SVETIONIK VERE NA IZVORU SRPSKE ISTORIJE: U Deževi kod Novog Pazara blista nova crkva posvećena Svetom Savi (FOTO)

VELELEPNA, suncem okupana, nova bela crkva izvija se iz doline. Dovikuje se sa Đurđevim stupovima.

Bela crkva izvija se iz doline, Foto I. Marinković

Sa Sopoćanima. Petrovom crkvom. I priroda se postarala da snegovi ustuknu kako bi belina ovog hrama jače isijavala.

Deževa kod Novog Pazara. Prva kuća Nemanjića. Sve je ovde počelo. Ovde je despot Stefan Nemanja pre više od osam vekova utemeljio srpsku državu. Poznatu i priznatu u dalekom srednjem veku. Odavde je najmlađi Nemanjin sin Rastko krenuo putem najvećeg srpskog prosvetitelja - Svetog Save. Njemu je i posvećena ova bela crkva, minijatura njegovog vračarskog hrama. Oko nje saboruje Nemanjin narod, ne samo za praznike. Nema dana da neko ne svrati. Crkva je uvek otvorena. Mirišu i beli zidovi. Čekaju slikare i ikonopisce.

Ispred tri zvona, u nizu utrojena. Jedno darovala porodica Vujisić, drugo Pavlovići, treće Sretenovići. Posrećilo se da odjeknu odjednom sa ovog niza. Zvuci udare u brda, pa se vrate i slegnu u Deževu. Kad zazvone, čuje ih i vrh Golije.

- Najlepše je kad nam dolaze deca - kaže nam Jugoslav Puzović, domaćin ovdašnji.

- Hram je njima svetionik. A svima nama zavet predaka da ne napuštamo ovu svetu zemlju.

Foto I. Marinković

Onima koji su otišli da ponovo bace sidro koje su odvezali.

Puzović orezuje voće. Čisti voćnjak od korova. Meri korene u Deževi najmanje sedam generacija. Sedam generacija na izvoru srpske države i naše pravoslavne vere.

Kolebaju se pupoljci. Drhte mladice na dodir makaza. Varljivo je ovde vreme.

- Uvek bilo - priča Jugoslav.

- Znamo mi to, ali se ogledamo ne u vremenu, nego u licima državnika i duhovnika koji su nas zadužili delom i testamentom da postanemo veliki za sebe, kao nekad što smo bili. Znate kako su nas videli Francuzi u Velikom ratu? Videli su nas kao narod čiji život iz groba probija. I to je tačno.

Ostaci stare crkve, Foto I. Marinković

Imanje Puzovića naslanja se na portu. Šest hektara zemlje, dva i po pod voćem. Sinovi u Evropi. Sa porodicama našli neku luku. Ćerka i zet u Kraljevu. Ali, nijedno ne zaboravlja stari Ras. Sinovi za crkvu prikupili oko 10.000 evra. Oni i njihovi prijatelji kad god mogu ponešto daruju.

- Voleo bih da su tu, ali odlaze mnogi, pa i oni odoše. Sad, otkako se ovaj hram podizao, češće dolaze. Siguran sam da žele da se na svoj način ugrade u ovaj naš lepi beleg - tiho će Jugoslav.

Jugoslav Puzović, Foto I. Marinković

Deževa se pre devedesetih merila sa više od hiljadu i po duša. Sada ih je oko 800. Imaju školu, osnovnu. Klupe popunjava 135 đaka. Uče i veronauku. Veći deo iz Jevanđelja i nekoliko njih - iz Kurana. Niko nikom ne smeta. Nema zazora među decom, ni reči koje povređuju. One ovde počnu da "sipaju" samo kada neko izdaleka dođe i nakrivi ćup. I, to se pamti.

- Pamti se, ali sve što je bilo loše, potiskujemo. Ističemo samo ono što je vredno i što nas povezuje - priča Puzović. - Najbolnije je što se osipamo. Što se zemlja prodaje. Dođu naslednici ovdašnjih domaćina, ko zna odakle sve ne dođu, da prodaju po pet, deset ari.

Ja dokupljujem. Crkva, naša eparhija, otkupi koliko može. Evo, zbrinula je i našeg mladog sveštenika. Tu je, uz nas, uz ovaj hram sa svojom porodicom.

