RUSIJA JE KONAČNO RASKRSTILA SA ZAPADOM: Pritisci i napadi otvaraju nove mogućnosti - gradi se novi svetski poredak

Novosti online/Đ. M.

04. 07. 2022. u 16:30

NEPOSREDNO pre početka samita G7 u zamku Elmau u Bavarskoj prošle nedelje održan je sastanak pet zemalja BRIKS-a. Na jednom skupu se o Rusiji govorilo kao o pretnji, dok je na drugom predstavljala ključnog partnera, piše Dmitrij Trenjin, član Saveta za spoljnu i odbrambenu politiku Rusije, u svom tekstu za "Raša Tudej".

РУСИЈА ЈЕ КОНАЧНО РАСКРСТИЛА СА ЗАПАДОМ: Притисци и напади отварају нове могућности - гради се нови светски поредак

Foto: Shutterstock/Ilustracija

Trenjin ističe da su davno prošli dani kada je Moskva mogla da balansira između Zapada i "ne zapada". 

- Nakon početka ukrajinske krize 2014. godine, G8 se vratila na prethodni format G7. U svetlu ruske vojne akcije u Ukrajini, rusko-zapadna konfrontacija se izrodila u "hibridni rat", upotpunjen stvarnom konfrontacijom – ako je do sada bila samo posredna. Pošto je nakon završetka Hladnog rata pokušala da postane deo novog Zapada, i nakon neuspeha u tom poduhvatu, Rusija se sada fokusira na razvijanje svojih veza sa Azijom, Bliskim istokom, Afrikom i Latinskom Amerikom - piše ruski analitičar.

On ističe da je ovo težak i neophodan zadatak, iz više razloga.

- Prvo, postoji moćna inercija iz prošlosti. Od vremena Petra Velikog, ruske elite su gledale ka zapadu, usvajajući zapadnjačke načine izgleda i ponašanja (dok su ostali izrazito ruski ispod odeće i manira); prilagođavanje zapadnih institucija Rusiji (makar često samo površno); pozajmljivanje zapadnih obrazaca razmišljanja; nastojeći da postane velika evropska sila; zatim, u sovjetskim danima, globalna supersila; i, u skorije vreme, ključna komponenta Evrope od Lisabona do Vladivostoka - piše član Saveta za spoljnu i odbrambenu politiku Rusije.

Ko je Dmitrij Trenjin?

Dmitrij Vitaljevič Trenjin je član Ruskog saveta za spoljnu i odbrambenu politiku i bivši direktor moskovskog Karnegi centra.

Više od dve decenije služio je u sovjetskoj i ruskoj armiji, gde je dostigao čin pukovnika vojne obaveštajne službe.

Postao je prvi ruski direktor moskovskog Karnegi centra 2008. godine. Takođe je član Ruskog udruženja za međunarodne studije i Švedske kraljevske akademije vojnih nauka.

Izuzetno je kritičan prema Zapadu, ali i prema Rusima koji su 2022. godine, nakon početka specijalne operacije u Ukrajini, napustili svoju zemlju.

Trenjin tvrdi da je to put od kojeg se Rusija "teško odvikava", ali da se sada prvi put ikada Rusija sučeljava sa ujedinjenim snagama Zapada - od Severne Amerike, Evropske Unije i Britanije, do Japana i Australije.

- Štaviše, ne postoje saveznici na Zapadu kojima bi se Moskva mogla obratiti – čak i teorijski neutralne države kao što su Finska, Švedska, Austrija i Švajcarska su napustile svoju neutralnost. Politički raskid Rusije sa Zapadom je stoga potpun, a svaka nova norma odnosa između njih može nastati samo kao rezultat "hibridnog rata", koji će trajati godinama, ako ne i decenijama - piše on.

Ruski analitičar navodi da je jedna od poteškoća sa kojom se Rusija suočava činjenica da je ekonomske odnose gradila uglavnom sa zapadnim zemljama.

- Istorijski gledano, Rusija je bila resurs za zapadnoevropsku industriju, žitnica kontinenta, i veliki uvoznik industrijskih proizvoda i tehnologije. Do nedavno je samo trgovina Rusije sa Evropskom unijom činila više od polovine ruske spoljne trgovine, a Nemačka je bila vodeći izvoznik mašina i tehnologije u Rusiju. Od ranih 1970-ih, naftovodi i gasovodi iz Rusije u Zapadnu Evropu činili su okosnicu ekonomskih veza i obezbeđivali opštu stabilnost na kontinentu, čak i u opasnim decenijama Hladnog rata i u turbulentnim vremenima raspada Sovjetskog Saveza. Međutim, i ovakva saradnja je na zalasku - piše Trenjin.

On ističe da oštre sankcije koje su Rusiji uvele SAD, EU i Ujedinjeno Kraljevstvo neće biti ukinute čak ni kada prestanu borbe u Ukrajini, i da će bolno iskustvo zaplene ruske imovine ostaviti pečat na bilo koji budući pristup ekonomskih veza Rusije i Zapada.

Treće, u kulturnom smislu, Rusi su se tradicionalno identifikovali sa ostatkom Evrope. Hrišćanstvo, nasleđe antičke Grčke i Rima, ideje francuskog prosvetiteljstva i nemačke filozofije, evropska književnost i umetnost, muzika i ples – sve je to pomoglo u oblikovanju i formiranju autentične ruske kulture, dajući joj snažan podsticaj za samorazvoj. Uprkos nedavnom političkom slomu i geo-ekonomskom pomaku, temelji ruske kulture ostaju definitivno evropski - tvrdi član Saveta za spoljnu i odbrambenu politiku Rusije.

Međutin, Trenjin navodi i da se niz elemenata današnje kulturne scene na Zapadu - dominantni kult individualnog samoizražavanja, "pobesneli" liberalizam koji se pretvara u represiju, erozija porodičnih vrednosti i "proliferacija" različitih polova - sudara sa tradicionalističkim kulturnim kodom većine ruskog stanovništva.

Dmitrij Vitaljevič Trenjin/Foto: Jutjub/Moskovskiй Centr Karnegi

- Neophodnost Rusije da sada gleda izvan Zapada znači da verovatno može da prevaziđe kulturnu inerciju, nasleđe prethodnih geoekonomskih prioriteta i kulturne afinitete. Pošto Zapad izbegava Rusiju i pokušava da je izoluje, a ponekad i "poništi", Moskva nema drugog izbora nego da odbaci svoje stare navike i dopre do sveta izvan Zapadne Evrope i Severne Amerike. Ustvari, to je nešto što su ruski lideri obećavali kroz istoriju, čak i kada su odnosi sa Zapadom bili mnogo stabilniji, ali razmišljanje orijentisano na Evropu, trgovinska razmena resursa za zapadnu robu i tehnologije, i ambicija da budu prihvaćeni među zapadnim elitama sprečavali su da se ta namera pretvori u stvarnost - navodi ruski analitičar.

Trenjin primećuje i da ljudi počinju da rade pravu stvar tek kada nema drugih opcija, i da kapitulacija pred Zapadom nije opcija za Rusiju u ovom trenutku.

- Stvari su otišle predaleko. Osim potrebe za revizijom ruskih spoljnih odnosa, postoje stvarne mogućnosti koje treba tražiti. Od kraja Hladnog rata, vodeće zemlje Azije, Bliskog istoka, Afrike i Latinske Amerike spektakularno su se uzdigle u svim aspektima, od ekonomskog i političkog do tehnološkog i vojnog - piše Dmitrij Trenjin.

On tvrdi i da je pre izbijanja "hibridnog rata" Kina pretekla Nemačku ne samo kao glavni trgovinski partner Rusije, već i kao izvoznik mašina i opreme u Rusiju.

- Indija, tradicionalni uvoznik sovjetskog i ruskog oružja, sada se pojavljuje kao glavni tehnološki partner Moskve. Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati su glavni partneri Rusije u regulisanju proizvodnje nafte u formatu OPEK+. Turska i Iran su glavni nezavisni igrači u ključnom strateškom regionu. Činjenica da je većina nezapadnih zemalja odbila da osudi Rusiju za ono što se dešava u Ukrajini – mnoge od njih uprkos snažnom pritisku SAD – najviše ohrabruje Moskvu. U smislu da bi oni koji nisu protiv nas mogli biti sa nama - istakao je ruski analitičar.

Trenjin piše da od Indonezije do Brazila, i od Argentine do Južne Afrike, postoji mnogo dinamičnih i ambicioznih zemalja sa kojima Moskva želi da sarađuje.

- Da bi to mogla da uradi, ruska spoljna politika mora da osmisli odgovarajuću strategiju. Iznad svega, treba dati prioritet odnosima sa nezapadnim zemljama u odnosu na de fakto čvrsto zamrznute veze sa Zapadom. Biti ambasador u Indoneziji trebalo bi da bude prestižnije od mesta ambasadora u Rimu, a mesto u Taškentu trebalo bi da se posmatra kao važnije od onog u Beču. Neophodno je izvršiti reviziju potencijalnih ekonomskih i drugih mogućnosti za Rusiju u zemljama BRIKS-a i razraditi plan za saradnju sa njima. Osim ekonomije, trebalo bi proširiti programe razmene studenata, a ruski turizam podstaći da se kreće na istok i jug. Ruski mediji bi trebalo da povećaju izveštavanje o dešavanjima u ključnim nezapadnim nacijama, obrazujući rusku elitu i širu javnost o ekonomskoj realnosti, politici i kulturi tih nacija - zaključuje Dmitrij Trenjin.

BONUS GALERIJA: Rusko vazduhoplovstvo

BONUS VIDEO: RUŠEVINE NA SVE STRANE - Posledice granatiranja Belgoroda, Severodonjecka i Melitopolja

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (6)

NAJLAKŠI I NAJTEŽI JEZICI ZA UČENJE: Postoji pet kategorija - vidite u kojoj se nalazi SRPSKI