"GLEMBAJEVI" U POKRETU: Poznati zagrebački umetnik Leo Mujić pred večerašnje gostovanje baleta HNK u Narodnom pozorištu
POSLE gotovo dve decenije "zatišja", u četvrtak, 28. aprila (od 19.30), na Velikoj sceni Narodnog pozorišta zaigraće gosti iz Baleta Hrvatskog narodnog kazališta iz Zagreba, i to sa predstavom "Gospoda Glembajevi" u koreografiji Lea Mujića.
Foto hnk Zagreb
Najslavnije i najizvođenije dramsko delo Miroslava Krleže pre pet godina prvi put je oživelo i kroz - balet, na odabranu muziku Betovena i Rahmanjinova, u ovoj neoklasicističkoj predstavi o propasti jedne patricijske porodice, koju Mujić potpisuje i kao koreograf i reditelj i autor libreta.
- Onog trenutka kada je jedno delo izvedeno u mnogo navrata u svojoj originalnoj nameni postalo film, radio-drama, te ušlo u lektire i u temelj opšte kulture, bilo bi šteta da se ono ne "dogodi" i u ovom plesnom obliku - kaže Mujić, za "Novosti".
- "Glembajevi" su kolosalno delo hrvatske književnosti i kao takvo treba ga promovisati i glorifikovati, pokazujući da je ono toliko dobro napisano - da i čak kad mu se oduzme nadnaravna Krležina reč, ono ne gubi moć. Za balet je korišćena ne samo drama, nego i proza o Glembajevima, gde se nalaze detaljni opisi svih likova, i to obilje opisa njihove odeće, obuće, zanimanja, te gde su se sve sretali i na koje načine se preplitali, što je više nego inspirativno. Naravno, ne može se u jednoj predstavi prikazati sve napisano, treba pažljivo birati ne bi li se priča mogla pratiti a da predstava ne gubi svoj ritam.
Ne smemo zaboraviti da je to štivo koje je svetski napisano, ali ipak ima i konotaciju lokaliteta. Krleža je majstorski vremenski, geografski, istorijski plasirao delo u period pred sam raspad ogromnog Austrougarskog carstva. Propast jedne patricijske familije neposredno pred početak opšteg najgoreg užasa koji može zadesiti društvo - a to je rat. Kako tužno i aktuelno...
Mujić veli da teme bira sa jasnim pitanjem zašto je neko delo postalo klasikom i šta ga je održalo i dalo mu epitet bezvremenosti.
- Odatle ti veliki narativni naslovi koje obrađujem pored drugih apstraktnih kraćih formi kojima se takođe bavim - kaže umetnik koji je u balet pretočio i Cesarićevu poeziju, i "Anu Karenjinu", te "Gordost i predrasude", koji je premijerno izveden pre više od godinu dana i otvara plesni deo dubrovačkog letnjeg festivala ove godine.
Foto hnk Zagreb
Glembajeve čita kroz emocije, zanimaju ga odnosi među likovima, karakteri, njihovi fetiši, sistem vrednosti, sukob oca i sina, zavisnost o majci i opčinjenost maćehom, a smatra da upravo to balet sjajno prenosi. Mujića nazivaju "velikim majstorom grupne plesne kombinatorike", a on ističe da u svojim narativnim baletima uvek angažuje igrače raznih generacija, jer "postoje uloge za koje je neophodno iskustvo".
- Bez klasičnog repertoara nacionalnih kuća nema ni neoklasične nadogradnje - smatra Mujić.
Foto hnk Zagreb
- Predstave su sa sve bržom dramaturgijom, težim koracima, tako da bez jake baze nema ni mogućnosti napretka. Jedini put do slobode je kroz disciplinu, ne obrnuto, a ništa jednom plesačkom telu ne daje disciplinu bolje nego klasika. Upravo to pokušavam i ja, ispoštovati klasicizam, a ubrzati dramaturški ritam predstave.
Leo Mujić, Foto hnk Rijeka
Akcenat na kreaciji
BEOGRADSKI balet Mujić poznaje donekle, "sve manje i manje, jer vreme ide i ljudi se menjaju", a misli da je ono što čini uspešnu produkciju - spajanje repertoarske i kadrovske politike.
- Balet HNK je internacionalna trupa sa jasnom repertoarskom politikom rešenom dve godine unapred, svake sezone su tri premijere (po jedna iz klasičnog repertoara, moderna i neoklasična), a svake druge još po jedna u saradnji sa muzičkim bijenalom - kaže o zagrebačkom Baletu.
- Trenutna direkcija akcenat stavlja na kreaciju.
Preporučujemo
DOPRINOS BOLjEM KVALITETU VAZDUHA BEOGRADA: Rekonstruisana kotlarnica Narodnog pozorišta
23. 03. 2022. u 12:36
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Nova dimenzija života u delu Beograda koji se budi iz sna
U POTRAZI ste za stanom u centru grada koji je dovoljno izolovan od gradske vreve, okružen zelenilom i rekom, a s druge strane vam je podjednako važno da kvart ima odlične saobraćajne veze sa svim delovima Beograda?
18. 04. 2024. u 10:00
BORBA ZA PRVI KORAK I DALjE TRAJE: Meridian fondacija još jednom pomaže lečenje Anastasie Mitić (VIDEO)
ANASTASIA Mitić je dete koje mnogi u njenom okruženju nazivaju “malim herojem” i čiju životnu priču prati neprestana borba od samog trenutka rođenja.
13. 04. 2024. u 10:00
TREĆA NEDELjA U ZAVOJIMA: Nina pokazala rane na nogama
GLUMICA Nina Janković doživela je neugodnu povredu.
22. 04. 2024. u 10:38
Pročitajte više
HEROJ SA "DOSIJEOM": Ovo je mašinovođa koji je ZAUSTAVIO VOZ da spasi psa vezanog za prugu
"KADA SAM video da je pas vezan lancem za šine, pao mi je mrak na oči. Za mene je ovo pokušaj ubistva. Taj ko je ovo uradio, sutra je spreman da ubije i čoveka. Odmah sam obavestio policiju. Monstrumi žive oko nas, a da to i ne znamo". Ovim rečima počinje svoju ispovest Miša Radivojević, mašinovođa koji je pre dva dana na pruzi Dimitrovgrad – Niš uspeo na vreme da zaustavi lokomotivu tešku 1.000 tona i sigurne smrti spasi psa koga je neko vezao lancem za šine.
24. 04. 2024. u 22:28
"NIJE MI OPROSTILA..." Dijana nije pričala sa ocem - Noletov deda izneo detalje: Krivicu je prebacila na mene, a za svađu je potrebno dvoje
MAJKA najboljeg tenisera sveta Dijana Đoković, nakon razvoda roditelja, nije pričala sa ocem, a danas je njihov odnos u najboljem redu.
25. 04. 2024. u 10:08
ZORAN CVIJANOVIĆ POSTAO DEDA: Ćerka na svet donela naslednicu, a evo koje ime su joj dali
ONA već godinama živi u Los Anđelesu, gde se i porodila.
25. 04. 2024. u 12:14
BEOGRAĐANI PIJU KAFU PREKO 500 GODINA: Sulejman Veličanstveni doneo prva zrna u Srbiju
U BEOGRADU se kafa pije više od 500 godina! Često se u kafićima čuje "može jedna turska", a malo ko zna da je običaj ispijanja ovog napitka u prestonicu stigao sa osvajanjem Beograda daleke 1521. godine i Sulejmanom Veličanstvenim.
24. 04. 2024. u 08:05
UKRAJINA POVLAČI RADIKALNI POTEZ: Ovo mnogi nisu očekivali, čak su i Rusi zbunjeni pred Olimpijske igre "Pariz 2024"
RAT u Ukrajini, odnosno "Specijalna vojna operacija" kako to Rusija naziva, još jednom je u prvi plan izbacio i sport. Jer, iako najnovije vesti na temu "sportske sankcije Rusima" uopšte nisu naivne kada se radi o pomenutoj državi, poslednja dešavanja vezana za ruske sportiste - pomalo su iznenađujuća. I, tiču se - Ukrajinaca.
23. 04. 2024. u 18:44
Nova dimenzija života u delu Beograda koji se budi iz sna
U POTRAZI ste za stanom u centru grada koji je dovoljno izolovan od gradske vreve, okružen zelenilom i rekom, a s druge strane vam je podjednako važno da kvart ima odlične saobraćajne veze sa svim delovima Beograda?
18. 04. 2024. u 10:00
Najnovije iz rubrike
SRPSKE SREDNJOVEKOVNE ZASTAVE: U knjizi Nikole Giljena prvi celovit prikaz ovog znamenja naše prošlosti
IZ štampe je izašla knjiga "Srpske srednjovekovne zastave" Nikole Giljena ( u izdanju "Derete") u kojoj je, kako se navodi, ova tema prvi put razmatrana na celovit i sveobuhvatan način.
25. 04. 2024. u 13:07
"NEKADA JE FILM BIO NAJBOLJI CIRKUS U GRADU": Reditelj Rajko Grlić o "Neispričanim pričama", novom filmu, Borislavu Pekiću, Dubravki Ugrešić
- BESKONAČNO mi je drago što sam živeo u vreme kada je film bio najbolji cirkus u gradu.
24. 04. 2024. u 17:25
POZORIŠNA KRITIKA: Jednorog bez roga - Tenesi Vilijams "Staklena menažerija", Madlenijanum
TEŠKA životna situacija porodice Amande Vingfild, anksiozna kćer koja hramlje i nezadovoljni sin pesnik, slika je Tenesi Vilijamsa, od pre 80 godina, večne freske američke porodice i sušta je suprotnost "američkom snu".
24. 04. 2024. u 12:20
PRIČA O ZLOUPOTREBI DECE: Predstava "Nestajanje" premijerno u Ateljeu 212
PO tekstu Tomislava Zajeca (u režiji Sanje Mitrović) u subotu, 27. aprila, premijerno će biti izvedena predstava "Nestajanje" na scenI "Mira Trailović" Ateljea 212.
24. 04. 2024. u 12:13
MIKA ĆE DOBITI SPOMENIK U NOVOM SADU : Inicijativa Odbora „Antićevih dana“ za obeležje pesniku
U NOVOM Sadu, kojeg je voleo koliko i svoj rodni Mokrin, pesnik, slikar i boem Miroslav Antić (1932-1986), gotovo četiri decenije posle smrti, dobiće - spomenik.
23. 04. 2024. u 19:43
Komentari (0)