Razgovor prekida Mirko Pupovac, dečak. Kratak pozdrav, prepun poštovanja za čika Jugu.

Ode Mirko u crkvu.

- Hram nas je učvrstio u veri i volji da mu služimo. Ujedinio nas da ga podignemo. Ali, bez pomoći države, teško da bismo uspeli da ovako brzo zablista - srećan je sveštenik Ivan Jeremić.

- Nije Deževa obično selo. U ovoj dolini su Nemanjini dvori, Saborna crkva. Ovuda, gde mi sada hodamo, hodili su njegovi sinovi. Vukan, Stefan i Rastko. Ovde su stasavali i drugi veliki Nemanjići. Radoslav, Vladislav, Uroš, Dragutin i Milutin.

Iz Deževe su u svet krenula i dva srpska cara, Dušan Silni i Uroš Nejaki.

Svedoci vekova Nemanjićke zadužbine, Foto I. Marinković

Živa istorija. Svaki kamen, istorija. Svedoče temelji Sabornog hrama. Izranjaju iz zemlje. Čini se da dišu duše iz kamena. Drevno i novo vezuje se u lanac neprolaznog. Od vladara do vladara. Od sreće do nesreće. Od života do umiranja, zidali su tako da ostane narodu ono što će nadživeti vreme i promene. Nemanja zidao u krstu. Ukrstio na četiri strane Stupove, Petrovu crkvu, Sopoćane i ovaj Saborni hram čiji su temelji svedoci te neprolaznosti, a slučajno otkriveni početkom osamdesetih, kada su ratari izorali neobičan kamen. Usledila su arheološka istraživanja. Na otkopanim zidovima nazirali su se tragovi živopisa sa nadgrobnim spomenicima iz trinaestog i četrnaestog veka.

- Imali smo želju da na ovim temeljima Sabornog hrama podignemo malenu crkvu.

Kad zazvone, čuje ih i vrh Golije, Foto I. Marinković

Poslušali smo ipak stručnjake da ostane kako je bilo. Zato smo pre više od decenije započeli ovaj novi hram. I, ukrovili ga, ali još mnogo toga treba da se uradi. Da se sredi porta, ikonopiše. Sveštenik nam predlaže, a to ćemo svakako da uradimo, da u portu postavimo i dečje igralište. Samo da nas rode češće posećuju - govori Jugoslav Puzović.

Mirko Pupovac, Foto I. Marinković

VELIKA POMOĆ DRŽAVE

U HRAM je do sada uloženo oko milion evra. Najveći deo darovala je država.

- To je za nas veliki podstrek i nada da nismo zaboravljeni. I predsednik Vučić dva puta nas je ovde posetio. Sve što je obećao, ispunjeno je. I mi treba da odgovorimo na svoj način. Da čuvamo i sačuvamo ovo što nam je povereno za naredna pokolenja - poručuju iz Deževe.

Foto I. Marinković

SRBI SLOŽNO CRKVU GRADE

OD DEŽEVE do vrha Golije, iako je ovo mesto dalo pravoslavlju najvećeg prosvetitelja, nema nijednog pravoslavnog hrama. Tako je bilo vekovima. Onda su se ovdašnji ljudi dogovorili da, uz poruku "Srbi složno crkvu grade", počnu sa prikupljanjem priloga za izgradnju ovog velelepnog hrama. Projekat je uradio Zavod za zaštitu spomenika u Kraljevu, a kamen temeljac osveštao vladika timočki Justin, u jesen 2012, uz blagoslov episkopa raškoprizrenskog Teodosija. Hram je obložen belim mermerom, a gradili su ga najbolji majstori iz Srbije i Republike Srpske.

Sveštenik Ivan Jeremić, Foto I. Marinković

MESTO HODOČAŠĆA

EKSKURZIJE bi ovde trebalo da stižu. Da naša deca čuju i vide gde je mesto prve srpske srednjovekovne države. Mesto odakle potiče najveći srpski prosvetitelj Sveti Sava.

Deževa, zato, treba da bude mesto srpskog hodočašća. Nažalost, o njoj se danas malo zna.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije