KAKVA BLAGA KRIJE CARSKA PALATA? Objavljena knjiga o istorijskom zdanju u Šarkamenskom vrelu kod Negotina

Suzana M. Jovanović

10. 04. 2021. u 08:18

U IZDANJU Muzeja Krajine nedavno je publikovana knjiga "Vrelo-Šarkamen kod Negotina tetrarhijska rezidencija Maksimina Daje", čiji su autori Gordan Janjić, Sofija Petković i Igor Bjelić.

КАКВА БЛАГА КРИЈЕ ЦАРСКА ПАЛАТА? Објављена књига о историјском здању у Шаркаменском врелу код Неготина

Foto Arhiva

Knjiga o lokalitetu koji još intrigira stručnu javnost svojim neobičnim arhitektonskim rešenjima i tajnom koja čeka da bude otkrivena, vodi čitaoce kroz traganja arheologa za razlozima za izgradnju carske palate na teško pristupačnom terenu šarkamenskog Vrela, ali i rezultate dugogodišnjih arheoloških istraživanja ovih prostora.

Iako je ovo nalazište bilo poznato još od 1889. kada ga je prvi put zabeležio Feliks Kanic, a prvi skicirao arhitekta Đurđe Bošković 1947, "Vrelo" se prvi put istraživalo 1975, a intenzivnije tek od 1994. pa do 2003. Posle desetogodišnje pauze istraživanja su nastavljena 2013. i od tada su redovna.

- Monografija je nastala kao ideja nas troje autora, koji smo i učesnici i realizatori projekta "Vrelo-Šarkamen, arheološka istraživanja, prezentacija i promocija", da na jednom mestupredstavimo ono najznačajnije što je do sada urađeno na ovom lokalitetu - kaže Gordan Janjić, koordinator na projektu "Vrelo-Šarkamen", arheolog i viši muzejski savetnik Muzeja Krajine u Negotinu.

BLAGO Nakit pronađen 1996., Foto Arhiva

Kada je krajem 19. veka austrougarski istraživač Feliks Kanic u Šarkamenu kod Negotina pronašao ostatke rimskog utvrđenja niko nije ni slutio da je baš tu u šarkamenskim brdima, daleko od svih puteva, jedan carski imperator gradio sebi palatu s kraja trećeg i početka četvrtog veka.

Iznenađenje je bilo još i veće kada je 1996. u središtu kripte mauzoleja otkrivena grobna jama sa ostacima kremirane osobe, a u niši pored i set ženskog zlatnog nakita. Baš sa tog mesta se majka imperatora Maksimina Daje, čiji je brat Galerije u svom rodnom mestu podigao Feliks Romulijanu, carsku palatu, (jedini arheološki lokalitet u Srbiji koji se nalazi na Uneskovoj listi svetske baštine), uzdigla među bogove.

 Konzervirana jugoistočna kula, Foto Arhiva

- Ovo je jedinstveni slučaj na teritoriji čitavog Rimskog carstva da su u carskom mauzoleju sačuvani osteološki ostaci pokojnika i grobni nalazi i to u vidu ličnog nakita člana carske porodice - podseća Janjić.

ARHITEKTONSKI DRAGULJ

ŠARKAMEN je u svemu jedan arhitektonski dragulj, ističu arheolozi, potpuno jedinstven. NJegovi bedemi su deblji i masivniji od gamzigradskih. Na Feliks Romulijani je širina bedema dva i po metra, na Vrelu tri i po.

Arheološke radove koje arheolozi dr Sofija Petković, naučni saradnik Arheološkog instituta u Beogradu, i Gordan Janjić kontinuirano sprovode na "Vrelu", poslednjih godina prati i konzervacija.

- Suština je da arheološka istraživanja prate konzervatorsko-restauratorske radove jer će time i biti ostvaren cilj Muzeja Krajine da na pravi način prezentuje svetski vrednu kulturnu baštinu, jednu od retkih carskih palata van Rima, a definitivno i jedini carski mauzolej van Rima sa setom carskog zlatnog nakita. Meni je kao Negotincu želja da imamo dobru prezentaciju kulturnog nasleđa da bi neko ko dođe to mogao da vidi - kaže Janjić.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)