ZAPAD ŽELI RASPAD RUSIJE I BLAGO SIBIRA: Šta znači ideja o "dekompoziciji" najveće slovenske države

Branko Vlahović dopisnik iz Moskve

17. 07. 2022. u 10:23

KAD je prošle sedmice bivši poljski predsednik Leh Valensa u intervjuu za francuski "Figaro" izjavio da Rusiju treba rasparčati tako da nema više od 50 miliona stanovnika, u zapadnim zemljama nije bilo nikakve reakcije.

ЗАПАД ЖЕЛИ РАСПАД РУСИЈЕ И БЛАГО СИБИРА:  Шта значи идеја о декомпозицији највеће словенске државе

Foto: Profimedia/Ilustracija/Vikipedija

Očigledno su se već navikli na rusofobne izjave najviših poljskih rukovodilaca, pa na Valensinu izjavu nisu ni obratili pažnju.

U Moskvi su reagovali, ali vrlo blago, jer portparol Kremlja Dmitrij Peskov smatra da Valensine izjave nemaju značaj. Ni u Savetu Federacije Rusije nisu ulazili sa Valensom u polemiku jer ga ne smatraju ni pametnim ni uticajnim.

- Bivši električar brodogradilišta u Gdanjsku koji je voljom sudbine bio i lider opozicionog sindikata "Solidarnost" nije dobio ni mudrosti, a ni pameti posle boravka na funkciji predsednika Poljske - rečeno je u Savetu Federacije Rusije.

Leh Valensa je kazao novinaru lista "Figaro" da bi 60 naroda Rusije trebalo da podigne ustanak i tako razdeli Rusku Federaciju. On tvrdi da čak i ako Rusija izgubi rat od Ukrajine, u njoj će se pojaviti novi Putin.

VALENSA verovatno ne zna da su i lideri nacističke Nemačke maštali da se Rusija raspadne i da se dokopaju njenog bogatstva. Tako je šef Hitlerove propagandne mašine Jozef Gebels govorio 1941. "da ovo nije rat za tron ili oltar, već za žito, čelik, ugalj i druge sirovine. To je rat za bogati sto nemačkog radnika". Kako je sve to završilo, dobro je poznato.

O rasparčavanju Rusije se govorilo i u raznim američkim planovima. I u tzv. Hjustonskom projektu, koji je napravljen na osnovi ideja Zbignjeva Bžežinskog, bilo je reči o tome. U Rusiji je o tom projektu detaljno pisao list "Sovjetska Rusija" 2002. U izveštaju o globalnim tendencijama koji je napravila CIA 2015. takođe piše da će se Rusija raspasti na male države. Po njima, tome će doprineti pad broja stanovnika u Rusiji.

Da bivši sovjetski saveznici, a sada neprijatelji, govore i žele raspad Rusije potvrđuju i izjave drugih vodećih poljskih političara, kao i političara nekadašnjih sovjetskih republika. Zapadni lideri su iskusniji i mudriji pa takve želje ne iznose pred javnost.

UKRAJINSKI ministar odbrane Aleksej Reznikov je na nedavnoj konferenciji, koju je organizovao časopis "Forbs", govorio o tri željena scenarija završetka rata. Dva prva scenarija su pobeda ukrajinske vojske, a treći scenario po Reznikovu je najdugoročniji i po njemu se prognozira raspad Ruske Federacije, tako što će se otcepiti republike gde su muslimani većinsko stanovništvo. Pre svega, radi se o Tatarstanu, Baškiriji i drugim republikama na Kavkazu.

Neosporno je da se na Zapadu sve češće govori o "dekompoziciji Rusije". Jasnije rečeno, govori se o rasparčavanju Rusije na više manjih država. Oni koji pažljivo prate društvene mreže mogli su da krajem juna primete tekstove da je Komisija rukovodstva SAD za bezbednost i saradnju u Evropi, koju neki nazivaju i Helsinška komisija, pripremila plan o deljenju Rusije. Ta komisija već 45 godina prati sprovođenje Helsinške deklaracije o ljudskim pravima. Sada na Zapadu više ne govore o demokratizacije Rusije i odlasku sa političke scene Putina, već o raspadu najveće slovenske zemlje. Nedavno je bivši američki senator Ričard Blek javno progovorio da je nepravedno da Rusija zarađuje novac crpeći sibirsko bogatstvo.

I nemački list "Velt" je objavio tekst u kojem se govori kako bi bilo dobro da se Rusija razdeli. Posebnu pažnju posvećuju bogatom naftom i gasom arktičkom regionu.

Daleke 1904. britanski profesor geografije Helford Makinder je prvi put uveo termin "hartland", što bukvalno znači "srce zemlje", a to je po njemu bila Evroazija. Ko vlada Evroazijom vlada svetom. Njegovo mišljenje je uvažavano jer je on bio i direktor prestižne Londonske škole ekonomike. Pisao je mnogo o važnosti Sibira, a tek kasnije su stigli dokazi o bogatstvu tog dela sveta.

MNOGI su se ovih dana setili bivše američke državne sekretarke Medlin Olbrajt, koju Rusi pamte pre svega po citatu kako je nepravedno da toliko bogatstvo u Sibiru pripada samo jednoj zemlji - Rusiji.

Olbrajtova je kasnije tvrdila da nikada nije izrekla takvu rečenicu. Ali se na ruskom "Guglu" nalazi više od 200.000 komentara pomenute Medlinine rečenice o Sibiru.

