MUZA PISACA I FILOZOFA: Odlazak Žilijet Greko (1927 - 2020), glumice i ikone francuske šansone

Goran Čvorović dopisnik iz Pariza

25. 09. 2020. u 14:30

МУЗА ПИСАЦА И ФИЛОЗОФА: Одлазак Жилијет Греко (1927 - 2020), глумице и иконе француске шансоне

Foto EPA

PREDSTAVLjALA je ikonu francuske muzičke scene, ali je bila i više od toga.

Inspirisala je filozofe, družila se sa slavnim piscima, bila interpretator van normi, jedan od sinonima za zemlju iz koje dolazi.

Čuvena francuska šansonjerka i glumica Žilijet Greko, koja je obeležila epohu, preminula je u 93. godini, u svojoj kući, u pitoresknom mestašcu Ramatijel na jugu Francuske, gde je mirno provodila dane.

Bila je prijateljica i muza Borisa Vijana, Žaka Brela kome je posvetila ceo jedan album, Lea Ferea, Serža Genzbura... Hvalospevi o njoj izlazili su iz pera Fransoa Morijaka. Izvodila je stihove Rejmona Kenoa, Žaka Prevera, Fransoaz Sagan, Bertolda Brehta. Za nju je pesme pisao i Žan-Pol Sartr!

VOLjENA Žilijet Greko u danima najveće popularnosti, Foto Tanjug/AP

Žilijet Greko je rođena 1927. godine u Monpeljeu i imala je mučno detinjstvo. Roditelji su joj se brzo razišli, pa je sa sestrom Šarlotom živela kod dede Žila, arhitekte iz Bordoa. Po njegovoj smrti, ponovo je sa sestrom, pred rat živela  u Parizu, u strogom katoličkom internatu. Želi da bude pevačica, 1939. ima, čak, ulogu i u pariskoj operi.

Majka i kćerke se ponovo pronalaze, bežeći pred Nemcima na jug Francuske. Kao članicu pokreta otpora, Gestapo hapsi njenu majku koju sa starijom kćerkom deportuju u Nemačku. Žilijet, mlađa, provodi neko vreme u francuskom zatvoru, a onda je puštaju na slobodu. Posle rata, majka definitivno odlazi svojim putem.

Sve ljubavi

PRVI muž Žilijet Greko je bio glumac Filip Lemer, s kojim je imala jedino dete, kćerku, Lorans Mari rođenu 1954, preminulu 2016. S Mišelom Pikolijem je živela od 1966. do 1977, dok je s kompozitorom i pijanistom Žerarom Žuanestom provela trideset godina zajedničkog života pre nego što je preminuo 2018. Među velikim ljubavima Žilijet Greko bio je i čuveni džezer Majls Dejvis. Govorila je da je bila opčinjena njegovom lepotom, a da je u njegovoj muzici "slušala slobodu".

Žilijet Greko vreme provodi u Sen Žermenu. Druži se sa Alberom Kamijem, Simon de Bovoar, Žan-Pol Sartrom... Upravo će joj Sartr dati nekoliko svojih i tuđih pesama.

Nekoliko dana kasnije, te 1949. godine, nastupa pred izabranom publikom u kojoj su Sartr,Simon de Bovoar, Žan Kokto, Kami, Marlon Brando. Nastupa u kabareima, prvi album snima 1951, s pesmom Žaka Prevera. Izvodi i stihove Šarla Aznavura. U čuvenoj "Olimpiji" nastupa 1954.

Paralelno, pojavljuje se i na filmskom platnu, još od 1948. Glumi u filmu "Orfej" Žana Koktoa 1950, u filmu "Elena i muškarci" Žana Renoara je 1955. zajedno sa Ingrid Bergman i Žanom Mareom. Nastupila je za života u tridesetak filmskih ostvarenja.

Na muzičkom planu, paralelno, postala je planetarna zvezda. U Berlinu je krajem šezdesetih nastupala je s filharmonijskim orkestrom pred šezdeset hiljada ljudi. Pojavljuje se na sceni od Njujorka do Japana. Od 1950. do 2010. objavila je 29 studijskih albuma i 11 sa svojih koncerata.

Pre pet godina doživela je moždani udar tokom oproštajne turneje, od kada je živela povučeno, izmorena bolešću i potresena smrću kćerke i muža.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)