AL PAĆINO JE ISPAO KUKAVICA: Oliver Stoun u autobiografiji otvoreno o svemu

Ana Popadić

utorak, 28. 07. 2020. u 13:30

АЛ ПАЋИНО ЈЕ ИСПАО КУКАВИЦА: Оливер Стоун у аутобиографији отворено о свему

Novosti

CEO život trostrukog oskarovca Olivera Stouna sazdan je od kontroverzi.

Njegovi filmovi, ali i on sam, hvaljeni su koliko i kuđeni. Reditelj i scenarista kultnih ostvarenja "Rođene ubice" "Nikson", "Vod", "Volstrit", "DžFK", "Rođen 4. jula", "Dorsi"... rešio je da delimično odgovori na ove "optužbe" i čitaocima ponudi svoju istinu - autobiografiju "U potrazi za svetlošću".

Objavljena pre nekoliko nedelja u SAD, ova knjiga memoara predstavlja nam život Olivera Stouna od najranijeg detinjstva do prvog velikog filmskog uspeha - osvajanja Oskara za ratnu dramu "Vod" - koji je dobio iz ruku Elizabet Tejlor, njegove "devojke iz snova".

Prvi čitaoci su kao najzanimljivije delove knjige već izdvojili Stounovo sećanje na vojničke dane u Vijetnamu, iz kojih će se kasnije izroditi legendarni "Vod", kao i kontroverze oko nastanka kultnog filma "Lice sa ožiljkom", za koji je napisao scenario.

Iz autobiografije saznajemo koliko je na njega uticao čudan spoj njegovih roditelja - oca, situiranog brokera, republikanca, konzervativca, i majke, slobodoumne i vrcave Francuskinje - kao i njihov razvod.

 

- Bez braće i sestara, naša porodica se raspala, nas troje smo bili u različitim sferama. Sa 15 godina ostao sam sam. Bilo je to neverovatno saznanje - zapisao je reditelj.

Ostatak tinejdžerskih godina proveo je u lutanju, "pronalaženju sebe" i svoje buduće karijere (dva puta upisivao i napuštao Jejl), da bi se sa 21 godinom, kao dobrovoljac, prijavio za odlazak u Vijetnam. Govoreći o vojničkim danima, u memoarima opisuje surovost rata i preživljavanja, ali i priznaje ubistvo neprijatelja.

 

 

- Ja sam čak i video čoveka koga sam ubio, što je bila retkost u Vijetnamu. Nisam osetio nikakvu krivicu. On je mrtav. Ja sam živ. To je suština rata.

MIŠEL FAJFER NIJE BILA MOJ IZBOR

UZ reditelja Stouna i producenta Bregmana, i Stoun je prisustvovao kastinzima za "Lice sa ožiljkom", a jedini put kada se umešao nisu ga poslušali.

- Borio sam se jako za Glen Klouz, želeo sam je u ulozi Elvire, Tonijeve ljubavnice, ali je Bergman rekao da "ima glavu kao konj". On se ložio na atraktivne plavuše, bio je i oženjen jednom takvom. Na kraju su on i De Palma izabrali tada nepoznatu Mišel Fajfer. Nevoljno i uz gunđanje morao sam da prepravim Elvirinu ulogu da se uklopi u model "plavuše - sponzoruše".

Kada se 1968. vratio, započeo je pisanje scenarija za film "Vod", koji će postati prvi deo njegove vijetnamske trilogije, nastavljene sa naslovima "Rođen 4. jula" i "Nebo i zemlja". Tokom sedamdesetih njegov "Vod" je kružio holivudskim krugovima, ali bez uspeha, dok je Stoun radio na drugim projektima, među kojima i pisanje scenarija za "Ponoćni ekspres", što mu je donelo prvi Oskar. A kada je 1986. konačno seo u rediteljsku stolicu i ekranizovao sopstveni scenario, stvorio je remek-delo.

Znatan deo Stounovih memoara posvećen je i nastanku legendarnog filma "Lice sa ožiljkom" (1983), na kojem je kao scenarista tesno sarađivao sa rediteljem Brajanom de Palmom i glavnom zvezdom Alom Paćinom.

- Radeći sa Alom saznao sam da je veoma duhovit, on je smislio brojne dijaloge Tonija Montane. Iznenadilo me je to i da Al nikada nije šmrkao kokain niti je imamo ikakve veze sa drogom, a na ekranu je bio najubedljiviji kokainski zavisnik koga znam - zapisao je Stoun, aludirajući i na svoje bogato iskustvo sa drogom.

Prvobitno oduševljenje Paćinom zamenilo je razočaranje.

- Kada sam odgledao sirovu verziju filma, bio sam očajan. Osim kraja i početka, malo šta je tu bilo jasno. Nedostajao mu je smisao i jedinstveno značenje - prisetio se Stoun.

Na pet kucanih strana zapisao je svoje primedbe, scenu po scenu i predao ih Paćinu, De Palmi i producentu Martiju Bregmanu, koji je bio i Paćinov menadžer.

- To je bila moja velika greška. Marti me je nazvao izdajicom, optužio da predvodim pobunu, miniram film i autoritet reditelja, sa čim se Brajan u potpunosti složio. Al, koji me je i nagovorio da napišem svoje primedbe, uz komentar da i on to misli, ostao je nem na ove napade, nije me branio kada me Marti optužio za izdaju, pokazao je da je kukavica - prisetio se Stoun.

U knjizi je zapisao da se Paćino na kraju izborio da se primene neke njegove sugestije, ali je "Lice sa ožiljkom" nastavilo svoj život bez Olivera Stouna, koji nije učestvovao u promociji, niti je bio pozvan na premijeru filma. "To je sudbina svih scenarista kojima je previše stalo do svog dela", razočano zaključuje Stoun.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)