HANDKE ČEKA PRAVDU: Održana prva u nizu tribina posvećenih austrijskom nobelovcu

M. MIRKOVIĆ

09. 10. 2020. u 22:23

ХАНДКЕ ЧЕКА ПРАВДУ: Одржана прва у низу трибина посвећених аустријском нобеловцу

Foto: AP

PRVA u nizu tribina posvećenih Peteru Handkeu, podržanih od Ministarstva kulture i informisanja čiji je cilj da se na srpskom jeziku objavi celokupan opus ovog nobelovca, održana je u Narodnoj biblioteci Srbije, u organizaciji Udruženja književnih prevodilaca.

"Handke u Srbiji" tema je o kojoj je prevodilac Vladimir D. Janković razgovarao sa piscem Muharemom Bazduljem, publicistom Nebojšom Grujičićem i književnom teoretičarkom i publicistkinjom Milenom Đorđijević.

Dok takozvane dve Srbije duboko ukopavaju rovove, a duh provincijalne polarizacije nikada dramatičnije nije dolazio do izražaja, kako je aktuelni trenutak opisao moderator Janković - Peter Handke je u Srbiji i kuđen i hvaljen više no iko.

- Handke je neka vrsta Roršahove mrlje, koja više govori o onima koji donose sudove no o njemu samom, pogotovo jer najveći broj onih koji su te sudove izricali uopšte nije čitao Handkea - istakao je Grujičić. - Handke nikako nije pisao samo o Jugoslaviji; on je ceo jedan kontinent, na kome je Balkan jedno važno poluostrvo, ali ne više od toga. O načinu na koji je pisac reagovao na raspad Jugoslavije, ljudi su sudili samo na osnovu jednog jedinog podnaslova, jednog od osam eseja: "Pravda za Srbiju"!

Bazdulj koji je bio u Travniku tokom rata, a potom se preselio u Beograd gde i danas živi, zamoljen je da sagleda i uporedi percepciju Handkea tamo i ovde, tada i sada - od nepočinca koji vređa žrtve rata, do "pisca koji voli Srbe":

Foto: NBS

- Sećam se da je bio odista kultni pisac, da se tek retko mogao čuti negativan osvrt... Sve do "Zimskog putovanja" koje sam i sam najpre doživeo kao pamfletski, no docnije sam uvideo da je reč o literarnom tekstu koji ne dovodi u pitanje ništa od onoga što smo o ratu već znali.

Bazdulj je Handkea opisao rečima "generacijski pisac jednog analognog sveta", dok je ratove na prostoru bivše Jugoslavije nazvao "poslednjim analognim ratovima".

MAS OPET NAPADA

AMERIČKI novinar Piter Mas, koji od trenutka kada je Handke postao nobelovac prednjači u napadima na pisca i zlonamernim insinuacijama, smatra da bi Luiz Glik trebalo da odbije Nobelovu nagradu - u znak protesta zbog prošlogodišnje odluke Švedske akademije!

- Ne znam ko će dobiti nagradu, ali znam da kad mu zazvoni telefon iz Švedske sa lepim vestima, treba da odgovori: Hvala, ali ne hvala - napisao je Mas, koji neprestano naglašava da Handke u svojim delima "relativizuje i poriče genocid koji su počinili bosanski Srbi nad muslimanima", te da je dodela nagrade Handkeu ohrabrila "bele ekstremiste" i njihove "teorije zavere o muslimanima kao pretnji hrišćanstvu".

Premda je posle te "Pravde za Srbiju" utihnulo interesovanje za Handkea, on je ipak pobedio, dobivši nakon toga sve važne evropske nagrade. Reč je o piscu koji dugo traje i koji evoluira, koji uvek može da iznenadi, iako na nivou mikrostilistike prepoznajete istog autora i u razmaku od pola veka. O lakoći sa kojom iskoračuje iz klišea, govori spektar Handkeu omiljenih naših pisaca: od Disa preko Crnjanskog do Žarka Radakovića (valjda jedini koji nije pomenuo Kiša, konstatovao je Janković).

- Handkeov odnos prema literarnim ocima je vrlo napet, želeo je da pobegne od Kafke čiji je uticaj na njega vidan, a Gete mu je bio veliki učitelj jer se on nije trudio to da bude, Handke ne voli nametnute autoritete - rekla je Đorđijevićeva. Bazdulj je dodao da je sam Handke ona vrsta učitelja koji mora potpuno da te poništi da bi ti opet izmislio samoga sebe.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)