PUT DO SLOBODE I NASTANKA NOVOG SADA: Posle filma "Liberta - rađanje grada", očekuje nas i serija

MALO je poznato da je lično Marija Terezija kumovala imenu grada, a prvi pomen Novog Sada (Neoplanta, Neusatz, Ujvidek) datira baš iz 1748. godine, u koju je smeštena radnja ostvarenja "Liberta - rađanje grada".

Foto M. Pudić

Posle premijere filma, koja je održana 17. jula, na Petrovaradinskoj tvrđavi, u okviru programa "Novi Sad - Evropska prestonice kulture", očekuje nas i serija od sedam epizoda, koja krajem godine stiže na kanal Superstar TV. Prvu filmsku sagu o nastanku Novog Sada potpisuju reditelj i scenarista Žanko Tomić i reditelj i saradnik na scenariju Gvozden Đurić, a za produkciju su zadužene kuće "Korzo 2021", "Biberche" i "Telekom Srbija".

Budući da Novi Sad, kakav danas poznajemo, u 18. veku nije ni postojao, videćemo u kakvom području i političko-istorijskom kontekstu je stvoren tadašnji Šanac. Reditelj i scenarista Žanko Tomić ističe da je Šanac bio glavno mesto za razmenu robe između Turske i ostatka Evrope, a da je među stanovništvom vladalo bezakonje jer je Beč bio u jeku sedmogodišnjeg rata u kojem su dotadašnji saveznici Habzburga osporavali Mariji Tereziji pravo na carsku krunu. Lik carice, u raskošnoj balskoj haljini sa dugačkim ogrtačem i bogatim plavim loknama uzdignutim u punđu, otelotvorila je glumica Marta Bereš.

Zlatan Vidović, Foto Biberche production

- Priča kreće iz drame dva naciona, srpskih izbeglica i nemačkih doseljenika, ali prerasta u politički triler velikih razmera. Ovo je vrlo kompleksna saga o stanovnicima Šanca, a potom o interesima velikog kapitala i spoljne politike Francuske, Engleske, Pruske, Austrije i Amerike. Radnja je smeštena u vreme kada feudalizam polako odlazi u prošlost, a dolaze prve građanske teorije i misli. U tom smislu se pojavljuje lik carice Marije Terezije kao nekog ko razrešava problem meštana i ko se istovremeno bori za fiskalnu reformu - objašnjava Tomić.

Stefan Vukić, Foto Biberche production

Stanovnici Šanca, koji trpe samovolju lokalnih moćnika provizora Senčija i komadanta pogranične milicije pukovnika Sekule Vitkovića, shvataju da moraju da prevaziđu verske i etničke razlike kako bi opstali. Zato osnivaju "Libertu", tajno udruženje za borbu za slobodu i nezavisnu građansku upravu. Njihova borba je u početku samo pravna, ali sve se menja kada na scenu dolaze predstavnici najveće habzburške trgovačke kompanije, Kaiserliche Orientalische Kompagnie. Posle zagonetne smrti muža, na čelo ove firme dospeva baronica Sizendorf, koja "baca oko" na mali Šanac. Imaginarni lik raskošno kostimirane baronice igra Tamara Krcunović, koja "zlicu" duhovito tumači i šuška dok govori.

- Bilo mi je veoma zanimljivo da glumim ženu koja ne preza ni od čega. Tokom snimanja sam nosila specijalnu zubnu protezu. Želela sam da lik koji tumačim ima govornu manu i da time okrnjim tu njenu savršenost u izgledu, frizuri, toaleti - kaže Tamara Krcunović.

Foto M. Pudić

Put do slobode nikad nije lak, a namera opasne baronice Sizendorf je da grad pretvori u središte za trgovinu sa celim Otomanskim carstvom, što podrazumeva prisilno iseljenje ljudi koji su do tada živeli tu. Šančani, kao pobožan i skroman svet sitnih zanatlija i bivših graničara, nemaju nikakve izglede da se tome odupru. Ipak, mladi pivar Ignac Hajl, budući gradonačelnik slobodne kraljevske varoši, odbija, u ime stanovnika, saradnju sa baronicom i prodaju zemlje. Stefan Vukić ističe da je Hajl, koga igra, veoma ambiciozan i emotivno motivisan, tvrdoglav i uporan, što će imati posledice po sudbinu i njega i Novog Sada.

Jednog od glavnih likova, Maksima Taborovića, koji je kao i Hajl stvarna ličnost, tumači Zlatan Vidović.

- Saznaćete mnogo o istoriji naroda s ovih podneblja i kako su nekad ljudi morali žestoko i domišljato da se bore za slobodu i autonomiju. Oko toga se stvari ciklično dešavaju, iz vremena u vreme, uvek smo pritisnuti velikom čizmom i uvek pokušavamo da ispod te čizme iskliznemo u slobodu - nagrašava Zlatan Vidović.

Tamara Krcunović, Foto Biberche production

Pošto su bili prinuđeni da pariraju beskrupuloznim vlastodršcima, članovi "Liberte" stupaju u savez sa odmetnicima i krijumčarima. Oni bi trebalo da im pomognu da se probiju kroz lavirinte bečke politike kako bi stigli do same carice Marije Terezije i od nje dobiju zaštitu za autonomnu upravu nad gradom. Zalog za "otkup" slobode, koji je iznosio tada ogromnih 80.000 forinti i još 12.000 godišnje za poreze, dali su udruženi stanovnici Šanca. Carica je 1748. potpisala Elibertacionu povelju kojom je Petrovaradinski šanac dobio status slobodnog kraljevskog grada, privilegije za razvoj i naziv Novi Sad.

ISTORIJSKI LIKOVI

PORED Marije Terezije, videćemo i druge istorijski stvarne likove. Među njima su episkop bački vladika Visarion (Igor Filipović), Sekula Vitković (Davor Janjić), provizor Redl (Aleksandar Đurica), general Engelshofen (Nenad Ćirić) i drugi. Ostale uloge igraju Daniel Sič, Ana Mandić, Dušan Jakšić, Branislav Zeremski, Arpad Mesaroš, Jovana Balašević, Vahid Džanković...

Preporučujemo

Kultura

0 0

KAD TRAŽIŠ ZLATO, A DOBIJEŠ KAMEN PO MERI ŽIVOTA: Petar Zekavica o "Veri" i "Beležnici profesora Miškovića", dedinom ordenu...

23. 07. 2022. u 06:20

Kultura

0 0

MNOGO NOVCA I IZGUBLjENIH DUŠA: Reditelj Ognjen Janković otkriva šta nas očekuje u seriji "Zlatni dečko"

16. 07. 2022. u 13:22

Kultura

0 1

IMAM HRABROST DA POBEDIM SEBE: Nina Nešković o ulogama, prirodi u kojoj pronalazi mir, adrenalinu na sceni i u životu...

09. 07. 2022. u 14:21

Kultura

1 1

PRIČA O FATALNOJ I TAJNOVITOJ VERI: “TV Novosti” na snimanju filma i serije o špijunki iz Drugog svetskog rata poznatoj kao srpska Mata Hari

09. 07. 2022. u 13:33

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije