Kultura

VERUJEMO U JEDNU IGRU: Od 16. marta do 12. aprila Beogradski festival igre okupiće vrhunske umetnike

D.B.M.

27. 01. 2022. u 14:05

SVOJIM programom, devetnaesto izdanje Beogradski festivala igre, koji će se održati od 16. marta do 12. aprila, okupiće vrhunske umetnike, dok teme koje donose autori analiziraju savremeno društvo kroz bogat, zanimljiv i raznovrstan vokabular neponovljivog pokreta. Festivalu prethode koreografske radionice, majstorski kursevi, filmski program i izložbe.

ВЕРУЈЕМО У ЈЕДНУ ИГРУ: Од 16. марта до 12. априла Београдски фестивал игре окупиће врхунске уметнике

FOTO: Promo

Na otvaranju festivala, 16. marta, nastupiće Lines Balet iz San Franciska u Operi Madlenianum. Koreograf vizionar,Alonzo King je promenio način na koji posmatramo umetničku igru. Po Forsajtu, King je "jedan od malobrojnih balet majstora našeg vremena". Sarađujući sa poznatim kompozitorima, muzičarima i vizuelnim umetnicima, on stvara dela koja se oslanjaju na raznolik niz duboko ukorenjenih kulturnih tradicija, dajući klasičnoj igri novi izražajni potencijal. Alonzo King posmatra balet kao nauku, zasnovanu na univerzalnim, geometrijskim principima energije i evolucije, razvijajući tako novi rečnik pokreta iz klasičnih formi i tehnika. Komadi "Lični element" i "Azot" su biseri iz riznice trupe Lines Ballet.

FOTO: Promo

Tekst potpisa


Sledećeg dana publika će na istom mestu imati priliku da vidi svetske baletske zvezde Lusiju Lakara i Metjua Goldinga koji nastupaju na najprestižnijim scenama u delima klasičnog repertoara. Ovog puta, okupili su se oko celovečernjeg komada "Fordlandia" za koji koreografiju potpisuju četiri koreografa Ana Hop, Juri Posokov, Huanho Arkez i Kristofer Vildon. Predstava govori o ljudskim idejama i stremljenjima koja premašuju životni vek, o retkim, utopijskim projektima koji imaju potencijal da zauvek promene svet. Kao vapaj u vremenu pandemije, igrači traže svetlost na kraju tunela, u nadi da je udaljenost koju treba preći neznatna u odnosu na večnost.
Nakon komada "Otac" i "Majka", "Dete" je treći deo porodične trilogije koja proučava teme pamćenja, sećanja i tragičnog istraživanja veza. U ovom komadu, koji će biti izveden u Madlenijanumu 19. i 20. marta, Gabrijela Karizo i Frenk Šartije, laureati Nagrade Jovan Ćirilov u okviru prethodnog, 18. Beogradskog festivala igre, istražuju izvore psihoze iz dečijeg ugla posmatranja. Kako se deca nose sa odsustvom, gubitkom, konfliktima? Postojeće okruženje pretvara se u niz čudnih i nadrealnih slika, sa likovima koji dele neprijateljsku atmosferu. U isto vreme, komad nudi pravu pozorišnu radost, jer prikazuje neviđene situacije i donosi emocionalno iskustvo koje liči na san. Po rečima kritike, tvorci trupe Peeping Tom su ovim komadom "još jednom potvrdili svoj čudesni dar, i hrabro uveli zlu Alisu u zemlju horora."
"Relikvija" je trag prošlosti. Nešto što je ostalo iza nas, bilo da je to sećanje, predmet, jezik ili biće. Zajedno sa publikom, čuveni grčki performer i koreograf Euripid Laskaridis će 22. i 23. marta u Bitef teatru, uroniti u ideje o transformaciji i podsmehu koje se nemirno smenjuju između dirljivog i bizarnog. Njegov nestvarno angažovani solo je nastajao u vremenu punog usijanja grčke krize. Zato on preduzima razigrane rizike daleko od norme, ispitujući granice našeg prihvatanja kada su u pitanju neskladne i nepoznate stvari. Skriveni aspekti kabarea, vodvilja i urnebesne komedije kreiraju magiju od obične svakodnevnice, vodeći gledaoce kroz neočekivano uzvišene trenutke.

