DEMOKRATIJA JE TOG DANA NESTALA IZ SAD: Oliver Stoun uzburkao javnost dokumentarcem, novi detalji o ubistvu predsednika DŽona Kenedija

Ana Popadić

25. 07. 2021. u 10:34

DŽON Kenedi je bio borac za mir. U vreme ubistva američki predsednik je planirao povlačenje trupa iz Vijetnama, pomirenje sa Kubom, pružao je ruku Kastru sa idejom da okonča embargo.

ДЕМОКРАТИЈА  ЈЕ ТОГ ДАНА НЕСТАЛА ИЗ САД: Оливер Стоун узбуркао јавност документарцем, нови детаљи о убиству председника Џона Кенедија

Foto Kanski festival

Istovremeno, sa sovjetskim predsednikom Hruščovim potpisao je istorijski Sporazum o zabrani nuklearnih proba. Hladni rat se teoretski privodio kraju te 1963. godine. Zamislite kako bi svet danas izgledao da 22. novembra u Dalasu nije ubijen DŽon Kenedi - kazao je Oliver Stoun u intervjuu televiziji Raša tudej.

Legendarni američki reditelj, trostruki oskarovac, ponovo je uzburkao javnost novim dokumentarcem "DŽFK ponovo: kroz uveličavajuće staklo", koji je nedavno premijerno prikazan u Kanu. Posle medijske bure koju je doživeo 1991. nakon prikazivanja filma "DŽFK", optužbi za plagiranje istorije, ali i komisije koju je zbog navoda iz njegovog dela formirao Kongres, Stoun se ponovo vratio "na mesto zločina".

OVOGA puta, u dvosatnom dokumentarcu prikazuje nalaze pomenute kongresne komisije i otkriva nove detalje koji pobijaju zvaničnu teoriju o ubistvu najvoljenijeg američkog predsednika.

- Pogrešno je to što se Kenedi doživljava kao "mačo predsednik" samo zato jer je bio mlad, u poređenju sa drugima, ali on je bio odlikovani veteran Drugog svetskog rata koji istovremeno nije imao poverenja u svoje generale. Nakon debakla u Zalivu svinja, i laži koje mu je govorio šef CIA Alen Dals i drugi, bilo mu je dosta generala i njihovih priča.

Pritiskali su ga da napadne Kubu, ali je on odbacio nekoliko takvih pokušaja. Imao je mnogo neprijatelja u Pentagonu, u CIA, ali i unutar sopstvene administracije bilo je mnogo onih spremnih da ga izdaju.

Foto Kanski festival

Na pitanje novinara zar nije bilo jednostavnije da ga otruju, a ne da prirede ceo taj javni spektakl, Stoun objašnjava:

- Ako želite da svalite krivicu na "ludaka" koji je radio na svoju ruku onda je to pravo mesto za ubistvo, u gomili. Istovremeno, to je bilo upozorenje drugim ljudima - "razneli smo glavu predsedniku tokom povorke" - pa i njegovom potpredsedniku i nasledniku Lindonu DŽonsonu, da "ne pređe liniju". Sve u vezi sa tim danom bila je velika zavera, obezbeđenje duž rute je promenjeno, pravila kretanja povorke automobila su promenjena, sva mehanizacija je bila u službi te operacije.

STOUN veruje da je Amerikancima, makar u podsvesti, jasno da su u to bile umešane mnogo moćnije sile od jednog usamljenog atentatora.

- U obelodanjenim dokumentima saznali smo da je Li Harvi Osvald bio poznato ime za CIA, znali su gde se kreće, pratili su ga od 1959. do 1963. NJegov ubica DŽek Rubi bio je doušnik FBI. Znači, obaveštajne agencije su bile povezane sa tim ljudima od početka do kraja. Još jedna stvar, Osvald nije pucao sa šestog sprata zgrade, a to znamo jer su tri žene koje su radile na 4. spratu posvedočile da su odmah po pucnjavi istrčale i da nisu srele ubicu na stepeništu niti je prošao pored njih na izlazu. NJihova svedočenja naknadno je izmenila Vorenova komisija.

Istina Oliver Stoun u Kanu, Foto AP

JEDAN od sagovornika u filmu je sin Roberta Kenedija, Robert Kenedi Junior, koji tvrdi da je njegov otac, odmah po saznanju o ubistvu brata, pozvao CIA i pitao: "Jeste li vi ovo uradili?".

- Robert Kenedi je sumnjao u zvaničnu verziju od prvog dana. On i DŽeki Kenedi su odmah posle ubistva poslali pismo Hruščovu u Sovjetski Savez i poručili mu da "oni znaju da to nije zavera Rusije". Robert Kenedi Junior nam je jasno rekao da je razlog za kandidaturu njegovog oca za predsednika 1968. bio, s jedne strane, nastavak politike koju je vodio njegov brat, a s druge, zato što je hteo da ponovo otvori istragu DŽonovog ubistva, jer nikada nije poverovao u zaključke Vorenove komisije. Zato je tako brzo i ubijen, jer su znali šta mogu da izgube ako postane predsednik.

REDITELJ se u svom dokumentarcu osvrnuo i na umešanost DŽonsona u zataškavanje istrage.

- Nema dokaza da je bio umešan u Kenedijevo ubistvo, ali je bio odgovoran za zataškavanje. Sramotno je što je postavio Dalsa, bivšeg šefa CIA za člana Vorenove komisije, iako ga je Kenedi otpustio sa tog mesta i planirao da "rastavi" CIA na hiljadu delova. Dals je bio jedan od sedam članova i kontrolisao je informacije koje su od CIA stizale do komisije, cenzurisao da nijedan kompromitujući podatak ne "procuri". Zna se da je DŽonson trebalo da bude smenjen sa mesta potpredsednika SAD, pre ubistva. On je, jednostavno, hteo da cela ta priča nestane. Govorio je: "Ne želimo rat sa Rusijom, ne želimo da optužimo Ruse", ali to je bio samo izgovor. U stvari, želeo je da promena na mestu predsednika prođe što bezbolnije i da se nametne kao nastavljač Kenedijeve politike.

UBISTVO Kenedija je, prema Stounu, označilo promenu sistema i "dan kada je demokratija nestala iz Amerike".

- Niti jedan američki predsednik posle njega nije uspeo da unese bilo kakve promene u vojni sektor ili u obaveštajne službe. NJihove funkcije su ostale nedodirljive, njihovi budžeti nikada nisu smanjivani, dok je Kenedi tražio smanjenje budžete CIA, ali je Lindon DŽonson tu odluku promenio. Sve što je Kenedi započeo, osim zakona o građanskim pravima, njegov naslednik je opovrgnuo.

Poslednji pokušaj da se skine oznaka tajnosti sa još neotkrivenih dokumenata usvojen je samo delimično. Bivši predsednik SAD Donald Tramp je "radi očuvanja nacionalne bezbednosti" taj rok prolongirao do 26. oktobra ove godine i tako "vruć krompir" prebacio administraciji DŽoa Bajdena.

POVLAČENJE IZ VIJETNAMA

KADA je 1991. prikazan film "DŽFK", Olivera Stouna su burno napadali zbog tvrdnje da je Kenedi započeo povlačenje vojske iz Vijetnama.

- Kenedijev sekretar za odbranu Robert Meknamara u svojoj knjizi potvrdio je da je američki predsednik planirao povlačenje trupa, čak i ako bi to značilo da izgubimo rat. U filmu čujemo i telefonski poziv Lindona DŽonsona, koji kaže Meknamari: "Nikada nisam želeo da povučem vojsku, nisam se slagao sa tom DŽonovom i tvojom odlukom".

DOKUMENTARAC BEZ PODRŠKE SAD

STOUN i njegov producent Robert Vilson posvedočili su u Kanu da niko iz SAD nije hteo da finansira njihov dokumentarac.

- Zaista je depresivno to što smo morali da idemo u Englesku po novac za priču koja je nedvosmisleno američka. Postoji veliki problem sa SAD i sa filmskom industrijom koja, na neki način, diktira našu istoriju - kazao je producent Vilson i dodao da film još nema američkog distributera.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)