Veliki uticaj na Medlin Olbrajt i njene stavove prema Rusiji imao je njen naučni rukovodilac na Univerzitetu Kolumbija Zbignjev Bžežinski, koji je pišući tekstove i knjige o antagonizmu SAD i SSSR, zapravo govorio o sukobu sa Rusijom. Ko je čitao knjigu Bžežinskog "Velika šahovska tabla" mogao je da se ubedi kako je on gledao na Rusiju. Bžežinski je bio među američkim jastrebovima koji su za Rusiju govorili da je "pobeđena država".

- Govoriti da je to bio SSSR a ne Rusija znači bežati od realnosti. Bila je to Rusija nazvana Sovjetskim Savezom...

Foto D. Stojaković

U Moskvi nisu zaboravili da su ideje o rasparčavanju Rusije jako stare i nije ih izmislio Bžežinski. Odgovarajući na pitanje novinara Skaj njuza, predsednik Putin je u decembru 2021. kazao da je jedan od pomoćnika američkog predsednika Vudroa Vilsona rekao da će biti "mirnije ako se na mestu Rusije pojavi država u Sibiru i četiri države u evropskom delu".

- Zapadu je izgleda malo što smo se mi sami 1991. razdelili na 12 država. Čak i posle raspada SSSR-a, kada je u Rusiji ostalo 146 miliona stanovnika, izgleda da im je ona prevelika - rekao je Putin.

Da bi se odnos Zapada prema Putinu i Rusiji bolje razumeo treba pročitati poslednji intervju velikog ruskog pisca, nobelovca Aleksandra Isajeviča Solženjicina. U julu 2007. godine, u razgovoru za nemački "Špigl", objasnio je i zašto su na Zapadu voleli slabe ruske političare Gorbačova i Jeljcina, a počeli da mrze Putina čim je on krenuo u podizanje Rusije.

- Vidite da u svetu raste zabrinutost za to kako će SAD obaviti monopolsku rukovodeću ulogu u svetu. Što se tiče SSSR, ne treba za sve nevolje kriviti Rusiju, novo pokolenje političara je spremno da za sve optuži Moskvu. Kad bismo svi mi mogli da pogledamo trezno na svoju prošlost, bivše sovjetske republike i zemlje Istočne Evrope ne bi videle sva zla u istorijskom putu Rusije - objasnio je Solženjicin.

NOVINARI "Špigla" su pitali Solženjicina u čemu to Zapad ne može da razume savremenu Rusiju.

- Razloga ima više, ali bih ja govorio o psihološkom... Kad sam se vratio u Rusiju 1994. ovde su obožavali Zapad. Nije to bilo zato što su znali o Zapadu, koliko im je bio odvratan boljševizam. Ali situacija se promenila posle NATO bombarodovanja Srbije.

Kasnije je NATO počeo da privlači u svoju sferu uticaja delove SSSR. Posebno je bilo bolno odvajanje Ukrajine, sa kojom imamo milione rođačkih veza.  Do razočarenja je došlo jer su u Rusiji shvatili da je u osnovi zapadne politike pragmatizam koji je često ciničan. Mnogi u Rusiji su to doživeli kao rušenje ideala... Kad je Rusija ponovo počela da jača ekonomiju i državu, to je na Zapadu počelo da izaziva panični strah - objasnio je Solženjicin.

Aleksandar Solženjicin, Leh Valensa, Zbignjev Bžežinski, Foto kinopoisk.ru/ RIA.RU/

ODAKLE MRŽNjA PREMA SRBIMA

MNOGE Ruse je zanimalo ne samo zašto Medlin Olbrajt nije imala simpatija prema Rusima, već i zašto je bila nemilosrdna prema Srbima. Ruski mediji su objavili veliki broj tekstova opisujući njeno detinjstvo u Beogradu i kako su Srbi spasavali njenu porodicu. Jedni su smatrali da su najveći rusofobi oni Amerikanci koji su poreklom iz Istočne Evrope. Drugi misle da je na Olbrajtovu veliki uticaj imao njen profesor Zbignjev Bžežinski. Nesporno je da je Olbrajtova bila na čelu zagovornika bombardovanja Srbije i posebno Beograda.

NEKA SE SETE BIZMARKA

PRVI nemački kancelar Oto fon Bizmark je od 1857. do 1861. bio ambasador Prusije u carskoj Rusiji, pa su čuvene njegove ocene o Rusima. "Železni kancelar", kako su kasnije zvali Bizmarka, za četiri meseca je naučio ruski. On je pisao - zaključujte saveze sa kime hoćete, vodite ratove, ali nikada ne dirajte Rusiju jer je ne možete pobediti.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ORLOVI LETE KA PRVOJ EVROPSKOJ POBEDI Srbija protiv Slovenije u nastavku Eura

ORLOVI LETE KA PRVOJ EVROPSKOJ POBEDI Srbija protiv Slovenije u nastavku Eura

24 godine nakon istorijskog okršaja na Euru 2000. godine u Belgiji i Holandiji, Srbija i Slovenija se od 15 časova sastaju u 2. kolu grupe C Evropskog prvenstva. Slovenija je tada šokirala SR Jugoslaviju i povela sa 3:0, ali su Plavi uspeli da ostvare jedan od najluđih povrataka u istoriji Evropskih prvenstava izjednačivši rezultat na 3:3 za samo 6 minuta.

20. 06. 2024. u 10:00

Komentari (2)

TAKO TO IDE: Dan posle Slovenije starteri Srbije nisu izašli na teren, a Luka Jović - jeste! (VIDEO)