IN MEMORIAM - MIRKO BABIĆ (1948-2020): Bio je najtananija glumačka duša

Dragana Bošković

14. 11. 2020. u 10:18

IN MEMORIAM - МИРКО БАБИЋ (1948-2020): Био је најтананија глумачка душа

Foto V. Danilov

Mirko Babić, moj omiljeni glumac! Pod ovim naslovom, započela sam opsežnu studiju u knjizi o velikom umetniku, tananom biću, dragocenom prijatelju, Mirku Babiću, povodom nagrade Statueta Joakim Vujić (2009.), za izuzetan doprinos razvoju pozorišne umetnosti u Srbiji.

Već smo dugo bili prijatelji i saradnici (dok je bio direktor tadašnjeg Teatra "Joakim Vujić" u Kragujevcu, naročito), kada me je izuzetan reditelj, Petar Govedarović, pozvao da budem dramaturg na predstavi "Kralj Lir", sa Mirkom u glavnoj ulozi. Mirku je bilo četrdeset pet godine i bio je najmlađi Kralj Lir u istoriji teatra...I zbog toga, a i u čast nezaboravnih kreacija u mnogo značajnih pozorišnih komada, kako u Knjaževsko-srpskom teataru u Kragujevcu, tako i drugde, u korice knjige o njemu sam stavila snimak RTS, "Kralja Lira"... Da bi se oni, koji su ga voleli i poštovali, setili da je, osim što je večno obožavan kao televizijski junak, svoje mesto i na zvezdanom pozorišnom nebu zaslužio kao Lir, Ljuba Vrapče, Prometej, Ivan Fjodor Karamazov, Henri Higins, Stanoje Glavaš, Podsekaljnikov, Oberon, Mitke, Sveti Sava, Joakim Vujić... I u još mnogim, mnogim glavnim ulogama, ovenčanim najvećim priznanjima.

Nad odrom prijatelja se ćuti...

No, ja ovde moram da progovorim o našem koautorstvu na monografiji "Mirko Babić, ovde i sada". Ni sa jednim od umetnika, o kojima sam pisala, nisam imala takvo saglasje, toliku lakoću dogovaranja i dopunjavanja, niko nije tako savesno, rado, kvalitetno, a nadasve skromno, ispunjavao pretešku dužnost pisanja po zadatku, o samom sebi. U tome su nam neizmerno pomogle Mirkove kćeri, Katarina i Tamara Babić, od kojih je potonja prevela za knjigu čitav uvodni tekst na odličan engleski jezik...Ne mogu da prećutim o svečanosti na sceni Knjaževsko-srpskog teatra, 17. juna 2017. godine, kada smo mi, prijatelji i kolege, povodom obeležava 45. godina rada u teatru proslavljenog umetnika, govorili o našem Mirku, dok je on sedeo na svom kraljevskom tronu i skromno odmahivao rukom na pohvale. Ne treba da se zaboravi ni to, u vremenu kada velika većina naših dramskih umetnika po cenu gladi i nerada ostaje u beogradskom "krugu dvojke", da se Babić, iako prizivan u prestoničke teatre, svojevoljno vratio u Kragujevac i svojim darom obeležio mnogo sjajnih sezona najstarijeg teatra u nas, koga je osnovao Joakim Vujić.

Uprkos svom gromoglasnom govoru i robustnoj pojavi, Mirko je (teško mi je da kažem bio, kada sam monografiju nazvala "Sada i ovde") najtananija glumačka duša u mom dramaturškom iskustvu.

U tišini, nad odrom prijatelja, svog omiljenog glumca, ostavljam budućnosti za sećanje stih, koji mi je Mirko podario, kao odgovor na pitanje o prijemnom ispitu na Akademiji. Govorio je Jesenjinovu poemu "Crni čovek", stihove koji najbolje definišu toplinu, skromnost, dar i magiju glume i karaktera Mirka Babića:

- U oluji, u buri

Kraj nedaća svih

Uz teške gubitke

I uz tugu kletu

Biti nasmejan

Prirodan i tih

najveća je umetnost na svetu!

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (2)

veljko živković

17.11.2020. 17:51

Мирко Бабић је српски глумац. Мирко Бабић је познат по улози Драгојла из серије "Село гори, а баба се чешља" глумио историјске личности као што су: Хенри Хигинс, Прометеј, Војвода Станоје Главаш, Краљ Стефан Твртко Први Котроманић, Пушкар Јерг, Константин Михаиловић, Митрополит Павле Ненадовић, Митрополит Вићентије Јовановић, Вук Стефановић Караџић, Стојан Новаковић, Милован Миловановић, Јеврем Симић, Генерал Никола Иванов, Генерал Милош Божановић, Војвода Миленко Стојковић, Краљ Лир у представи "Краљ Лир", Свети Сава у представи "Од Растка до Светог Саве", Владика Николај Велимировић, Галилео Галилеј, Војвода Јаков Ненадовић, Вожд Карађорђе Петровић, Кнез Милош Обреновић, Јоаким Вујић, Прота Матеја Ненадовић, Марко Трифковић, Констанције Први Хлор и Антон Чехов. Мирко Бабић је био сјајан глумац и нека му је вечна слава. Браво!