Kultura

I PROĐE TAJ DAN... Žarko Laušević (1960‒2023) - Život rano prekinut (4)

DOK se iz mraka u koji smo s počet­ka tih nesrećnih devedesetih svi strmo­glavljeni, probijao tek poneki proplamsaj sve­tlosti i nade, tokom te je mračne dekade Žarko Laušević proživljavao svoj fatalni pad, žive­ći ono u šta ga je str­moglavila njegova lična kob, i bivajući tek na početku sopstvene gol­gote.

И ПРОЂЕ ТАЈ ДАН... Жарко Лаушевић (1960‒2023) - Живот рано прекинут (4)

Foto V. Danilov

Svog ličnog puta iskupljenja, onog čija je prva stopa označena strašnom spoznajom, sažetom u dve reči pri­znanja: "Ubica sam".

Nikada, do poslednjeg dana, nije Žarko poku­šao da tu strašnu reče­nicu pokuša da ublaži, nikada ni pomislio da je moguće pobeći od či­njenice da si ubio.

Ni dok se, razotkri­vajući slabosti si­stema, odvijala prava sudska drama sa ele­mentima groteske, a on bivao - robijaš, igrao šah, razgovarao sa sli­kom voljenog Fjodora kraj uzglavlja, i pisao i pisao i pisao... Ni onda kada su se makar delovi privatne, ljubavne sla­galice posložili a nje­gova voljena Anita doka­zala da su jedno drugom suđeni, da budu zajedno i u tom zlu, i u dobru ko­je je jednom neminovno moralo doći. Ni kada je, makar po mišljenju sudija, odrobijao svoje, a on za Anitom i decom pošao preko okeana, da živi, da bivstvuje, iz­gnan iz svoje profesije. I da otkrije, a potom svetu razotkrije, veli­ki svoj talenat - pisca.

Otkako je najzad istu­pio izvan svojih unutra­šnjih zidina i otvorio svoje rukopise pred oči­ma svog njujorškog kom­šije, prijatelja, redite­lja Zorana Amara, postao je Žarko i Pisac, Amar njegov urednik, "Novo­sti" prvi veliki izda­vač - a milioni nas po­stali smo od tog trena gladni čitaoci.

Foto arhiva

I dao nam je Žarko - Pisac sve, svima koji su želeli i umeli da čuju, da osete, da prožive sa njim delove te tragič­ne, filmske životne priče. Da pokušaju da razumeju.

Da vide, i shvate ko­liko je Laušević ostao veliki, on - glumac, on - umetnik, on - dvostruki ubica, on - robijaš, on - Čovek. Koji ne traži milost niti pomišlja da je ičiju zaslužio, koji ne preklinje za oprost niti bi ga sebi dao. Uzvišen i skro­man u svojoj patnji, tih u svom bolu, beskrajno trpeljiv u kazni koju je sebi namenio, onoj pra­voj, doživotnoj.

Četiri su se knjige, Dnevnika jedne robije, jednog života, jedne pre­bogate karijere, tokom godina nanizale. Kroz njih ćemo zauvek moći da zavirimo u veličinu Žarkove duše. U deli­će tog, nepravedno rano prekinutog, života.

Dani na slobodi

TI prvi dani, nedelje van zatvorskih zidina, spuških, zabelskih, ili onih najsumornijih, u Centralnom zatvoru, mogli bi da stanu u jedan Arsenov stih:

"Kao poslije bolesti, opet učim jesti, hodati..."

Tako je pisao Žarko o prvim svojim danima na slobodi - makar onoj od suda potvrđenoj. Slobodi koju, kako piše, nije želeo da meri, da je okiva i ograničava brojevima, jer "ona ne bi smela da ima konačnost, izbrojivost".

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
VOJISLAV ŠEŠELJ: Moram da saopštim vest koja su mi javili pre nekoliko minuta

VOJISLAV ŠEŠELj: Moram da saopštim vest koja su mi javili pre nekoliko minuta