NE SAMO ŠTO JE BIO DETE NEGO JE I SLUŽIO DECI: Monografija povodom stogodišnjice rođenja Dušana Radovića biće danas predstavljena

NA vek od rođenja Duška Radovića, velikana pisane reči i genijalnog poznavaoca našeg mentaliteta, pisca koji se najmlađima obraćao sa "Poštovana deco" i hroničara svakodnevice sa vrha Beograđanke, koji je za sebe sročio epitaf "Mnogo je više razumeo nego što je znao", podseća nas monografija (izdanje beogradske kuće Mascom) koju je priredila dr Zorica Hadžić, profesorka Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i upravnica Rukopisnog odeljenja Matice srpske.

Knjiga posvećena veku od rođenja Radovića, Foto M. Anđela

Prvu promociju ova nesvakidašnja knjiga na 508 stranica, bazirana na epistolarnoj, do sada neobjavljivanoj građi, imaće danas na Sajmu (štand "Pošte", 17.00), a na piščev dan rođenja, 29. novembra, biće promovisana u Malom pozorištu "Duško Radović."

- Uvek me je zanimalo koliko toga još ne znamo o Dušku Radoviću i može li se to, nepoznato, sabrati u knjigu - otkriva "Novostima" profesorka Hadžić.

- Pre dve godine obratila sam se Milošu Radoviću, reditelju, scenaristi i piščevom sinu, u želji da predstavimo, nepoznatog, neretuširanog Dušana Radovića, da damo njegovu intimnu i književnu biografiju i da mu napravimo mali omaž povodom stogodišnjice rođenja.

Foto M. Anđela

Značajnu pomoć u ovom poduhvatu profesorki je pružio i najbolji Radovićev prijatelj Matija Bećković. Na prvim stranicama knjige su Matijina sećanja na to veliko prijateljstvo i zajedničke rođendane jer obojica su rođena 29. novembra.

- Duško Radović je imao staromodnu fizionomiju i poslednji model mozga. Ne samo što je bio dete nego je odlučio da služi deci. To je bio teren na kome je bio suveren. Ja sam uvek zamišljao da bi bio najbolji predsednik vlade, a on je uvek mislio da bi to trebalo da bude neko drugi. Za sebe je uzimao nešto najskromnije, s jedne strane, a s druge strane on je u svojoj oblasti bio najnadležniji. Jedna od njegovih najčešćih reči i uzrečica bila je - čarobno. To je nešto čarobno! Tako se divio životu, ljudima, lepoti - napisao je Bećković.

U knjizi su fotografije iz porodičnog albuma, Duškovi crteži i njegove prepiske sa Bećkovićem, Milovanom Danojlićem, Vladimirom Milarićem, Stevanom Pešićem, Draganom Babićem, Draganom Markovićem, direktorom Studija B... Tu su i pisma koja su deca pisala Dušku kao nekad Zmaju. Tu su i sećanja Dušanovog brata Brane Radovića koji, nažalost, nije dočekao objavljivanje ove knjige.

Foto privatna arhiva

Zahvaljujući monografiji, upoznajemo Duška Radovića u porodičnom krugu, ali i za pisaćim stolom, kao "čoveka redakcije", kako je za sebe govorio. Susrećemo se i sa doslednim polemičarem koji bez uvijanja i dodvoravanja govori i stoji iza onoga što misli. Tako je i pisao. Takva su mu bila i pisma.

Pisma koja su mu drugi slali često više govore o Radoviću nego o onima koji ih šalju. To su neretko izrazi zahvalnosti i divljenja, ali i molbe i vapaji na koje je uzvraćao ne samo podrškom i bodrenjem, nego i konkretnom pomoći.

Znao je da reaguje i napiše ljutito pismo pojedinim novinama za rubriku čitalaca.

Reagovao je oštro prema nekim ljudima. Nije trpeo laž i lažno predstavljanje. Nije, pritom, bežao od polemika kao što je bila ona sa Jovicom Aćinom, kada je Radović u 50 tačaka analizirao nelogičnosti u tekstovima jednog doktora nauka koji je izučavao dečju književnost.

- Na kraju, utisak je da je Dušan Radović, onako mrzovoljan i ćutljiv, imao potrebu da zagrli ceo svet, trošeći sebe u želji da svima pruži utehu. Tako je, najzad, i objašnjavao svoje jutarnje pozdrave Beograđanima, kao tešenje običnog čoveka - sumira na kraju ovog razgovora svoje utiske profesorka Hadžić.

Foto privatna arhiva

O METROU I LjUBAVI

RADOVIĆEVA jutarnja obraćanja Beogradu (nije voleo da se te njegove misli zovu aforizmima) sabrana su davnih godina u tri knjige i danas su veoma prisutna na društvenim mrežama. O beogradskom metrou 1978. godine je zapitao: "Hoće li taj beogradski metro, mnogi građani su pod zemljom i čekaju?", roditeljima je savetovao "Tucite svoju decu kada primetite da počinju da liče na vas" a o ljubavi je primetio: "Tako je malo ljubavi na svetu. Ko ume da voli ne bi trebalo ništa drugo da radi".

Prof. dr Zorica Hadžić, Foto privatna arhiva

PISMA "LAFU" U VOJSCI

BILO nam je važno i kako će knjiga izgledati jer je i Dušan veoma vodio računa o izgledu časopisa koje je uređivao i knjiga koje je pisao. Setimo se samo "Poletarca" koji nas je učio letenju i "Kekeca" koji je bio idealan spoj slike i teksta... Takva su bila i njegova pisma i razglednice. Naročito su dirljiva i maštovita pisma koja je slao sinu Milošu koji je 1980. služio vojni rok. U svakom pismu poručivao mu je da bude laf u svakoj prilici - kaže profesorka Hadžić.

BONUS VIDEO

KNEZ MILOŠ JE ODAVDE OBJAVIO SLOBODU: U porti Saborne crkve čulo se vekovima zabranjeno zvono

Preporučujemo

Politika

1 0

TRIBINA NA SAJMU POSVEĆENA ZAŠTITI PISMA: Nek ćirilica bude ono po čemu se prepoznajemo

25. 10. 2022. u 14:14

Tenis

0 6

OTVORENO, PRED SVIMA NA SAJMU KNjIGA! Novak Đoković otkrio kako stoje stvari o odlasku na Australijan open 2023.

25. 10. 2022. u 14:00

Tenis

0 4

NOVAK ĐOKOVIĆ NA ŠTANDU "NOVOSTI": Na Sajmu knjiga, najbolji teniser sveta s posebnim razlogom došao na štand naše kompanije (FOTO/VIDEO)

25. 10. 2022. u 13:27

Kultura

0 0

DANAS NA ŠTANDU „NOVOSTI”: Dragan Vujičić, autor knjige „NLO nad Balkanom”, potpisuje primerke posetiocima

25. 10. 2022. u 12:57

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije