BAJKAMA RAĐA I OBNAVLJA ŽIVOT: Na izložbi u Galeriji ULUS, Dragiša Ćosić predstavlja tri stotine zanimljivih grafika, malog i velikog formata

M. Kralj

17. 01. 2021. u 09:11

БАЈКАМА РАЂА И ОБНАВЉА ЖИВОТ: На изложби у Галерији УЛУС, Драгиша Ћосић представља три стотине занимљивих графика, малог и великог формата

Dragiša Ćosić

ZA Dragišu Ćosića kažu da je grafički posvećenik, samosvojna umetnička ličnost koja neguje tradicionalne tehnike i načina izražavanja. Niz od tri stotine njegovih grafika malog formata i šesnaest velikih, nastalih od 1984. do danas, čine izložbu u Galeriji ULUS, u Knez Mihailovoj, otvorenu krajem decembra, a koja će moći da se pogleda do 19. januara.

Da bi publici približio svoj proces staranja, na postavci "Priča o njoj...", Ćosić je izložio i crteže koje je koristio kao predloške za grafičke listove. Inače, radovi ovog autora se nalaze u muzejima, privatnim zbirkama i galerijama širom sveta. Pored grafike bavi se i slikarstvom i crtežom. Učesnik je grafičke radionice "Otvoreni grafički atelje", koju je u Narodnom muzeju, vodila Vanja Kraut.

Podstaknut tragedijom naroda u Srbiji 1999. izveo je više performansa u Beogradu i Solunu. Od video-materijala, nastalih tom prilikom, montirao je dokumentarne filmove "Život dajem, Krajinu ne dajem", "Dosta mi je svega", "Gde si čoveče"," Zaključak"," U kući moje majke".

Poetika ovog autora, kako stoji u najavi njegove izložbe, upućuje na bajku koja rađa i regeneriše život, usnulu moć čiju energiju treba obnoviti. Ćosić nosi u sebi više tipova nasleđa i tradicija, što se otkriva upotrebom simbola: spirala, zmije, puža.

- Grafike Dragiše Ćosića prikazuju jedan izmaštani svet, satkan od linija, boja, figura, prirode, valera, praslike i stvarnosne slike u akvatinti i koloritu, u modernističkoj složenosti misli i izražajnosti - ističe se u tekstu beogradskog književnika Mališe Stanojevića, štampanom u katalogu izložbe.

Nastajanje grafike, kod ovog autora, naglašava Minja Čelar, jeste svojevrsan vid graditeljstva, tokom koga on misao pretvara u osećanje, zanat u strast, pravila u slučaj:

- Uglavnom koristi tri grafičke tehnike: bakropis - kao crtež i osnovu, akvatintu - gde slikarskim postupkom dolazi do valerskih vrednosti, i najzad rezervaš, kojim postiže reljefnost. Nekada u jednoj grafici koristi sva tri postupka, ispitujući sve mogućnosti koje različitim kombinacijama može da dobije. Čar neočekivanog, ta tajna koja se krije ispod nepodignutog grafičkog lista za Dragišu predstavlja pravu pokretačku snagu, opsesiju, strast, a dokaz je to što on za svaku grafiku pravi više probnih otisaka.

Dela ovog grafičara su za Mirjanu Bajić - čulna, umilna, vode nas u svet istovremeno jednostavan i složen, kao život. Prema njenom mišljenju Ćosić je umetnik snažne intuicije i moći povezivanja, koji u svojim radovima slutnje pretvara u slike razdvajanja zemlje i ljudi.

BIOGRAFIJA

ROĐEN 1951. u Negotinu, Ćosić je studirao grafiku na Akademiji umetnosti u Novom Sadu kod profesora Halila Tikveše i Živka Đaka, a postdiplomske studije u Beogradu u klasi Nebojše Radojeva. Član je Grafičke sekcije ULUS, a od 2008. i Umetničkog udruženja Grčke. Od 2000. do 2014. stvarao je u Grčkoj, gde je napisao dnevnik, a potom i zbirku pesama, insipirišući se grčkom mitologijom, prirodom i ljudima. Na grupnim i samostalnim izložbama, od Slagelse do Atine, nastupa od 1968. godine.

PORTRET DOBROTE

- PRIKAZUJUĆI pozitivan deo ljudskog karaktera podstičemo negovanje dobrote - zapisao je Dragiša Ćosić. - Sve te portrete ljudi gledaju, jer vole te osobe, poštuju. Žele nešto da sačuvaju, zapamte, žele da to postane večno. Zato se rade portreti. Izrada portreta traži iskrenost.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)