ŽIVOTOM I DELOM - ISTINSKA SRPKINJA: Povodom 150 godina rođenja, u Narodnom muzeju, izložba radova slikarke Bete Vukanović

BAVARKA po poreklu, a Srpkinja po životu i delu, Beta Vukanović (1872-1972) je svoj dug život časno proživela i ostavila neizbrisiv trag u istoriji naše umetnosti, kulture i likovnog obrazovanja i po tome je zaslužila večni spomenik ističe Petar Petrović, muzejski savetnik, autor izložbe "Lučonoša jedne epohe", koja će sutra u 19 časova biti otvorena u Kabinetu grafike Narodnog muzeja Srbije.

"Letnji dan", Foto Narodni muzej Srbije

Ovom postavkom njena dela iz svojih kolekcija (odabrana ulja na platnu iz Zbirke jugoslovenskog slikarstva 20. veka i radove na papiru iz Zbirke crteža i grafika jugoslovenskih autora 20. veka), naša krovna muzejska institucija obeležava jubilej - 150 godina od rođenja slikarke, čije reči, prema mišljenju Petrovića, i danas zvuče snažno i istinito: "Bez rada nema ni života."

Rođena kao Babet Bahmajer u nemačkom gradu Bambergu, kada joj je bilo 25, iz Minhena je preko Pariza u Beograd dovela ljubav prema Risti Vukanoviću, Hercegovcu iz Trebinja. I tu je ostala...

- Mlada, okretna i spremna na mnoge izazove ona se nije ustručavala da prilikom pripreme izložbe 1898. svoje radove, zajedno s radovima svog supruga i njihovog prijatelja vajara Simeona Roksandića, prenosi na taljigama do sale stare Narodne skupštine, koja se tada nalazila preko puta Vaznesenjske crkve - piše u katalogu Petar Petrović, dodajući da je i čistila prostorije i ukucavala eksere u zidove i postavljala slike, dočekivala i ispraćala posetioce i goste.

Portret Riste Vukanovića, Foto Narodni muzej Srbije

Znala je tek pokoju reč na srpskom, kada je tada prvi put u Beogradu prikazala dvadesetak slika manjeg formata, nekoliko bakroreza, kao i dela primenjene umetnosti od kože.

Ostvarenja mlade Nemice, koja je slikarstvo učila u minhenskim ateljeima Karla Mara i Ludviga Heteriha, potom i školi Antona Ažbea (gde je upoznala budućeg supruga), pohvalio je, kako ističe Petrović, "čuvar" Narodnog muzeja - Mihajlo Valtrović.

Kada je Prvoj srpskoj crtačkoj i slikarskoj školi, posle prerane smrti osnivača Kirila Kutlika, pretilo gašenje, Vukanovići su prodajom Ristinih u Minhenu nagrađenih slika - "Dahije" i "Prve žrtve Dahija" (jednu je otkupio kralj Milan Obrenović), došli do novca od koga su kupili plac na Dorćolu i podgli kuću, koja je zbog dekoracije na fasadi prozvana "zgrada sa perunikama", u čija su četiri ateljea, od aprila 1900, započeli pedagoški rad:

- Beta i njen suprug Rista uneli su novinu u način nastave - osnovali su muško i žensko odeljenje i uveli su večernji kurs. Beta je s naročitom pažnjom podučavala devojke iz uglednih i imućnih porodica, među kojima je bilo i vrlo darovitih učenica - navodi Petrović.

Pored nastavničkog poziva, bila je i jedan od osnivača Društva srpskih umetnika "Lada" i stekla počasnu titulu doživotnog predsednika. Kada su nastupili balkanski ratovi i Prvi svetski rat kuća im je ozbiljno stradala u austrijskom granatiranju. Beta se odazvala bolničarskom pozivu: lečila je ranjenike i bolesnike od tifusa, od koga je početkom 1918. preminuo i njen suprug Rista.

- Posleratne godine provodila je putujući po Srbiji, Makedoniji, Bosni i Hercegovini i slikajući predele, crkve i manastire, gradske i seoske motive, ali i običan narod u svakodnevnim poslovima - nastavlja Petrović.

- Čergari, Ciganke, Bošnjaci, Arbanasi, kačaci i makedonski seljaci i pečalbari, oživljeni Betinom osobenom slikarskom poetikom, ne predstavljaju samo jedno u nizu likovnih svedočanstava tog vremena, nego su i izraz ličnog divljenja i iskrenog poštovanja prema zemlji, njenom narodu, životu i običajima, što su je već kao mladu odmah po dolasku u Beograd osvojili na prvi pogled.

Kako piše u katalogu, sa balkona ateljea u zgradi Kolarčeve zadužbine, koji je koristila od 1932. do smrti, tokom Drugog svetskog rata zabeležila je kičicom oba bombardovanja - i nemačko i savezničko, kao i rušenje Pančevačkog mosta prilikom oslobađanja u oktobru 1944, odnosno "bila svedok svih ožiljaka i rana što su ih ratovi i nemiri naneli njenom Beogradu".

- Napustila je ovaj svet tiho i u miru poslednjeg dana oktobra 1972. Kao oproštaj, stajao je u ateljeu naslikan buket cveća - zaključuje autor izložbe i kataloga "Beta Vukanović (1872-1972) - Lučonoša jedne epohe".

UČILA LUBARDU I MILENU BARILI

U UMETNIČKOJ školi u Beogradu, između dva rata, njeni najbolji đaci bili su Petar Lubarda, Ljubica Cuca Sokić, Milena Pavlović Barili, Pavle Vasić... Zbog odlaska u penziju 1936. predmet Crtanje po prirodi, koji je vodila čitavu deceniju i po, ustupila je mlađem kolegi, slikaru Vasi Pomorišcu.

NUŠIĆEVA "TURSKA KAFA"

KAO strankinju, kako piše Petrović, Betu je naučio kako da skuva domaću, tzv. tursku kafu - Branislav Nušić. Kada ga je ugostila, po dolasku u Beograd, skuvala mu je kafu, a Nušić je ustao, spustio šoljicu i rekao da kafa nije dobra. Pozvao je u kuhinju i pokazao joj je kako se sprema prava "turska kafa". Kada je posle gotovo dvadeset godina došao da mu nacrta karikaturu (iza sebe je ostavila impozantnih 500 karikatura), pohvalio je odlično skuvanu kafu, a Beta ga je upitala da li zna ko je nju, strankinju, naučio da sprema domaću kafu.

Foto Narodni muzej Srbije

- Nušić je slegao ramenima, a kada je Beta uprla prst u njega i rekla "Vi!", Nušić se nasmejao i samo kratko, na sebi svojstven način, prokomentarisao: "Dobro je da sam i ja nekog nečemu u životu naučio" - navodi se u katalogu.

Preporučujemo

Kultura

0 0

JUBILEJ UZ IZLOŽBU ANjE TONČIĆ: Petogodišnjica rada beogradske galerije "Iks vitamin"

13. 12. 2022. u 20:46

Kultura

0 1

OTISCI ŽIVOTA NA NIČIJOJ ZEMLjI: Dela Marije Ilić (1959-2011) u B2, sećanje na grafičarku koja je od 1993. živela u Holandiji

13. 12. 2022. u 14:41

Kultura

0 2

NOVOGODIŠNjA IZLOŽBA U "KORNjAČI": Postavka pred posetiocima do 1. januara (FOTO)

12. 12. 2022. u 22:25

Kultura

0 0

"ZLATNO DOBA" U ČETIRI RUKE: Izložba radova Jelene Božović Đorđević i Une Novosel u Kući kralja Petra

12. 12. 2022. u 22:52

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije