Kultura

"LEPOTA" ZA MARU: Objavljena nepoznata strofa velikog srpskog pesnika

D. MATOVIĆ

23. 07. 2020. u 09:31

"SVE su moje želje, Maro, u tvojoj glavi: što god uradiš, uradila si i... proći će; sve će proći. Još nešto, sve će se zaboraviti"

ЛЕПОТА ЗА МАРУ: Објављена непозната строфа великог српског песника

Ovo je u spomenar Marije Mare Pandurović zapisao pesnik Vladislav Petković Dis. Posle mnogo godina spomenar sestre pesnika Sime Pandurovića dopao je u ruke književnom posvećeniku, bibliofilu i novinaru Srđanu V. Stojančevu. "Novosti" su prve pisale da je u njemu otkrio nepoznatu strofu pesme "Lepota" ispisanu Disovom rukom. Posle više od deset godina cela pesma prvi put je i objavljena. Našla se u najnovijem izdanju knjige "Najpesme Vladislava Petkovića Disa", koju je priredio Miodrag Radović, a objavilo Srpsko bibliofilsko društvo.

- Sa stranica spomenara pojavio se biser - nepoznata završna strofa pesme "Lepota", kako stoji u "Spomenaru" Mare Pandurović, ili "Uvod u legendu Lepota", kako je već, čini se sa rogobatnim i nespretnim naslovom objavljena u časopisima i ranijim izborima iz poezije Vladislava Petkovića Disa - objasnio je Radović. - Dis je sa Pandurovićem bio u prijateljskim odnosima i često ga je posećivao. Jednom prilikom je markantnoj i neobičnoj Mari napisao neobičnu posvetu, a ispod nje i pesmu "Lepota".

Pesma je napisana 1908. godine.

PRIČE SA ZAPADNE BANDE

PRIREĐIVAČ "Najpesama" Miodrag Radović (na slici) objavio je nekoliko zbirki stihova, a nedavno je izašla i njegova prozna knjiga "Priče sa zapadne bande". To je prvi deo sage, zapravo antisage, o balkanskoj familiji Lajer (na srpskom - lažov), simboličnog imena, jer je, kako kaže, mnogo toga lažno što proizvodimo na Balkanu.

- Ovo je priča ili roman u fragmentima o nama kakvi jesmo, sićušni i neznatni, kukavni i lažni kakvima se predstavljamo pred drugima ispričana iz perspektive jedne raštrkane i raspadnute porodice koja u današnjem svetu ne predstavlja izuzetak - kaže Radović. - Obuhvata skalu od nesretnog kraja 20. veka i početka 21. koja nam donosi neka nova iskušenja na koja ćemo se navići i koja ćemo savladati, jer ona su za Balkanca samo još jedna instanca koja ga vodi od propasti do prosperiteta.

- Rukopis pesme "Lepota" nije me ostavio na miru. Morao sam da istražim da li je ova pesma već bila objavljena - napisao je u pogovoru "Najpesama" Stojančev. Traganje se završilo na knjizi broj 55 u ediciji "Srpska književnost u sto knjiga", pod naslovom "Vladislav Petković Dis - Pesme", u izboru i sa predgovorom književnika Božidara Kovačevića. Knjiga je izašla 1959. godine u Novom Sadu. Na stranicama 178. i 179. nalazila se pesma "Uvod u legendu Lepota", koja je prvi put objavljena 1910. u ilustrovanom sedmičnom zabavniku "Nedelja". Kada se uporede strofe i naslov objavljene pesme i pronađenog rukopisa vidi se da su skoro identični. Ali, samo na prvi pogled,

Stojančev je otkrio da nisu potpuno iste, počev od naslova pa do broja strofa i pojedinih delova unutar stihova:

- Pronađeni rukopis pesme "Lepota" ima ukupno sedam strofa, dok ih objavljena pesma ima samo šest.

Pronađena strofa u rukopisu glasi:

"Kaži šta je bilo.

I ja slušam tako,
Smrt lagano ide,
osvaja planetu,
Gasi ceo život
neumitno tako
Ko pobeda večna,
i u celom svetu
Njen se korak čuje:
sve ispuni sobom
I zavlada zemnom
i pokori grobom."

- Kad sam pronašao ovaj nepoznati Disov rukopis pesme "Lepota", znajući za njegov sveopšti pesnički pesimizam, njen naslov ispunio me je nadom da je ona možda retka pesnikova želja da peva o sreći i vedrini. Naravno, prevario sam se! I u ovoj veoma retkoj za Disa, rukopisnoj zaostavštini, pesnik peva o duhu umrlih, grobu, mrtvim rečima i pesmi slavuja, mrtvim očima. Možda je te davne 1908. Dis želeo da mladom devojčurku ostavi znamen svoje retke vedrine. Ali, očigledno je da je on voleo, i jedino mogao da voli i oseti lepotu na svoj tužan i tragičan način - zaključio je Stojančev.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije