JELJCINOVA NAIVNOST RUSIMA OPOMENA: Pre 30 godina ruski i američki predsednici potpisali Deklaraciju o prestanku Hladnog rata

PRE tri decenije predsednici SAD i Rusije Džordž Buš stariji i Boris Jeljcin potpisali su u Kemp Dejvidu (Vašington) Deklaraciju o kraju Hladnog rata.

Foto: Arhiva

Bio je to simboličan čin kojim su dva predsednika želela da uđu u istoriju.Tog prvog februara Jeljcin je napunio 60 godina.

Dva dana pre nego što je potpisao deklaraciju sa Jeljcinom, Džordž Buš je govorio u kongresu, tvrdeći kako su Amerikanci izvojevali pobedu nad SSSR-om u Hladnom ratu, ali se Jeljcin napravio da to nije čuo i ruski mediji su pisali kako dva predsednika smatraju da je "Hladni rat završen, da u njemu nema poraženih i da je to zajednička pobeda". A u suštini Amerikanci su se svih 30 godina ponašali kao da su oni pobednici i da su oni doprineli raspadu SSSR-a, što nije tačno.

Više je razloga za raspad SSSR-a, od nesposobnosti da efikasno rešava ekonomska pitanja, pa je narod bio sve nezadovoljniji, ali glavno je bilo to što je Boris Jeljcin po svaku cenu hteo da sedne u prvu fotelju u Kremlju, pa je sa liderima Ukrajine i Belorusije defakto organizovao tihi puč i detronizovao neodlučnog predsednika Mihaila Gorbačova. Taj isti Buš je u junu 1991. govoreći u Vrhovnoj radi Ukrajine podržavao Gorbačova da "on sve radi pravilno".

Kad je kasnije dogovoreno da se iz Belorusije, Ukrajine i Kazahstana povuče u Rusiju atomsko oružje, SSSR se do kraja raspao jer je došlo i do privredne dezintegracije i haosa. Zbog toga su Jeljcinovi kritičari tvrdili i tvrde da se potpisivcanje Deklaracije o kraju Hladnog rata na neki način može smatrati Jeljicinovom kapitulacijom.

Ovih dana se mnogo govorilo i pisalo o obećanju američkog državnog seketara Džejmsa Bejkera sovjetskom kolegi Eduardu Ševernadžeu i predsedniku Mihailu Gorbačovu da se strukture NATO-a neće širiti na istok posle ujedinjenja Nemačke. Mnogi zameraju Gorbačovu što nije tražio pismene garancije, ali objektivno on to i nije mogao jer se Varšavski pakt još nije raspao.

Neosporno je da su Boris Jeljcin, a kasnije i Vladimir Putin predlagali da u svoje redove NATO primi i Rusiju, ali Amerikanci to nisu hteli, tvrdeći da je ona prevelika zemlja i da bi taj vojni savez bio neefikasan. Genadij Burbulis, koji je u vreme Jeljcina bio državni sekretar, bio je 12. decembra 199.1 u Briselu i Parizu, gde se sreo sa generalnim sekretarom NATO-a Vernerom i predsednikom Francuske Miteranom. Razgovarao je i o ulasku Rusije u NATO, ali mu je generalni sekretar NATO kazao da to ne može odmah da se reši, jer je Rusija suviše velika zemlja.

Za vreme boravka u Moskvi Bilu Klintonu je predsednik Putin postavio pitanje ulaska Rusije u NATO, na što je američki predsednik prvo kazao "zašto da ne", ali je cela delegacija iz Vašingtona postala nervozna i naravno od toga nije bilo ništa.

Kasnije je Putin objasnio da je NATO zapravo instrument američke spoljne politike, u kome nema saveznika, već samo vazali.

Boris Jeljcin je svoju nemoć prikrivao time što je predsednika SAD oslovljavao "moj drug". Kakvo je to bilo prijateljstvo sa Bilom Klintonom najbolji je dokaz da je u njegovoj vladavini primljeno najviše istočnoevropskih zemalja u NATO.

Mada su sada dostupni stenogrami razgovora Klintona i Jeljcina koji potvrđuju potpunu inferiornost ruskog predsednika, njegovi poklonici i dalje pokušavaju da svu odgovornost prebace na Mihaila Gorbačova.

Dosta dugo jedan broj ruskih, ali i drugih političara je govorio kako do novog Hladnog rata ne može da dođe jer nema više ideoloških razlika, Rusija nije više socijalistička zemlja. Ali kad su se odnosi pogoršali, pogotovo posle 2014. godine ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov je više puta ponovio da u suštini Hladni rat nije ni prestajao. Sve te sankcije su hladnoratovsko oružje, jer je njihov cilj da se slomi protivnik bez upotrebe oruđžane sile.

Više nismo protivnici

U Kempdevidskoj deklaraciji je bilo napisano da SAD i Rusija ne smatraju jedni druge potencijalnim neprijateljima . Odnose će karakterisati prijateljstvo i partnerstvo.

BONUS VIDEO: KRIZA KOJA BRINE CEO SVET: Da li će narasle tenzije oko Ukrajine eksplodirati u rat?

Preporučujemo

Svet

0 0

PUTIN SPREMAN DA REŠI NATO PRETNjU: General armije Šojgu će dati preporuke, a onda...

01. 02. 2022. u 11:30

Svet

0 0

FBI STRAHUJE OD KINE: Vašington smatra Peking najvećom pretnja po dugoročnu ekonomsku bezbednost

01. 02. 2022. u 12:47

Svet

3 3

KINA NA METI SOROŠA: Smeta mu Si Đinping, uporedio "crvenog zmaja" sa Hitlerovom Nemačkom

01. 02. 2022. u 10:13

Svet

0 1

OBAVEZNA VAKCINACIJA NA ČEKANjU: Nova odluka u Austriji

01. 02. 2022. u 10:30

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije