POZORIŠNA KRITIKA - PLEMENITOST IZ VISINA: "Sokolova pesma", reditelj Gabor Mihalji, "Kolo". Atelje 212

GLASOVITI pozorišni producent Vladimir Dekić danas direktor Ansambla narodnih pesama i igara Srbije "Kolo", zaslužan je što je na scenu (nadamo se u redovni repertoar) postavljena ritualna, muzička, na mnogo nivoa avangardna dens predstava "Sokolov let", u koreografiji i režiji izvrsnog mađarskog umetnika Gabora Mihaljija.

Novosti

O simbolu jasnoće, snage, superiornosti, lepote, začudnosti, sokolu, Mihalji je, na Dekićev poziv, sačinio teatar o ljubavi, čistoti, nadmoći istine i prirode, "Sokolova pesma". Ovu, u osnovi ljubavnu priču dvoje mladih (virtuozni Milica Kukolj, kao Sokolica, i Vukan Šebez, kao Mladić), autorski potpisuje tim mađarskih umetnika, čija je tradicija, pa i folklor, daleko od srpske, ali im je naša, zbog vekovnog suživota, dobro poznata (kompozitor Gabor Gera, scenograf Đerđ Arvan, kostimografkinja Edit Suč, muzički urednik Atila Gera, dizajn svetla Zoltan Fodor, video-rad Žolt Korai)...

Za autentični pozorišni doživljaj, koji ne izostaje ni prilikom njihovih u svetu priznatih koncerata, najzaslužniji su članovi Ansambla "Kolo", koji su preciznim, prostudiranim plesnim korakom dočarali i sreću i tugu našeg etnosa, podvučenih odličnim pevanjem narodnih napeva, ali i izgovaranjem teksta, koji je (uz glasove Pripovedača) sastavni deo ove etno sage. Životnu, izvornu, autentičnu snagu, koju gledalac prepoznaje i daje na nju emotivni odgovor, upotpunjuje i Narodni orkestar Ansambla "Kolo", a na samom kraju predstave, i trubački orkestar Bojana Krstića, koji je bio efektan i dobro uklopljen u dramsku radnju, pritom i vrlo simpatičan, ali je, istini za volju, izašao iz pozorišne estetike, u kojoj je princip podražavanja, predstavljanja dramskog znaka, iznad direktnog derta i reklama za njihovo angažovanje, ispisanih na bubnju.

No, doživljaj, koji gledalac ponese sa sobom sa ove predstave je tako jak i dubok, ukorenjen, da poneke mane ove predstave, koja je pritom i koncert, pa joj, možda, i ne treba tražiti da ima sve odlike pozorišnog čina, mogu da "rade" i u njenu korist. Mešanje žanrova je odavno ušlo u pozorišni jezik, pa onda, ako gledalac traži emociju i plemenitu poruku iz ove muzičko-plesačko-poetske radnje, on je i dobija bez prepreka, uglavnom zbog toga, što je ritual, kojim obiluje naša tradicija (ovoga puta obogaćen dodatnim muzikom i nefolklornom dramskom radnjom) duboko ukorenjen u gledaočevom nacionalnom i emotivnom biću, te ga odatle poziva i na suze, i na ushićenje... A za gledaoce, koji nisu sa ovog tla, simbol slobodnog sokola i vrhunsko izvođenje članova ansambla i orkestra "Kolo", u neobičnoj, svetlosnoj scenografiji i apstraktnom kostimu, dovoljni su da ovaj pozorišni čin odigra svoju radnju, saopšti svoju poruku, pokrene odgovor u gledaocu i izazove suzu i smeh.

A to je pravi teatar, zar ne?!

Preporučujemo

Kultura

0 0

POZORIŠNA KRITIKA: Rok opera o ženskom Erosu i Tanatosu

14. 05. 2022. u 12:19

Poznati

0 0

RADMILOVIĆ I GAGA NIKOLIĆ: Scena o kojoj se i danas priča

12. 05. 2022. u 08:36

Kultura

0 0

NAGRADE ZA "64" U RIJECI: Predstava Ateljea 212 osvojila priznanja na Međunarodnom festivalu malih scena

10. 05. 2022. u 13:52

Kultura

0 2

POZORIŠNA KRITIKA: Čudo kao životni princip

05. 04. 2022. u 17:32

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije