave u prošlom veku važio je za jedan od najvećih šljivarskih regiona u svetu.

Živko Lazić, iz Modriče, a rodom iz Krčevljana, na Trebavi, svoje penzionerske dane provodi u rodnom selu i u svom voćnjaku u kojem, pored ostalog voća, uzgaja i šljive za rakiju, ali i za sušenje kao deo porodične tradicije.

Supruga Radmila mu pomaže oko sušenja. Lazić šljivu suši u sušari napravljenoj kao one u kojima su je sušili njegovi preci.

- Iz čistog zadovoljstva sam napravio staru sušaru na drva i sa lesama. Treba oko 24 časa da se osuši jedna tura od oko 100 kilograma sirovih šljiva od kojih se dobije 35 kilograma suvih. Od stavljanja šljive u sušaru temperatura 12 časova mora biti oko 60 stepeni, nakon toga se diže do 90. Moja šljiva je visokog kvaliteta jer se suši klasično na drva - objašnjava Lazić.

SUŠARE BILE U SVAKOJ KUĆI

U POSLEDNjIH desetak godina Živko Lazić pokušava da sačuva sećanje na stara vremena i sušare iz kojih se prostirao Trebavom miris suvih šljiva. Nekada je na ovoj planini skora svaka kuća imala sušaru za šljive, a danas je sve manje kuća a o sušarama da se i ne govori.

ZADOVOLjAN Živko prebira šljive, Foto Vid Blagojević

On dodaje da šljivu suši isključivo za vlastitu upotrebu, za porodicu, zatim dosta podelim rodbini, prijateljima i komšijama.

- Moja šljiva nema cenu i nikada ne bih prodao ni kilogram. Sušenje šljiva vraća me u vremena kada su moj otac i deda sušili šljivu, a ja trčkarao oko njih. To me je nateralo da sagradim starinsku sušaru sa tri manje lese. Mi na Trebavi rakiju i suvu šljivu smatramo najboljim lekom za sve bolesti - priča Živko dok vadi lesu i pregleda dokle je stiglo sušenje.

Svake godine Lazić osuši nekoliko tura plavih sočnih plodova od čega dobije oko 200 kilograma kvalitetne suve šljive. On apeluje na Trebavce da se vrate proizvodnji šljiva jer se od suve šljive nekada živelo.

- Imam dosta godina i dobro se sećam vremena kad se od suve šljive dobro živelo u mom selu, ali i na celoj Trebavi. Šljiva se sušila na tone i prodavala u Brčkom, Gradačcu, Modriči, Odžaku i Doboju. Ne mogu da shvatim da sve manje ljudi na ovom području se bavi ovim poslom. I danas se od suve šljive može živeti, jer kilogram na tržištu ide oko pet maraka - ističe Lazić.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)