BEOGRAD PRESTONICA SVETSKE STRIPOLOGIJE: Časopis Kultura u 165. broju donosi veliki međunarodni temat o devetoj umetnosti

Marina Mirković

25. 10. 2020. u 10:51

БЕОГРАД ПРЕСТОНИЦА СВЕТСКЕ СТРИПОЛОГИЈЕ: Часопис Култура у 165. броју доноси велики међународни темат о деветој уметности

Dragana Radanović , jedna od autora / Foto Privatna arhiva

BEOGRAD kao jedno od središta teorije stripa, podnaslov je (ili tačnije, ostvaren cilj) 165. broja prestižnog časopisa "Kultura", naslovljenog "Strip i identitet".

Plod dvogodišnjeg rada priređivača Zorana Stefanovića stekao se u zbiru radova najvećih svetskih stručnjaka za vizuelno pripovedanje koji su, kao i svi brojevi "Kulture" i ostali projekti Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka, besplatno dostupni na internetu.

- Spisak autora sa tri kontinenta, iz osam zemalja, na sedam jezika, dokazuje da su neki od ključnih umova svetske stripske misli napisali izvorni rad upravo za ovu priliku, čineći Beograd ovog meseca prestonicom svetske stripologije - navodi urednik temata Stefanović.

U uvodniku "Siroče sociologije, knez neuroestetike: strip i identitet" on analizira važnost vizuelnog pripovedanja za kulturu čovečanstva i nacionalnu kulturu, podseća na ulogu srpske i jugoslovenske teorije u svetskim okvirima još od 1970-ih. Takođe, ekskluzivno predstavlja nacrt Nacionalne strategije za strip Udruženja stripskih umetnika Srbije, kojom bi Srbija mogla postati međunarodni uzor.

Stefanović ističe da u Beogradu od 1974. izlazi jedan od prvih teorijskih časopisa za strip na planeti, "Pegaz", revija za istoriju i teoriju stripa i vizuelnih medija koji se izražavaju grafičkim putem Žike Bogdanovića, kao i da je Ranko Munitić upravo u časopisu "Kultura" 1975. uredio prvi istočnoevropski temat o stripu u nekom državnom akademskom časopisu.

- Do danas je ostao neokrnjen uticaj inovativnosti, teorijske ambicije i intelektualne svežine tog tematskog broja "Kulture", "Strip - deveta umetnost" - kaže Stefanović. - Zato je bio lep izazov da se sada procene plodovi ondašnjeg semena.

Presek svetske i nacionalne misli o vizuelnom pripovedanju podrazumeva tekstove autora kao što je prof. Džon Lent, osnivač prvog naučnog časopisa za strip u SAD, decenijski saputnik srpskih vizuelnih umetnosti. Drugi otac-osnivač dolazi sa evropske strane - Žika Bogdanović iz Beograda nam pokazuje da je i lokalni strip od globalnog porekla i uticaja.

Prof. Ditrih Grinevald donosi odavno potreban glas nemačke stripologije, razjašnjavajući nam istorijske karike nemačkog stripa koje su bile od formativnog uticaja i na slovenske kulture, uključujući i srpsku. Tu su i francuski profesor Benoa Peters i Dženg Huangai iz Kine, ali i Nik Suzenis (SAD), svetski poznat po doktoratu u formi stripa, i direktor Centra crtanih priča Ruske državne biblioteke Aleksandar Kunjin. Mihail Zaslavski i Maksim Nazarenko pokazali su da popularna kultura daje tačnija predviđanja nego istaknuti geopolitički stručnjaci, na primeru stripa koji je prorokovao sudbinu SSSR, dok prof. Irina Antanasijević osvetljava slabo poznatu nišu emigrantske kulture Jugoslavije 1930-ih i rusko-srpsku simbiozu.

Slovenački umetnik i istoričar stripa Iztok Sitar je otvorio zanemarivanu temu o angažovanom stripu u Sloveniji - političke promene u kasnoj SFRJ, koje su dobrim delom išle preko ove vrste stripa. Erudita Branislav Miltojević iz Niša pokazuje nam da je vizuelno pripovedanje u Srba uvek povezano sa maticom nacionalne kulture.

Dragana Radanović, sa umetničke škole u Briselu, dala je doprinos osetljivoj temi - apsorbovanju iskustva dece koja su doživela rat, u ovom slučaju bombardovanje Srbije 1999. godine, dok Dragana Kuprešanin iz Beograda u radu o taktilnom stripu proširuje granice umetničkih formi.

ILUSTRACIJE

ISTORIČARKE umetnosti Anica Tucakov i Marija Ristić iz Beograda, istraživač i profesor Goran Dujaković iz Banjaluke, Milan Milošević iz Prijedora, pisac, urednik i filozof Laza Lazić, slikar i kulturni radnik Mile Pajić..., među odabranim su autorima koji su doprineli "Kulturi" br. 165. Ilustracije su presek rada međunarodno objavljivanog stripara iz Beograda, moskovskog diplomca, Siniše Radovića.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)