HOLIVUD MU JE BIO MALI: Sećanje na legendarnog Frenka Kapru, gosta prvog Festa (FOTO)

piše Nikola LORENCIN

18. 05. 2021. u 12:30

DOK je na svojim programima, mesecima, gotovo neprimetno, RTS donedavno prikazivao filmove Frenka Kapre, sve jedan značajniji i vredniji od drugoga, valja se podsetiti da je ova TV zbirka remek-dela umetnosti filma imala i "festovsku predigru", pre pola veka!

ХОЛИВУД МУ ЈЕ БИО МАЛИ: Сећање на легендарног Френка Капру, госта првог Феста (ФОТО)

Foto: IMDB

Na prvom Festu, 1971, ceo svet filma obreo se među nama. A Frenk Kapra (gost te 1971) i jeste Fest, čovek od veka filma. Stvaralac van granica vremena i sažetog prostora Holivuda ili nacionalne kinematografije Amerikanaca. Kapra je druželjubiv, i u privatnom životu bio je, poput junaka njegovih filmova, čovekoljubiv, častan, odmeren i nepokolebive etičnosti. Ako se dogodi susret, kao što se u vreme prvog Festa dogodilo studentima beogradske Akademije (za pozorište i film), onda je to veličanstveni praznik filma, dorastao filmskom Festu i "Hrabrom novom svetu".

Susret sa slavnim rediteljem i humanistom, autorom desetine najgledanijih i najganutljivijih, razdraganih filmova ("Dogodilo se jedne noći", "Gospodin Dids ide u grad", "U grob ništa ne nosiš", "Gospodin Smit ide u Vašington", "Arsenik i stare čipke"...), dogodio se u nedelju, 17. januara, 1971, u beogradskom Klubu novinara. Bio je to, zapravo, ručak sa Kaprom uz prisustvo supruge Lusil Vagner (tada: u 40-godišnjem braku!), susret zakazan kao drugarski i kolegijalni čin viđenja, razgovora, propitivanja i zapitivanja, radoznalih pogleda na bajku filma u kojoj smo mi, ipak, mladi i nedovoljno učeni učesnici, pa poglede upiremo u velikog barda filma - Frenka Kapru.

Čini mi se potpuno nestvarnim to što smo na programu RTS gledali njegove filmove, i one najstarije, još iz doba nemog filma, takođe i one iz međuratnog, ratnog i, kako je autor bio neumoran filmski fanatik, i filmove posleratnog, završnog tkanja Kaprinog veoma plodnog stvaralačkog veka. U tom vrtlogu vremena i filma, programskih TV "izvadaka" iz Kaprinog bogatog opusa, u tom filmskom i televizijskom zbližavanju, i ne primećujem kako je prošlo pola veka od bliskog susreta sa autorom, sineastom, junakom Drugog svetskog rata, najzad i emigrantom sa Sicilije, ne osvrćem se na prošle godine i minulo vreme: naprotiv, oživljavam to doba i tražim da se pojave nova fakta i artefakta koja svedoče o izuzetnom danu, 17. januara, 1971!

Foto: IMDB

"Gospodin Dids ide u grad"

- Film je bolest. Kada film zarazi tvoj krvotok, postaje prvi među hormonima; vlada encinima, upravlja moždinom duboko pod korom središnjeg mozga (našim "trećim okom" ili unutrašnjim svetom) koja reguliše biološku aktivnost organizma, tumači ulogu Jaga u vašoj psihi. I kao što je to s heroinom: protivotrov filmu jeste - još više filmova - govorio je Kapra.

Foto: Miroslav Milić

Nikola Lorencin

Prijatno je setiti se tog studenog januarskog dana na četvrtom spratu Kluba novinara, nezaboravni su njegov osmeh, brci i reč, i njegova smerna supruga koja pažljivo i strpljivo sluša priču svoga Frenka, a ponekad uputi pogled i na studente, dok se utrkujemo ko će pre i više pitanja postaviti jedinstvenom Kapri. Sedeo je između nas, kao ikona ili mitski znamen velikog i osobenog filmskog dela. Na zboru ispred Kapre, zdravice i lepih želja koje nam je vešt besednik odmah uputio, nalazila se omanja družina studenata Akademije za pozorište, film, radio i TV. Pamtim prisustvo dve ljupke dame studentkinje sa druge godine, Mirjane Živković i Tatjane Šuput. Od starijih, postavljenom astalu pristupili su žustri Jovan Jovanović, s njim i Lazar Stojanović, obojica će se uskoro predstaviti svojim delima, nastalim, verujem: i uz Kaprinu podršku, baš njegovim prijateljskim rečima.

Foto: IMDB

"Dogodilo se jedne noći"

Sa druge godine filmske i TV režije, kod prof. Aleksandra Petrovića, ovom obredu prisustvovali su Tomislav Tom Gotovac, Huan Karlos Fero, Dragomir Zupanc i Nikola Lorencin. Pomno smo sledili Kaprinu priču, a ja sam uključio i mali magnetofon, marke "geloso", kupljen u Trstu, između farmerki i viskija, primakao se našem bardu i tumaču filmskih čudesa, i seo do Kapre, ne bih li veštije upravljao mikrofonom. Imao sam jednu jedinu magnetofonsku traku, trajanja 30 minuta i to je odredilo sačuvani deo razgovora koji je, u činu događanja, potrajao znatno duže. Ali, "geloso" nas je izdao. I da sva drama ode u tragediju, snimljena traka nestala je u vrtlogu festovskih godina. Kaprino bogoslovljenje o filmu, na sreću, prethodno je sa magnetofonske trake "skinuto" i snimljeni razgovor objavljen je u sarajevskom "Sineastu".

Foto: Privatna arhiva

- Želim da moje filmsko delo bude dostupno svima koji su uživali u mojim filmovima. Nemam ništa da sakrijem pred bilo kime. Neka ljudi o tome šta sam snimio odluče sami. A to kako će sami odlučiti, govoriće više o njima, ko su i kakvi su, nego što će govoriti o meni i o tome kakav sam ja. Predstavljene vrednosti pohranio sam u mojim filmovima, jer sam proživeo predivan život, uživao u njemu, verovao u čoveka i zakleo se pred narodom - govorio je veliki Kapra.

Dočekao je odlaznik sa Sicilije i žitelj Zemlje filma mirnu i skrušenu godinu plodnog života, svoju 94. Otišao je 1991, pre, eto, 30 godina.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)

POTRESNO SVEDOČANSTVO: Predstavljena knjiga Žarka Lauševića Padre, idiote!