KAD TRAŽIŠ ZLATO, A DOBIJEŠ KAMEN PO MERI ŽIVOTA: Petar Zekavica o "Veri" i "Beležnici profesora Miškovića", dedinom ordenu...

VENAMA mu teče srpska krv, završio je američku školu i gradi rusku karijeru. To je glumac Petar Zekavica.

Foto Danilo Mijatović

Odrastao je na Dorđolu, sa 13 godina stigao u Moskvu gde je završio srednju hemijsku školu, da bi potom na Havajskom univerzitetu stekao diplomu politikologa. Ipak, poziv umetnosti je bio jači i Zekavica odlazi u Njujork gde usavršava glumu i zajedno sa zemljakom Džekom Dimičem režira njegov Džekov diplomski film "Ričard Treći". Ubrzo se vraća u Moskvu i počinje da niže uloge u filmovima i serijama. Na našim prostorima, prvo je zaigrao u "Državnom službeniku", potom u "Dari iz Jasenovca", "Žigosanima u reketu" i "Pevačici". Nedavno je završio snimanje filma i serije "Vera", a igrao je i u novim ostvarenjima Nenada Pavlovića "Trag divljači" i Vuka Ršumovića "Među bogovima", kao i u drugoj sezoni serije "Beležnica profesora Miškovića". Petar putuje ovim svetom u potrazi za savršenom umetnošću, a na pitanje da li takvo nešto postoji, Zekavica za "TV novosti" kaže:

- Mislim da je umetnost za svakog stvaraoca nešto veoma lično, intimno, pa samim tim možda u konačnom smislu nedostižno. To je, sa jedne strane, tragičan put, jer se nikada ne dođe do tog savršenstva, i verovatno nema srećan kraj. Za mene je potraga za umetnošću istovremeno i borba sa sopstvenim egom. Na tom putešestviju, u potrazi za idealom, za nečim što bi izazivalo veliku sreću, prvenstveno je borba sa sopstvenim ja. Nadam se da sam nešto bolji čovek danas nego što sam bio juče. Mislim da glumac u sebi sadrži jednog malog despota ili narcisa, koga ne treba da gaji nego da kroti. I ne da ga iskoreni, jer je to deo jednog velikog deteta, neizrečenosti, neobgrljenosti, nezavršenog procesa. Ali trebalo bi da obrati pažnju na njega, da ta glad za nečim ne bude veća od suštine i smisla. Smisao jeste taj put, proći ga što duže da bi se došlo do nečega lepšeg.

U "Veri" igrate nemačkog oficira Karla Krausa koji ima poseban odnos sa glavnom junakinjom Verom. Kakav je on, a kakva ona? Šta ih spaja?

- Vere Pešić je bila trostruki obaveštajac i radila je istovremeno za Nemce, odnosno Treći rajh, Engleze i Kominternu, to jest komuniste. Uhvaćena u koštac vremena i rata, bila je streljana mlada, 1943. godine, od strane četnika koji su saznali da igra trostruku igru i presudili joj. Mislim da je Vera počela da radi za Nemce iz interesa i možda romantičnih pobuda. Kasnije, kada je počeo rat i kad je saznala da je skoro sasvim sigurno na pogrešnoj strani, počela je da pomaže saveznicima, odnosno Englezima i Kominterni, i ubrzo je tragično završila svoj život. Moj junak je istorijska ličnost. Tumačim majora obaveštajne službe Trećeg rajha, Karla Krausa, kome se gubi trag. Nestaje neposredno pre završetka Drugog svetskog rata, a priča se da je otišao prvo u Argentinu, pa u Čile. Navodno se vratio u Nemačku sedamdesetih godina, gde je i preminuo. To je čovek kome nikada nisu sudili za dela iz Drugog svetskog rata, a bio je SS oficir i načelnik obaveštajne službe za Balkan. Veru Pašić upoznaje početkom 1939. i ona se zaljubljuje u njega. Oboje su mladi, simpatični, puni energije i on shvata da je to idealna žena koja bi mogla da radi za njih. Idealna je u svakom pogledu, pametna, govori jezike, prelepa, ima harizmu. On je uvodi u posao svetske špijunaže, kontraobaveštajne službe, vodi je u Beč gde je uči manirima, etikeciji i borilačkim veštinama. Baš prava Džejms Bond priča, samo obrnuta jer je Džejms Bond u ovom slučaju mlada Srpkinja.

Kako Vera utiče na Karla Krausa?

- Mi ne znamo skoro ništa o toj vezi, o njihovom privatnom životu, a film i serija se bave i time. Posmatram ovaj projekat ne kao film ili seriju o Drugom svetskom ratu, već kao jednu tragičnu ljubavnu priču. Tako sam bojio svoj lik i pokušao sam da napravim vatrenu vezu, punu strasti, iščekivanja i nade. Takve veze, zovu ih karmičke, po pravilu se nikad ne završe dobro. Tumačio sam svoj lik tako da on nju zaista voli, da mu je stalo do nje i da mu je teško što ona mora da odlazi sve dublje i dublje u ponor. On je čak saznao da Vera radi za saveznike, ali je pustio i progledao joj je kroz prste nekoliko puta u životu.

Koliko vam je teško da igrate likove koji su na granici dobra i zla, možda čak i pretežu više na stranu zla?

- To je filozofsko pitanje o zlu i dobru, a ja nužno i ne verujem da je to tako crno ili belo. A život je katkad mnogo složeniji i pun je ogorčenja. Pokušavam da prenesem tu ljudskost u svoj posao. Pokušao da opravdam, prvenstveno samom sebi, da bi gledalac možda došao do svojih zaključaka. Kraus je imao sasvim jasnu politiku i bio je desničar, ali bio je dosledan u svom poslu, nije bio oportunista, nije bio ratni profiter, nije to radio iz niskih strasti nego iz dubokih ubeđenja da su Treći rajh i on u pravu. Sa tog stanovišta ne može baš da se kaže da je bio apsolutno zlo. U sadašnjem kontekstu, on je personifikacija zla i mračne strane.

Jovana Stojiljković, Serija "Vera",Foto Nebojša Babić

Jeste li se možda umorili od likova negativaca? Neretko su vas u Rusiji gledali pod takvom maskom.

- Često sam igrao negativce. Na današnji dan to je otprilike 120 projekata, a više od pola su negativci. Nisam se umorio, ali sam spreman za neku ludu, dobru i pozitivnu komediju. Voleo bih da uzmem pauzu od težih tema i pređem na nešto veselije.

Vaši preci, i baka i deka, učestvovali su u borbama za oslobođenje Beograda.

- Moj deda po majčinoj liniji, Petar Jovanić, učestvovao je u bitkama za oslobođenje Vojvodine, u Bici kod Batine i kasnije u Beogradskoj operaciji. Deda je nerado o tome govorio, nije voleo da se seća toga, a kamoli da se hvali. Nabasao sam na njegovu kutiju s ordenjem. Imao je medalju za hrabrost, pa odlikovanje za Beogradsku bitku, koje su mu dali Rusi, i još jedan orden. Kada je video da sam otvorio kutiju, nije se ljutio. Okačio sam odlikovanja, marširao sam po ulici, igrali smo se u dvorištu. Neko je bio partizan, neko Nemac. Marširao sam sa tim ordenjem, i na kraju sam ih izgubio. Deda se nije ljutio. A ja sam mislio da će me grditi, kazniti, tužiti roditeljima. Prešao je preko toga kao što bih ja danas uradio da moja deca izgube nešto moje vredno.

Igrate i u drugoj sezoni serije "Beležnica profesora Miškovića". Šta možete da nam otkrijete o liku kog igrate?

- Tumačim američkog naučnika Dereka Meznera, eksperta za magnetizam, struju i atmosferske pojave, koji dolazi na Rtanj da istražuje paranormalno. Tokom snimanja imali smo mali odmor pored manjeg potoka, gde izvor izbija iz stene i kreće reka. Kažu da je to jedna od pritoka Timoka. I ja sam krenuo da tražim zlato. Svi su se smejali, smejao sam se i ja, ali ja sam tražio, kopao, i nije ga bilo. Potok hladan, ruke su mi već nabubrile, a nema zlata. Ne želim to da priznam, hoću da im dokažem da svaka reka ima barem malo. Pomalo se razumem i u hemiju, jer sam završio srednju hemijsku školu u Moskvi. I nabasam u potoku na delić veoma lepog kristala. Iskopam, pokažem im, i nastavim s kopanjem da bih na kraju našao tri neverovatno lepa kamenčića, kakva nikad u životu nisam video. Počeo sam da tražim zlato, nešto što ima realnu vrednost, i nisam ga našao, ali mi reka izbaci kristal, providan i čist kao dijamant, lepotu i presijavanje svetla. I to sam odbacio, i našao sam nešto savršeno, obični prirodni kamen koji je bio lepo oblikovan, u neke kuglice. To je metafora života. Mi smo uvek u potrazi za nečim za šta mislimo da bi trebalo da imamo, a onda nam život izbaci nešto što je još lepše od toga. Možda ga i ne prepoznamo, i onda na kraju nađemo nešto što stvarno pripada nama.

Odrasli ste u Dobračinoj, na Dorćolu. Kako vam je sada kada tuda prošetate, da li vam naviru sećanja?

- Kako da ne. Mislim da je to veliki deo mene. Smatram da se čoveku kada ima sedam, osam, devet godina formira vizija sveta. Ta vizija sveta za mene je bila kao u pesmi Mike Antića "Posle ljubavi", u kojoj dečak odlazi niz prugu koja miriše na metal, vodu, pesak i sunce. Tako je meni mirisao tadašnji Dorćol, pošto je tu bila granica sa Dunavskom ulicom, tu je bilo stajalište trolejbusa i autobusa, a i pruga je bila nedaleko, i kraj je stvarno mirisao na gvožđe. Meni su to najlepša sećanja. Što se tiče mog odrastanja i života, to su mi najsrećniji dani. Tu je bila i perionica, pa me je otac vodio da peremo automobil u onim velikim četkama, i onda je padala voda i pena... Pre nekoliko godina sam prolazio kroz jedan tunel u Moskvi posle velike kiše. Zastao sam zbog semafora, sa ruba tunela je na auto padala voda, i to me je vratilo u perionicu. Setio sam se oca, bilo je i tužno i srećno. Dorćol je za mene velika lepota i veliko sećanje na srećne dana kada sam sam išao u školu. Bila je to velika sloboda, neopterećenost, bezbrižnost. Kraj se na svu sreću nije promenio i taj deo ulice još je netaknut.

Foto Danilo Mijatović

Kada već pričate o mirisima, na šta mirišu Havaji, a na šta Moskva?

- Havaji mirišu na nešto između citrusa i zove, neko njihovo bilje i cveće koje se meša sa morskim vazduhom. Nežan i slatki miris, ali pomešan sa citrusom koji daje visprenost, energiju, snagu. A Moskva, mislim da ona još nije pronašla svoj miris. To je ogroman megapolis koji sebe još traži. Moskva se neverovatno promenila u poslednjih deset, petnaest godina. Postala je zelenija jer je posađeno hiljade sadnica duž bulevara. Stabla već stasavaju i miris Moskve koji tek dolazi biće prirodan i pozitivan.

Vaša umetnička priča u Rusiji i dalje traje?

- U avgustu se vraćam u Moskvu, gde još imam pozorišni angažman u predstavi "Zima jednog lava" Džejmsa Goldmana u kojoj tumačim lik kralja Filipa. Do kraja septembra, snimaću film "Bivši". To je drama sa elementima satire koja govori o bivšoj zavisnosti o drogama, alkoholu i promiskuitetima. Pokušao sam poslednje dve godine da živim između Moskve i Beograda i to je donekle funkcionisalo. Počeo sam da snimam ovde, što je bila moja velika želja, ali nisam se vratio. Koliko mogu i svoju decu vodim na putešestvija, i poslovna i privatna, pa je pokušaj života u dva grada bio upravo to. To je proširenje prostranstva, ali su geopolitička zbivanja, prvo korona, sada rat, to otežala.

Da li razmišljate da se ponovo vratite u Ameriku?

- Ne gledam na to kao na povratak, ali voleo bih da odem, i da i tamo pronađem deo idealne umetnosti. To posle mogu biti Kina, Japan ili Afrika, nemam nikakve predrasude naspram teritorija ili ljudi. Možda je taj lik kojeg želim da odigram u Tirani, možda je u Banjaluci, ne znam.

Sa Jovanom Stojiljković i Željkom Dimićem u seriji "Vera", Foto Nebojša Babić

OSTVARENjE VELIKE ŽELjE

PROŠLE godine Zekavica je imao, kako nam priča, veliku sreću da radi flim Nenada Pavlovića "Trag divljači", zasnovan na priči njegovog oca Žike Pavlovića.

- Film je baš dobar i neobičan, a glumačka podela je fantasnična. Tu sam upoznao Mikija Manojlovića, što mi je bila velika želja. Bio sam njegova desna ruka jer smo igrali junake koji rade za Udbu - objašnjava glumac.

Sa sinom, Foto Nebojša Babić

SA ĆERKOM I SINOM PODELIO KADAR

GLUMAC Petar Zekavica privatni život drži van domašaja javnosti, ali u razgovoru za "TV novosti" otrkiva da su njegovo dvoje dece, kći Sofija (14) i sin Zahar (8), odigrali manje uloge i podelili sa njim kadar u "Veri":

- Njima je bilo simpatično, ali nisam ih namerno gurao. Reditelj me je pitao da li znam nekog u tom uzrastu, a bio mu je potreban plavušan za ulogu Folksdojčera iz Vojvodine. Kad su videli mog sina, rekli su da im treba baš takav dečkić. Sofija je imala scene dočeka Nove godine. Stajala je tik uz Nikolu Koja, što mi je bilo veoma simpatično jer ona, pošto je više bila u Rusiji nego ovde, nema predstavu kolika je on zvezda.

Preporučujemo

Kultura

1 1

PRIČA O FATALNOJ I TAJNOVITOJ VERI: “TV Novosti” na snimanju filma i serije o špijunki iz Drugog svetskog rata poznatoj kao srpska Mata Hari

09. 07. 2022. u 13:33

Kultura

0 1

PRIVILEGOVAN SAM ŠTO IGRAM ĐORĐA ROŠA: Željko Dimić o ulozi u filmu i seriji "Vera", scenariste i reditelja Nedeljka Kovačića

01. 05. 2022. u 16:46

Kultura

0 5

NEVOLjE ZALjUBLjENE ĐURĐICE: Stiže nam nova serija "Mala supruga", po motivima dela Mir-Jam

03. 07. 2022. u 16:40

Kultura

0 2

NEMA PAUZE, STIŽU PREMIJERE! Koje promene donosi leto na programima domaćih televizija

25. 06. 2022. u 14:33

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije