MIHIZ ZNAO CEO "GORSKI VIJENAC" NAPAMET: Sabrana dela Borislava Mihajlovića bogatija za rukopise koje je Bećković poklonio Matici srpskoj

Jovanka Simić

23. 02. 2021. u 12:16

МИХИЗ ЗНАО ЦЕО ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ  НАПАМЕТ: Сабрана дела Борислава Михајловића богатија за рукописе које је Бећковић поклонио Матици српској

Foto V.Danilov

U RUKOPISNO odeljenje Matice srpske u Novom Sadu ovih dana iz Beograda su dopremljene dve fascikle originalnih dramatizacija Borislava Mihajlovića Mihiza (Irig, 1922 - Beograd, 1997) koje će biti uvrštene u sabrana dela ovog vrsnog srpskog književnika, dramskog pisca, scenariste, pesnika i briljantnog polemičara.

Rukopisi, vremešni već četrdesetak leta, dar su akademika Matije Bećkovića. U jednoj je fascikli zajednička Mihizova i Matijina dramatizacija "Gorskog vijenca" (premijera priređena 16. decembra 1980. u režiji Vide Ognjenović), a druga sadrži Mihizovu dramatizaciju Bećkovićevih poema "Reče mi jedan čoek" i "Međa Vuka manitoga". Praizvedba je igrana u Narodnom pozorištu 18. maja 1978. godine u režiji Slobodanke Aleksić.

Pred kraj svog života Mihiz je dve fascikle u kojima su obe dramatizacije poklonio svom dugogodišnjem prijatelju Matiji.

- On je bio upravnik Biblioteke Matice srpske, a Matica ima svoje rukopisno odeljenje, pa je bilo najprirodnije da faksimile tih dramatizacija poklonim Matici. Tu im je i mesto - objašnjava svoje razloge Bećković, a zatim naglašava da su rukopisi tim dragoceniji jer jer ih je Mihiz pisao rukom, a ne na pisaćoj mašini.

Prve knjige za mesec dana

UZ zahvalnost za darovani rukopis, predsednik Matice srpske prof. dr Dragan Stanić kaže da je Matija jedan od stubova - nosača Matičine delatnosti, a da će rukopis koji je darovao ući u Sabrana Mihizova dela u ediciji Matice i Srpske čitaonice u Irigu.

- Pri kraju je izrada sabranih dela Mihiza u šest knjiga. Biće to najverovatnije tri knjige sa po dva toma. Prve knjige biće objavljene za oko mesec dana, a ostale do polovine godine - rekao nam je Stanić.

Dramatizaciju "Gorskog vijenca" pripremali su zajedno u leto 1980. u Rovinju. Ispostavilo se da Mihiz zna NJegošev čuveni ep napamet, pa su se on i Matija nadmetali ko zna bolje. Obojica su znala bez greške.

DRAGOCENO Matijin dar Matici srpskoj, Foto N. Karlić

- Kada smo dramatizaciju započeli, Mihiz je najpre prepričao "Gorski vijenac" šatrovačkim govorom. Ne mogu sebi da oprostim što se tada nisam setio da ga makar krišom snimim i sačuvam tu njegovu briljantnu ariju, modernizovani osvrt, kakav je samo mogao da smisli on i niko više - otkriva nam naš akademik.

Foto N. Karlić

A bilo je ovako: Mihiz je kazao: "Ajde da vidimo o čemu se u ovom epu radi" i počeo da ga prepričava šatrovačkim jezikom uvijenim u celofan aktuelne političke situacije u tadašnjoj SFRJ.U Mihizovoj osavremenjenoj verziji, naime, ep počinje "spoljnopolitičkim referatom" vladike Danila koji, po Mihizu, analizira situaciju u svetu konstatacijom da ne beše brijega, Vizantija ne bi bila ništa drugo do prćija mlade Teodore. I tako redom.

- Onda smo prešli na ozbiljan posao jer znali smo da će publika obraćati pažnju najviše na to da li smo cenzurisali tekst, nego na dramaturško rešenje koje smo smislili. Jer, cenzurisanje NJegoša je u to vreme bilo uzelo velikog maha - priseća se Bećković.

Čovek sa zlatnim mozgom

O SVOM prijateljstvu sa Mihizom, Bećković, za "Novosti", kaže:

- Kada je bolovao, jednim prijatelju sam rekao da je Mihiz bolestan sve dok ne progovori a kad progovori onda ozdrave sve njegove ćelije. Taj mi je prijatelj kazao da ga, onda, ne puštamo da ćuti. Imao sam sreću da budem prijatelj sa Mihizom, da on piše o meni i mojoj poeziji a nesreću da se sa njim opraštam kada je umro. Nazvao sam ga čovekom sa zlatnim mozgom koji je stigao u Beograd kao protin Bora a vratio se u Irig kao prva glava kulture srpskog naroda - veli akademik Bećković.

Publika je aplauzima pokazala privrženost originalu NJegoševog remek-dela iz Mihizovog i Matijinog pera, a tadašnja kritika je zaključila da predstava "Gorskog vijenca" iz 1980.godine nije bitno drukčija od one Raše Plaovića iz 1951. koju je okarakterisala kao "predstavu mirne odanosti klasiku".

- Da je sreće "Gorski vijenac" bi bio na stalnom repertoaru našeg nacionalnog pozorišta, ali nije. U Mihizovoj i mojoj dramatizaciji igran je tek drugi put a prethodnu (prvu) premijeru posle rata priredio je Plaović. Da, trebalo bi ovu predstavu za početak vratiti na scenu, pa se onda može ići i na neka najmodernija teatarska rešenja - mišljenja je Matija.

Foto Monografija Matija Bećković

O Mihizovoj dramatizaciji zbirki "Reče mi jedan čoek" i "Međa Vuka manitoga" književnik Slobodan Selenić napisao je da je tu reč o "prvorazrednoj poeziji koja se na još nedoživljeni način lomi između blistavih satiričnih invektiva i tragičkog uvida u neverovatno precizno opisan etnos". I ovaj Selenićev deo je spisa koji su darovani Matici, a koje nam, list po list, pokazuje Zorica Hadžić, upravnica Matičinog Rukopisnog odeljenja.

O tome šta je zapravo od Matijine poezije učinio Mihiz, Selenić kaže: "Sa nepogrešivim sluhom za najbolje u Bećkovićevoj poeziji, ovaj njegov oduševljeni čitalac izabrao je delove koji kao jezik i pronicljiva misao, kao poezija, najdublje prodiru u filozofiju i veru i mistiku ovog naroda od gore, iz kamena rođenog."

Na šlajfnu ispod ove Selenićeve kritike, Mihiz je kasnije dopisao detalj koji do kraja rasvetljava "slučaj":

- Uredništvo "Ekspres Politike" zahtevalo je od Selenića da smanji pohvale Bećkoviću i Mihizu. Selenić je odbio. "Ekspres Politika" je, onda, odbila da štampa prikaz ovog dotadašnjeg redovnog kritičara. Selenić je prestao da piše za "Politiku ekspres" - reči su koje je Mihiz dopisao i potpisao.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)