REŠAVANJE ZAGONETKE MINHOVIH: Meksički fotograf Vida Jovanović na tribini u RZZSK govoriće o precima, i porodičnoj vili na Vračaru

PONOSNO mogu da kažem da sam u poslednje četiri godine građanin Srbije, ističe, za "Novosti", ugledna fotografkinja iz Meksika Vida Jovanović, koja će večeras od 18.30 biti gost na tribini "Porodične priče", Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, povodom izložbe "Kuća porodice Minh, vek kasnije", a kojom se obeležava sedamdesetpetogodišnjica ove naše institucije.

Vida Jovanović, Foto P. Marjanović

Naime, sedište ustanove nadležne za čuvanje baštine, decenijama je u vili, u Ulici Radoslava Grujića 11, domu Vidinog dede Adolfa, jednog od članova nekada velike porodice jevrejskih industrijalaca, osnivača čuvene Paraćinske štofare i rudnika uglja na Rtnju, od kojih niko više ne živi u Srbiji: stradali su u Holokaustu ili su se rasuli po svetu. Ovo je prvi put da je Vida Jovanović zvanično u poseti zdanju na Vračaru, podignutom 1926. prema projektu inženjera Aleksandra Cvetkovića, u koje je kročila pre 55 godina, sa majkom Verom.

- Bilo je to veoma emotivano, jer se majka, otkako je napustila Jugoslaviju 1944. do tog trenutka nije vraćala u Beograd - objašnjava sagovornica.

- Ne sećam se da je plakala, ali bila je veoma tiha i povučena u sebe. Teško joj je bilo da prolazi kroz kuću svog detinjstva, ispred koje sam je tada fotografisala. Sledećeg dana smo otišli na Rtanj, što je bilo još potresnije, ali tada još nisam bila svesna čitave porodične priče.

Veliki mozaik, kako kaže, počela je da slaže mnogo kasnije, kada joj je umrla majka (1999) i pet godina potom, posle smrti oca Miloja, iza koga je ostala nevelika kutija sa fotografijama, i nešto dokumenata:

- Ni otac, ni majka, ni baka po majci Elizabeta, doslovno, nikada nisu pričali o onome što su doživeli i zbog čega su morali da odu odavde. Ako bi baka i pokušala, majka ju je prekidala. Tišina u kojoj sam odrasla nije bila neobična za tu generaciju, za milione koji su preživeli rat. Nisu hteli da nas opterećuju tom patnjom. Želeli su da osećamo pripadnost zemlji i jeziku koje su za nas izabrali. Između sebe su govorili srpski, pogotovo kada su nešto tajili, a sa nama španski i engleski.

Vidini roditelji emigrirali su najpre u Britaniju, pa potom na Kubu. Tu su na svet došli ona i brat Marko, a najmlađi Adrijan se rodio u Meksiku.

Baveći se svojim poreklom, redovnije obilazeći u Beogradu najmlađeg strica Dragomira Jovanovića, a kasnije i tetke Seku i Vidu, stekla je "taj prijatan osećaj pripadnosti". I njen deda po ocu, Miloje Jovanović, dodaje, bio je pre rata važna ličnost, ali nije stigla da ga upozna, a baku jeste, ona ih je posećivala u Meksiku... Tragala je i za dokumentima:

- Pronašla sam krštenice majke i oca, njihovu venčanicu, otišla u Sabornu crkvu u kojoj su se venčali, posetila ponovo ovu kuću. Svuda gde sam bila osećala sam prisustvo majke i bake.

Srušena kapela, Foto Arhiva RZZSK i privatna arhiva Vide Jovanović

Odlazila je i na Rtanj, popela na vrh, na kome su kapelu Svetog Đorđa porušili lovci na blago Minhovih. Uspostavila je veoma važnu vezu i sa Vesnom Nikolić, istraživačem ostavštine njene porodice na Rtnju (pored toga što su podigli rudarsko naselje i školu, svoje kuće i egzotične bašte, Minhovi su tu organizovali i društveni i kulturni život - pozorište, bioskopske projekcije, kuglanje, fudbalske turnire, zabave sa orkestrom):

- Istorija Minhovih je zagonetka, a moje traganje za odgovorima bilo je ispunjeno neverovatnim koincidencijama, od kojih je najneobičnija upravo ona sa Vesnom. Putovala sam kolima po Srbiji sa rođakom kada smo odlučile da je potražimo. Javila nam se na telefon u trenutku dok je prijatelju, tokom večere, pričala o Minhovima i potrebi da upozna nekog od nas. Kada sam došla na Rtanj, potrčale smo jedna drugoj u susret i plakale smo. Kao da smo se poznavale godinama.

U sebi, kaže, oseća veoma jaku povezanost sa Srbijom (nedavno je uradila DNK test koji je pokazao polovinu balkanskog i polovinu jevrejskog porekla, iz istočne i centralne Evrope):

- Deda po majci bio je Jevrejin, baka katolikinja, ali smo saznali da je i njena porodica bila jevrejska, a da su veru promenili u vreme Velikog rata. Otac mi je bio pravoslavac, a i majci je ta vera bila najbliža. Odgajani smo u pravoslavnoj tradiciji, slavili smo Svetog Luku, imali ikonu, palili sveću.

Foto: Фото Архива РЗЗСК и приватна архива Виде Јовановић

POGLEDAJ GALERIJU

Velika želja Vide Jovanović je da jednom dovoljno dugo boravi ovde kako bi progovorila srpski. Poziv Zavoda da učestvuje u programu izložbe, kao i istraživanje koje je predhodilo postavci, objavljeno i u pratećem katalogu, za nju imaju posebnu važnost.

- Posle svega mogu da zamislim život mojih predaka pod ovim krovom - kaže sagovornica, koju na ovom putu prati suprug Edgar, a smešteni su u hotelu sa pogledom na roditeljsku kuću njene majke.

Vida Jovanović sa suprugom Edgarom i timom Zavoda, Foto P. Marjanović

SNAŽNE ŽENE S DIVČIBARA

OVOJ nagrađivanoj fotografkinji, u čijem centru interesovanja su društvene teme, posebno one vezane za položaj žena (snimala je žene u meksičkim zatvorima, napuštene starice...), poreklo je često nametalo i profesionalne izazove. (Moji projekti tragaju za pravdom, a kada se osvrnem na nepravdu kroz koju je prošla moja porodica, to interesovanje se može objasniti.) Jedan od značajnijih radova bio joj je vezan za koncentracioni logor Mathauzen, a tokom boravka na Divčibarama, napravila je i seriju snimaka naših žena:

- One su jake, sa snažnim licima. Podizale su se sa suncem i odlazile na počinak kada ono zađe. Radile bi po ceo dan, plele, vodile brigu o kravama, ovcama. Kada bih u šest ujutru odlazila da ih obiđem, prvo bi me ponudili turskom kafom i - rakijom.

POTOMCI PO SVETU

U DRUGOJ polovini 19. veka u Srbiju se iz Triješa u Moravskoj (Austrougarska) doselio Samuilo Minh koji je iz dva braka imao sedmoro dece - Julijusa, Adolfa (Vidinog dedu) i Aleksandra, i ćerke Idu, Reginu, Margaretu i Augustu. Porodica je stekla veliko bogatstvo, a najstariji sin Julijus, koji je bio oženjen Gretom, iznenada se ubio 1931. Uoči rata, Adolf je odlučio da, na isti način, ne dočeka naciste. Sestra Margareta je sa suprugom deportovana u Aušvic, Idinog sina su streljali Nemci... Posle rata u Srbiji je ostao samo Aleksandar čiji se sin Pavle preselio u Izrael.

- Unuka jedne od sestara moga dede, Mojca, živi u Mariboru, dva potomka moga rođenog ujaka Đorđa su u Brazilu, a Pavlov sin Daniel je u Južnoj Africi - otkriva Vida Jovanović.

Preporučujemo

Srbija

0 0

RATNI SIMBOLI NA ARHAIČNIM NOŠNjAMA: Kolekcija "Tron" predstavlja srpske ratnice i anđele (FOTO)

09. 10. 2022. u 09:45

Društvo

0 7

VREMEPLOV KROZ SRPSKU PROŠLOST: Beograđanin retuširanjem oživljava stare crno-bele fotografije (FOTO)

12. 07. 2022. u 20:00

Poznati

0 0

IZGUBIO SAM PAMĆENjE: Dejan Milićević progovorio o teškim trenucima u bolnici

07. 05. 2022. u 16:47

Kultura

0 0

SVETLOPISI STAROG GRADA: Odabrana dela majstora fotografije Branibora Debeljkovića od večeras u UK "Parobrod"

07. 05. 2022. u 10:25

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije