SANJAM DA PRONAĐEM "ZLATNO ČUDOVIŠTE": Brent Šenon najavljuje sedmi ciklus uzbudljivog dokumentarnog serijala

JEDNA izreka kaže da je lako naći posao, ali je teško naći posao koji voliš da radiš. To u slučaju Brenta Šenona ne važi, jer, ističe, i kada bi našao najveći grumen zlata na svetu, opet bi bio - Australijski lovac na zlato!

Foto Vijasat

Baš tako se zove dokumentarni rijaliti koji već šest sezona prati rad timova za kopanje, koji često stavljaju sve na kocku uz veliku sreću. Da se gledaocima "ekipa" lovaca veoma dopada govori i činjenica da će kanal Vijasat eksplor, u nedelju 11. septembra, od 22.25, premijerno emitovati svih šest epizoda novog, sedmog ciklusa. A jeste zanimljivo biti u svetu tih momaka koji rade posao vezan uglavnom za daleki i stari Divlji Zapad, jer "zlatna groznica" je tamo harala čitavog 19. i dobrim delom 20. veka. Međutim, Brenta Šenona i popularne "đavole iz prašine" ne zanimaju ti "stari" lovci, on fura svoju priču i u ekskluzivnom razgovoru za "TV novosti", primetili smo da se ludo zabavlja. Zlato, a ne blago je ono što njega interesuje. I juri za njim već mnogo dugo po australijskoj divljini, u kojoj sve što hoda, puzi ili leti, planira da vas ubije!

A na pitanje kojim razgovor počinjemo, da li bi lovio nešto drugo osim zlata, poput žada ili dragocenog mermera, i zbog toga otišao iz voljene Australije, Šenon kaže:

- Možda bih u Engleskoj pretraživao polja izgubljenih relikvija prošlosti, na kojima se nalaze zlatni novčići, nakit i neke slične vredne stvari, zakopane pre mnogo vekova. Povremeno čujem šta sve ljudi iskopavaju na tim engleskim poljima, pa mi je veoma atraktivno.

"Lovite" zlato prilično dugo. Šta bi se dogodilo kada biste pronašli najveći grumen o kojem ste sanjali i bili u mogućnosti da kupite sve što ste ikada želeli? Čime biste se tada bavili?

- Kad bih našao najveći grumen zlata, to bi bilo sjajno! I šta bih onda radio? Otišao da tražim još veću gromadu, sigurno.

Znači, nikad nije dovoljno?

- Ne radi se o tome. U pitanju je ogromna strast za ovim poslom koja ne prestaje. Ne mogu da je zadovoljim. To mi je jednostavno u krvi.

Šta radite kada ne lovite zlato, kada ne snimate emisiju? Kako se zabavljate?

- E, o tome vam pričam. Opet odem i tražim zlato. Možda će vam biti smešno, ali i kad se kamere isključe, i kada imam slobodnog vremena, ponovo uzmem detektor i krenem na neko mesto na koje me vodi predosećaj, jer uvek mislim: "E, možda ću baš sad naći nešto veliko". Uvek samo nastavljam da tražim zlato. Uvek jurim svoje snove. A sanjam da pronađem "zlatno čudovište".

Što i ne čudi, s obzirom na činjenicu da je u poslednje vreme cena zlata znatno porasla?

- Verujem da će nastaviti da raste. Pa da onda pada, pa da opet raste. Ipak, na duži rok cena zlata će biti prilično atraktivna. Mislim da će u narednih nekoliko godina nastaviti tom uzlaznom putanjom.

Znači li to da je i dalje najbolja opcija da se novac ulaže u zlato?

- Zlato tradicionalno nije investicija, već više spekulativna imovina. Generalno govoreći, ako želite sigurnost onda ulažite u zlato, čija je istorija duga 5.000 godina. Dakle, uvek ću izabrati tu tradiciju u odnosu na novac ili nekakve druge vrednosne hartije. Ulaganje u zlato je ulaganje u sigurnu budućnost.

Koje zlato, u kom obliku - nakit, poluge ili drugi predmeti?

- Zlatne poluge su, na primer, priznate širom sveta i njima se može trgovati na međunarodnom nivou bilo gde na planeti. Tu valutu uvek možete da unovčite. To je ono što je jedinstveno kod zlata. Kažu da to nije valuta, ali definitivno, možete putovati sa njom i unovčiti je u bilo kojoj zemlji koju odaberete.

Vi ste "Australijski lovci na zlato". A znate li možda nešto o lovu zlata na našem, evropskom kontinentu?

- Ne znam mnogo o istoriji evropskih ili bliskoistočnih zlatnih polja, oko Sudana, na primer, ne znam gotovo ništa. Ali što se tiče evropskog iskopavanja zlata, znam da su u Kornvolu postojali ogromni rudnici kalaja i korniški rudari su zaista bili pioniri u velikom broju podzemnih eksploatacija ovde u Viktoriji, u Australiji, jer su imali taj inženjerski duh rudarenja pod zemljom. To su oni i doneli u Australiju. Tako da njima - Kornišima, dugujemo mnogo, jer su doneli stručnost koja je pomogla Australiji da procveta. Čak i jednu od pumpi, koja izvlači vodu iz rudnika, nazivaju "korniš pumpa".

Koje je najneočekivanije otkriće na koje ste naišli dok ste, snimajući serijal, tražili zlato?

- Neke od najneočekivanijih stvari s početka moje karijere su divne američke boce iz 1840-ih i 1860-ih godina. Našao sam i novčiće u viktorijanskim zlatnim poljima, iz Bolivije. Nailazio sam na relikvije stare i više od 100, 150 godina, a kroz njih sam saznavao i načine na koji su stari momci kopali. To su neke neočekivanih stvari koje cenim van samog zlata. Ne zbog njihove vrednosti, jer nije velika, već više zbog momenta na koji mi otkrivaju istoriju. Vi zapravo dodirujete stvari koje su rudari pre 150 godina stavili tamo, pomerili, osetili i možda im je bilo vredno, ali su izgubili, a vi ste to pronašli. Rudarstvo i zlato su ogroman deo australijske istorije, naročito u periodu od recimo 1852. godine, pa možda čak sve do 1900. Da nije bilo toga, Australija bi kao zemlja verovatno bila pola ili čitav vek iza onoga gde je danas. Naša zemlja je rođena iz zlatnih polja. Bez toga, arhitektura Bendiga, Balarata ili Melburna ne bi bila sigurno ovakva kakva je danas, a veličanstveni dizajni i zgrade ne bi bili ono što jesu, da nije bilo zlatne groznice.            

Preporučujemo

Kultura

0 0

GROTESKNA I HRABRA BAJKA: Promocija knjige "Začarana krv jednoroga" Tanje Milenković

31. 01. 2026. u 18:15

Kultura

0 0

BOGAT SCENSKI ŽIVOT: Izložba povodom 80 godina zaječarskog pozorišta

31. 01. 2026. u 18:10

Kultura

0 1

"LOŽIONICA" ZA SAVREMENI PLES: "Karavan igre" i 23. Beogradski festival igre odvijaće se u novom prostoru

31. 01. 2026. u 17:50

Kultura

0 0

"ODA RADOSTI": Nova premijera u Ateljeu 212

27. 01. 2026. u 15:50

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije