Kultura

BURNE DECENIJE USPONA I PADOVA KUĆE PISACA: Udruženje književnika Srbije, naš najstariji umetnički dom, obeležava 120 godina postojanja

Д. Богутовић

24. 05. 2025. u 07:30

POVODOM dana slovenske pismenosti, večeras u Francuskoj 7 biće upriličen svečani program u organizaciji Udruženja književnika Srbije, Slavističkog društva Srbije i Saveza slavističkih društava Srbije.

БУРНЕ ДЕЦЕНИЈЕ УСПОНА И ПАДОВА КУЋЕ ПИСАЦА: Удружење књижевника Србије, наш најстарији уметнички дом, обележава 120 година постојања

Time će, praktično početi obeležavanje 120 godina UKS, našeg najstarijeg umetničkog udruženja.

Osnovano je pod imenom Srpsko književno društvo 26. maja 1905. godine, u prostorijama tadašnje Srpske književne zadruge, pod predsedavanjem književnog doajena Milana Đ. Milićevića. Osnivači i prvi članovi bili su: dr Aleksandar Belić, dr Dragoljub Pavlović, Dragutin Ilić, Milovan Glišić, Pavle Popović, Radoje Domanović, dr Stanoje Stanojević, Aleksa Šantić, Jovan Dučić... Tajnim glasanjem izabrana je prva uprava čiji je predsednik bio Simo Matavulj a sekretar Jovan Skerlić. Naznačeni su i glavni ciljevi: okupljanje srpskih književnika u jednu zajednicu, zaštita profesionalnih interesa, uređivanje međusobnih odnosa između članova, uređivanje odnosa prema izdavačima i publici, poboljšavanje uslova književnog rada, pomoć članovima ili njihovim porodicama u slučaju loših materijalnih prilika.

Posle kraćeg zastoja u radu obnovljeno je 1911. godine i nazvano "Društvo srpskih književnika", a za predsednika je izabran Borisav Stanković.

Posle Prvog svetskog rata društvo je obnovilo rad kao "Udruženje srpskih književnika" a predsednik je bio Branislav Nušić. Posle Drugog svetskog rata ponelo je ime najsličnije današnjem imenu - "Udruženje književnika Narodne Republike Srbije", a predsednik je bila Isidora Sekulić. Ostalo je zabeleženo da su Udruženje vodili najistaknutiji srpski pisci: Ivo Andrić, Veljko Petrović, Jovan Popović, Dušan Matić, Risto Tošović, Dragan M. Jeremić, Zoran Gluščević, Ivan V. Lalić, Miodrag Bulatović, Jovan Hristić, Slobodan Rakitić, Milovan Vitezović...

Zatiranje srpske baštine

SA jučerašnje sednice UO UKS upućena je najoštrija osuda i apel svim međunarodnim organizacijama na Kosovu i Metohiji da u najhitnijem roku prestanu sa politkom duplih standarda i da konačno počnu da nepristrasno primenjuju svoja ovlašćenja i nadležnosti - kako bi se ubuduće sprečili akti otvorenog institucionalnog terorizma koji privremene kosovske institucije primenjuju nad Srbima i drugim nealbancima u južnoj srpskoj pokrajini. Neposredan povod je zatvaranje Gradske biblioteke u Kosovskoj Mitrovici i pečaćenje njenih prostorija, kojom prilikom je 40.000 knjiga suštinski oteto.

Posle zvanične vesti, oktobra 1961. o dobijanju Nobelove nagrade, Ivo Andrić je upravo u zgradi u Francuskoj 7, dao svoju prvu zvaničnu izjavu: "Ideal umjetnika: tiho živjeti i biti u sve dane zaposlen stvaranjem i najrazličitijim formama, ali stvaranjem jedino i davanjem uvijek, da se nema vremena da živi i da se ima od svih radosti samo jednu jedinu: veliku radost stvaranja, a potom mirno iščeznuti i ostaviti se u boji, u liniji, u riječi, u gestu, u zvuku, da bi se svijetlilo vijekovima i grijalo svoje i svakog."
Osvrćući se na burnu istoriju Udruženja, sadašnji predsednik Miloš Janković, za "Novosti", kaže:

- UKS je uvek delilo sudbinu naše države i naroda imajući, u tom svom trajanju, i uspone i padove. Period od početka osamdesetih do polovine devedesetih prošlog veka, kada je čuvena adresa, Francuska 7, bila epicentar društvenog i kulturnog, pa i, rekao bih, političkog života u Srbiji, predstavlja zvezdane trenutke UKS. S druge strane, bilo je i perioda književničke apatičnosti, stagnacije, primirenosti, prividne neaktivnosti i okrenutosti sebi i svojim unutrašnjim problemima.

Politika je, po njegovim rečima, uvek imala, a ima i danas, omanji ili veći uticaj na mesto, ulogu, položaj i status UKS.

- Ne mislim samo na finansijski aspekt, na finansiranje ili odsustvo finansiranja, što je češći slučaj, programskih aktivnosti UKS, i kroz to pokušaje određene vrste "disciplinovanja" pisaca i njihovog Udruženja, već i na stalne pokušaje da UKS sledi neke proklamovane pravce, idejne ili neke druge, politikom inspirisane ili nametane.

Uspevali smo, kroz decenije, da ostanemo svoji, manje ili više uspešno, nekad i naglašeno opoziciono nastrojeni u odnosu na vlast, nekad njoj bliže, ali ipak svoji, samostalni, ne "prljajući" politikantstvom i političarenjem izvorne principe oko kojih je Udruženje nastalo. UKS je jedan veliki zbir autohtonih, samostalnih individualaca, talentovanih i samosvojnih ljudi, koji imaju svoje ideje i uverenja, i umetnička i politička, i to je njihovo pravo.

Svetski velikani u Beogradu

JEDNA od najznačajnijih kulturnih manifestacija u zemlji, Beogradski međunarodni susreti pisaca, nastala je na inicijativu Andrića, Crnjanskog, Desanke, Matića, Daviča, Pavlovića, Pope, Bulatovića, Kiša... U Beograd su godinama dolazili najugledniji pisci iz sveta: Vislava Šimborska, Sol Belou, Česlav Miloš, Alberto Moravija, Ernesto Kardenal, Vladimir Vojnovič, Nikita Stanesku, Bela Ahmadulina, Josif Brodski, Alen Ginzberg, Đeo Bogza, Peter Handke...

Današnje glasilo UKS "Književne novine", pojavilo se na kioscima 17. februara 1948, a urednici su bili revolucionar Jovan Popović i nadrealista Milan Dedinac. Prvih nekoliko godina u redakcijskom sastavu bili su Dušan Kostić, Milan Bogdanović, Skender Kulenović, Risto Tošović, Tanasije Mladenović, Čedomir Mirković, Miloš I. Bandić i Zoran Gluščević. Na mestu glavnog i odgovornog urednika i direktora najduže je od 1954. do 1968. bio Tanasije Mladenović, deleći sudbinu ovog lista. Zbog svojih sadržaja pojedini brojevi su bili zabranjivani, urednici pa i cele redakcije smenjivani. Uz određene materijalne poteškoće, "Književne novine" i dalje izlaze, a redakcijom rukovodi Bratislav R. Milanović.

18. 04. 2023. u 19:38

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

23. 01. 2026. u 14:21

GRAD NA RUBU PONORA: Klizišta odnela zemljište ispod kuća na Siciliji - snimci su JEZIVI (VIDEO/FOTO)

Svet

0 0

GRAD NA RUBU PONORA: Klizišta odnela zemljište ispod kuća na Siciliji - snimci su JEZIVI (VIDEO/FOTO)

KATASTROFALNO nevreme koje je pogodilo jug Italije izazvalo je nezapamćenu štetu, a najkritičnije je na Siciliji, gde se u gradu Nišemiju urušio čak četiri kilometra dug deo litice. Zbog klizišta je više od hiljadu ljudi hitno evakuisano, jer je klizište bukvalno odnelo zemlju ispod kuća.