Region

JEDRENJAK BILATERALNI PROBLEM: ”Jadran" žele i Hrvati i Crnogorci

BURNA je sudbina broda koji je 1990. završio na remontu u Crnoj Gori, a nakon raspada Jugoslavije Zagreb i Podgorica ne mogu da se dogovore čiji je.

ЈЕДРЕЊАК БИЛАТЕРАЛНИ ПРОБЛЕМ: ”Јадран желе и Хрвати и Црногорци

Foto Vikipedija/Mornarica Crne Gore

- Može se očekivati povratak školskog broda „Jadran“ u Hrvatsku - izjavio je šef hrvatske diplomatije Gordan Grlić Radman nakon poseta Crnoj Gori. Ministar je rekao kako su hrvatske vlasti dobile iz Podgorice notu u kojoj piše da su „na dubrovačkom ratištu učestvovali pripadnici JNA iz Crne Gore u tim operacijama“, što je protumačeno u zvaničnom Zagrebu da „Crnogorci priznaju da su vršili agresiju i priznaju da su otuđili imovinu“.

Sudbina školskog broda, belog jedrenjaka, vuče se već tridesetak godina, jer vlasništvo svojata i Hrvatska i Crna Gora. Brod je izgrađen 1933. godine i sve do raspada bivše države bio je upisan u flotne liste hrvatskih luka, a 1990. godine je otplovio u Crnu Goru na remont. Od tada je nejasno kome pripada, a Hrvatska je u više navrata tražila od raznih vlada u Podgorici da bude vraćen.

Upravo je u Splitu otvorena izložba ”Jadran, matična Luka Split 1933.-2023.“, a ovo leto su i Crnogorci obeležila 90 godišnjicu broda, što je dovelo do protestne note iz Zagreba zbog „svojatanja tuđe imovine“. I kada je predsednik Crne Gore Jakov Milatović nedavno bio u Zagrebu izjavio je da je brod vlasništvo te države, a hrvatski predsednik Zoran Milanović koji je bio domaćin te posete Zoran nije iskazao prevelik interes za sudbinu „Jadrana“.

Navodno je predložio da dve države zajednički upravljaju brodom, a ta se ideja javljala i pre ali nikada nije ozbiljno uzeta u razmatranje. Uprkos tome, šezdeset metara dugačak jedrenjak „Jadran“ bio je i u poslednje vreme naglašeni problem u bilateralnim odnosima dve države.

Fejsbuk

„Jadran“ je izgrađen u Hamburgu od dobrovoljnih priloga Splićana, a jarboli su visoki 39 metara. Najduže putovanje bilo je od Dubrovnkika do Njujurka i Bostona, a nakon kapitulacije Kraljevine Jugoslavije zarobili su ga Italijani i tada je nazvan „Marko Polo“. Onda je bio u vlasništvu Nemaca, a kraj rata je dočekao napušten i bez jarbola u jednom kanalu kod Venecije. Posle rata je dotegljen u Šibenik, pa u Tivat i nakon toga je izvršen detaljan remont u Mornaričko-tehničkom zavodu „Sava Kovačević“.

Spor o vlasništvu je počeo kada su počeli sukobi u bivšoj Jugoslaviji, a direktor Hrvatskog pomorskog muzeja Ljubomir Radić kaže da hrvatski argumenti o vlasništvu nikad nisu dali rezultat u povratku broda. U bivšoj državi brod je bio u sastavu Jugoslovenske ratne mornarice i služio je za obuku kadeta, a u dugoj prepisci između Zagreba i Podgorice lansirana je i poverljiva „bela knjiga“ koja je trebalo da pojača pritisak Hrvatske da brod doplovi u Split. Rezultat svega je nerešena sukcesija vojne imovine nakon raspada Jugoslavije, a to nije rešeno ni do danas.

Danas „Jadran“ više ne služi za obuku kadeta, a ni za nastavu u sklopu Pomorske škole iz Kotora. I dalje se, od vremena do vremena, pitanje njegovog vlasništva stavlja u prvi plan bez naznaka da se to može rešiti na zadovoljstvo dve države. Izjava hrvatskog ministra Grlić Radmana u kojoj najavljuje povrat broda u Hrvatsku veliko je iznenađenje, ako nije samo plod želja hrvatskog političara.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Pročitajte više

Drugi pišu

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
KNAUS: Francuska i Nemačka blokiraju glasanje o Prištini u Savetu Evrope, Vučić efektno apelovao na Makrona

KNAUS: Francuska i Nemačka blokiraju glasanje o Prištini u Savetu Evrope, Vučić efektno apelovao na Makrona