Kultura

POZORIŠNA KRITIKA: Igramo (se) "Mizantropa"

"IZ ŽENSKOG ugla" je motiv da Jug Đorđević i dramaturškinja Tijana Grumić glavnu ulogu povere Ljubinki Klarić, koja Alsesta, mizantropa, igra u muškom rodu, glumeći muškarca.

ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Играмо (се) Мизантропа

Novosti

Do kraja ovog eksperimenta, koji, najpre, nije napisao Žan-Batist Poklen Molijer u 17. veku (samo prvu scenu), nikakva naročita ženska prava, ugrožena dvoličnošću i licemerjem se ne zastupaju, niti brane. Ovaj komad, uostalom, ne pruža pravu podršku za nameru autora da ga upotrebe u žensku korist. Alsest prezire ljudski rod, ne samo žene, i one su, i ovde, zloupotrebljene ništa više nego muškarci, naročito posle prve scene, kada se radnja prebacuje u pozorište, gde se rekonstruišu (najmanje dekonstruišu) odnosi "iza scene", što publika (naj)voli.

Dramaturg u duši vašeg pozorišnog kritičara se, kratko, ponadao da će skok u današnju pozorišnu realnost doneti istinite ispovesti, koje bi glumci na sceni (Ljubinka Klarić, Isidora Simijonović, Marija Pikić, Ljubomir Bulajić, Amar Ćorović, Stojan Đorđević, Miloš Lazarov) prezentirali "na zadatu temu" - mizantropije prema pojavama, strastima i ljudima sa kojima živimo. Tada bi bilo zanimljivo da čujemo šta Klarić, kao prvakinja teatra, ima da kaže u trenucima iskrenosti o mladim kolegama. Ovako, čitava se igrarija (ne mnogo više od tog) svodi na mladalačku, studentsku vežbu, u kojoj se klasika "dekonstruiše" sadašnjicom, pa još u tako intrigantskoj sredini, kao što je pozorište.

"Ćaos", upućeno publici, kako glumica, u ulozi Alsesta, prelazi iz klasike u modernu, dekostimirajući se uzalud, jer ostaje muškarac, jeftin je i naivan način da se prirodno, motivisano i opravdano pretopi francusko buržoasko društvo, niske strasti i mrz prema nepodopštinama u današnjicu, koja je oličenje svega toga. Dva duga sata trajanja ove igre deluje nemotivisano, oneobičeno po svaku cenu, smešno na trenutke, ali nimalo analitično, niti opominjuće.

Svi glumci, kao likovi i sami sobom su spretni, počesto karikaturalni, prilično spontani i predani ideji reditelja da se igra igra u igri, da se "Mizantrop" predstavi samo kao povod, ali nam je promakao cilj - čemu?

Za koja to ugrožena ženska prava se borila (i izborila) gospođa Alsest, ako je već to glavni alat ove zamisli?

Zanimljiva muzika (Demolijer song, aranžman, bubnjevi, bas) delo je Nikole Mijuškovića i Emilije Đorđević. Kompozitor je bila Julija Kasteluči.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (1)

Svi komentari Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

A KUD ĆU SAD JA – crtica povodom predstave Bašta sljezove boje
Kultura

0 0

A KUD ĆU SAD JA – crtica povodom predstave "Bašta sljezove boje"

DRAGI moj Zijo, znam da pišem pismo koje ne može stići svom adresantu, ali se tješim time da će ga pročitati bar onaj koji voli nas obojicu. Kasna je noć i meni se ne spava. U ovo gluvo doba razgovara se samo s duhovima i uspomenama, a ja, evo, razmišljam o zlatnoj paučini i srebrnoj magli tvojih priča, i o strašnom kraju koji te je zadesio u logoru Jasenovac. "Bašta sljezove boje", B. Ćopić

23. 02. 2026. u 16:00

Politika
Tenis
Fudbal
RUSI SE OVOME NISU NADALI: Pola Rusije besno zbog onog što se desilo u Beogradu (VIDEO)

RUSI SE OVOME NISU NADALI: Pola Rusije besno zbog onog što se desilo u Beogradu (VIDEO)