STIHOVI IZAŠLI IZ MODE: U Institutu za književnost i umetnost organizovan okrugli sto "srpska poezija u doba tranzicije"

D .Bt.

20. 05. 2022. u 08:38

PESNICI su proterani iz medija, lirske zbirke iz knjižara, čija je mreža dugo bila uništavana. Poezija se čita i tumači u akademskim krugovima, ali nije deo glavne kulturne pažnje. Izvrsni pesnici više nisu "glavni likovi u gradu". Doskora delatnost prvog reda, poezija je bezmalo zastala u rangu hobija, poput filatelije ili brodomodelarstva.

СТИХОВИ ИЗАШЛИ ИЗ МОДЕ: У Институту за књижевност и уметност организован округли сто српска поезија у доба транзиције

Privatna arhiva

Ovo je istakao Dragan Hamović na okruglom stolu "Srpska poezija u doba tranzicije", koji je organizovao Institut za književnost i umetnost. Napominjući da živimo u novom vremenu poezije, Mihajlo Pantić je rekao:

- Tačno je da je poezija oduvek živela od stare slave. Ni Laza Kostić ni Dis u svoje vreme nisu bili među savremenicima ono što su danas nama. Ako prenebregnemo pitanje ko osim nas čita danas poeziju, stojimo na otvorenom terenu na kojem je teško uspostaviti nekakve kriterijume oko kojih bismo se mogli dogovoriti. A zašto? Pa, stoga, što u našem savremenom pesništvu nema poetičke dominante. Piše se na mnoštvo različitih načina, onako kako mi dođe: neoromantičarski, neotradicionalistički, neosimbolistički, neoavangardno, veristički.

Na verističko pevanje u srpskoj poeziji u poslednje četiri decenije ukazao je Mileta Aćimović Ivkov i izdvojio nekoliko reprezentativnih pesnika, poput Milovana Danojlića, Duška Novakovića, Miroslava Maksimovića, Živorada Nedeljkovića, Darka Daničića, Ane Ristović i Gojka Božovića.

- Lirski subjekat u poeziji tranzicionog doba ne doživljava i ne oseća svet kao prepoznatljivo mesto. Istovremeno, kao subjekt pozne moderne, on ne može ni da ima svetonazor iz kojeg bi svet posmatrao kao stabilan, što u konačnici oblikuje figuru fluidnog identiteta - rekao je Nikola Marinković.

U poslednjoj deceniji prošlog i u prvoj ovog veka raste broj pesnikinja sa značajnim ostvarenjima, ukazala je Sonja Milovanović i objasnila:

- Pesnikinje produbljuju i nijansiraju perspektive u pogledu dominantne tematike, kao što je recimo urbana, introspektivna, ljubavna, porodična. Pritom često zauzimaju (auto)ironičan i skeptičan stav, ponekad i radikalan kritički angažman, dok se prefinjena sentimentalnost ili melanholija ređe susreću.

Priloge su dali i Saša Radojčić, Vasa Pavković, Nenad Milosavljević, Milomir Gavrilović...

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)

IZ JADRANA VREBAJU 54 VRSTE AJKULA: Evo koje su najopasnije - desetak napada je zabeleženo