FOTO: Promo

Tekst potpisa


Kompanija Ervea Kubija, Kan Roman Jasmina Kadre "Šta dan duguje noći" je osnovna inspiracija za novi komad Ervea Kubija, koji će beogradska publika moći da pogleda 26. marta u Ateljeu 212. Reč je o delu teksta u kome koreograf prepoznaje svoju istoriju i korene, mesto i trenutak kada su njegovi roditelji morali da napuste sve i krenu u nepoznato. Ponirući u preispitivanje našeg vremena, na pola puta između Alžira i Francuske, on traga za jednom od mogućih istina. Čipka je po definiciji prolazak kroz "dan", dan u tkanini, dan u materijalu, dan u životu, u istoriji... Ona predstavlja transpoziciju ljudskih i umetničkih puteva. Bezbroj niti se prepliću, kao veze koje spajaju ljude kroz istoriju i geografiju mediteranskog zaliva. Delo se nalazi na raskrsnici između vrhuskog umeća u kompoziciji pokreta i dubokoj potrebi otkrivanja sopstvenog porekla.
"Vozljubavi2020" se kreće u prostoru nabijenom referencama, kontrapunktima i beskrajnim mogućnostima, gde pokret i zvuk iznova međusobno komuniciraju, otkrivajući iz drugog ugla očigledne, a gotovo vazdušaste predele u kojima se ljudi okupljaju, razdvajaju, guraju i vuku, preispituju, odlučuju i pokreću u napred. Savremeni mjuzikl za 14 igrača iz Marseja,  vraća nezaboravnu muziku britanskog sastava Tears for Fears, kroz prepoznatljive hitove nastale tokom jedne sjajne decenije, biće izveden u Madlenijanumu 29. marta. Slavni Emanuel Gat vraća se pred beogradsku publiku, sa koreografskom odom zvuku i vibraciji 80-ih, sa svojim utopijskim pogonom i epskom brazdom.
Beogradski festival igre je poznat po svetskim premijerama. Ovoga puta to je predstava "Potkrovlje" čuvenog norveškog dramskog pisca, pozorišnog i filmiskog reditelja, igrača i koreografa Ju Stromgrena, koja će krajem marta biti izvedena u Srpskom narodnom pozorištu, pa u Bitef teatru i Kulturnom centru u Gornjem Milanovcu. U predstavi upoznajemo tri igračice snažnih karaktera. Razlozi njihovog skrivanja nisu sasvim jasni. Možda je u pitanju samoća, samoubistvo, beg od svakodnevnog, traženje para cipela koji već dugo nedostaje" Ipak, tri je broj za nevolje, a zatvorene prostorije su mesto za sukobe. Priča se okreće na neočekivan način i prikazuje život onako kako se plašimo da ga vidimo - u samom jezgru.
Obmotani u naizgled proizvoljne pokrete, igrači Batševa ansambla iz Tel Aviva ispituju sopstvene granice stvarajući kompoziciju sile, brzine i strasti. Stalni proces istraživanja Ohada Naharina hrani se njegovom beskrajnom radoznalošću, oštrom intuicijom i fascinacijom telom i pokretom. Komad "Tri" govori o problemima savremenog društva, ističući ulogu i snagu pojedinca. Kritičari su nazvali igrače u ovom komadu "božijim akrobatama", dok su podvlačili "hipnotišuću igru od prvog trenutka... estetsko i ushićeno iskustvo", zaokružujući svoj osvrt o "predstavi koja miluje dušu i od koje ne želite da se rastanete". Publika će ovaj komad moći da pogleda 1. i 2. aprila u Madlenijanumu, a 4. u SNP.

FOTO: Promo

Tekst potpisa

Na sceni Ateljea 212 3. aprila biće izvedena predstava "Apokalipsink", u 10 slika koje se prate bez prekida. Minimalistička inscenacija omogućava Lučijanu Rosu da osvoji pozornicu, ustupajući prostor svojim likovima. Ti savremeni karakteri su brojni, njih gotovo četrdeset, koje on redom tumači terajući nas na razmišljanje o potpunoj izolaciji i tehnološki povezanom svetu u kojem živimo. Istražujući dualnost između lika i njegove psihe, između glumca i njegovog tela, između čoveka i njegove duhovnosti, on potencira ove tri veze tokom predstave. Čitav niz kreativnih aspekata prisutan je u izvanrednom solo fizičkom teatru. Vladajući sjajno brojnim disciplinama, Lučijano Roso razvija interpretaciju i pokret, muzikalnost i humor, primenjujući niz tehnika sinhronizacije, pantomime i igre. To je svakako put ka ranjivosti i najdubljim osećanjima umetnika, ali i poziv da ga pratimo u njegovim drskim i hirovitim promenama likova i raspoloženja, u komplikovanom svetu koji zavisi od tehnologije i društvenih mreža.

Južnoitalijanska divlja igra koja je služila za izbacivanje smrtonosnog paukovog otrova iz tela, postala je lek protiv depresije u vreme siromaštva. Njihanje koje je čarlstondoneo u periodu između dva velika rata, trebalo je da oslobodi ljude od straha i učini da se odupru stegama. "Bogohulna rapsodija" nastala je tokom pandemijske krize. Način na koji igramo je deo života. Zapravo, igra i život se prepliću. Šta možemo učiniti da zaustavimo prolaznost? Dodirnite božansko ili sažvaćite zemaljsko, držite se na distanci ili se zagrlite do smrti? Tišina pred oluju. Raširili smo krila. Pop pesma "Oko sveta" Daftpunka zvuči vanvremenski. Prvi nalet vetra nas pokreće. Izvučeni smo ka površini, dok stopala ostaju čvrsto usidrena u zemlju. "Rapsodija" se nadvija kao ritual u kojem se žrtvuju određene sigurnosti. Ona je poziv kojim Emio Greko i Piter Šolten sugerišu da prihvatimo promene. Predstava će biti izvedena 5. aprila na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta.
Marko D`Agostin je italijanski umetnik, laureat brojnih priznanja za najboljeg mladog izvođača i kreatora. Kao igrač, razvijao se u trupi koreografa Najdžela Černoka, kome upućuje pismo i posvećuje predstavu "Najlepši pozdravi", koja će biti izvedena 6. aprila u Bitef teatru. Pismo je nastalo sa zakašnjenjem od osam godina. Napisano je nekome ko više ne može da odgovori, međutim "pisma dostavljena prekasno, ne podrazumevaju samo puko trajanje putovanja, već umesto sazvežđa, nude mlečni put sadašnjosti". Komad je poziv publici da podeli pesmu o zajedničkoj nostalgiji i rečenicama koje nisu izgovorene. U senci vremena koje protiče i pod svetlošću koje se neprestano projektuje po sceni, odmotava se prazan list papira na kome treba započeti jedno nemoguće pismo"
Na zahtev publike, u Srbiju se vraća kubanska trupa Malpaso, i to 7. aprila u Operu Madlenianum i 8. aprila u SNP. Izuzetni igrači donose ovog puta nova dela popularne kanadske koreografkinje Azur Barton i čuvenog švedskog koreografa i reditelja Matsa Eka, ali i komade koje potpisuju Amerikanka Robin Mineko i Kubanka Dajle Karezana. Sva dela su originalno kreirana za Malpaso, jedino je Mats Ekova "Žena sa vodom" rimejk istoimenog komada koji je nastao za Kraljevski švedski balet. Veče obećava različite rukopise i stilove, koji slave vrhunsku igru.
Labudovo jezero! Na pomen ultimativnog klasičnog ostvarenja, slike i asocijacije nadolaze same od sebe: jezero na mesečini, igra malih labudica, princ Zigfrid razapet između Odete i Odilije, zli čarobnjak Rotbart... Svedoci smo bezbroj tradicionalnih postavki, ali i savremenih tumačenja, kako na pozornici, tako i na filmu. Da li je moguće još nešto reći o "Labudovom jezeru"? Svakako da nije, osim ako ne smislite potpuno novi format... Erik Gotje je zamolio četiri slavna koreografa da kreiraju svoju verziju ovog baleta za njegovu trupu iz Štutgarta. Komadi nisu osmišljeni kako bi činili celovečernju predstavu, već sa idejom da prikažu "Labudova jezera" u množini: kompoziciju koja sadrži lične adaptacije od kojih svaka traje oko 25 minuta, i koje su stilski različite koliko i njihovi autori: Mari Šuinar, Hofeš Šehter, Kajetano Soto i Marko Geke, publika Madlenianuma će videti 9. aprila.
Sa posebnim odobrenjem Lenarda Koena, tri međunarodno priznata koreografa su bila pozvana da osmisle pokret na muziku legendarnih pesama: Andonis Fonjadakis, Anabel Lopez Očoa i Isan Rustem. Njihov moćan i celovit koreografski svet, obasjava Koenov jedinstven rad, i oživljava ga zahvaljujući 14 izuzetnih igrača trupe Balet džez Montreal. Okružen timom slavnih dizajnera, "Dance Me" kombinuje scenski, vizuelni, muzički, dramaturški i koreografski izraz, a svojevrstan spektakl, koji će biti 11. i 12. aprila u SNP, ima vremenski i geografski ograničena izvođačka prava. Zato nastup, planiran još 2020. godine, nije otkazan. U međuvremenu je nestao i Sava Centar, pa će se predstava umesto u Beogradu, izvesti dva puta u Novom Sadu.
Beograd je zahvaljujući Festivalu igre postao važna stanica u biografiji umetnika koji kreiraju trendove u oblasti umetničke igre i teatra, mesto gde se otkrivaju nove produkcije i sa jednakom pažnjom predstavljaju poznati i mladi autori. Aktuelnost programa odredila je poziciju manifestacije na međunarodnoj mapi, dok visoki standardi i hrabro uvođenje novih koreografskih rukopisa i estetike, unapređuju očekivanja publike i diktiraju izazove kreiranja sadržaja.
Predstavljajući igru kroz njene vrhunske domete, festival je na putu do 19. godine pridobio brojnu publiku. Od osnivanja je predstavljeno 450 koreografskih ostvarenja, dok je tokom svakog izdanja programe pratilo preko 23.000 gledalaca i 120 akreditovanih novinara iz zemlje i inostranstva. Tokom poslednjih godina, koje je odredila pandemija, uprkos ograničenom broju mesta u pozorišnim salama, održan je kontakt sa brojnim gledaocima zahvaljujući strimovanju predstava na društvenim mrežama ili direktnim i naknadnim prenosima na kanalima RTS-a. Jedinstvenost Beogradskog festivala igre, još jednom je potvrđena i činjenicom da se najavljeni programi nisu otkazivali, već samo odlagali do trenutka kada bi se stekli uslovi za realizaciju. Zato su dve prethodne edicije postale pravi maraton umetničke igre, u trajanju cele kalendarske godine.
Beogradski festival igre se razvijao zahvaljujući podršci Ministarstva kulture Srbije, Grada Beograda, ambasada i kulturnih centara zemalja učesnica. Za realizaciju programa u Vojvodini, značajna je dugogodišnja saradnja sa Pokrajinskim sekretarijatom za kulturu i Gradom Novim Sadom. Devet godina zaredom, Beogradski festival igre realizuje edukativne programe u saradnji sa Delegacijom EU u Srbiji. Kompanija NIS podržava manifestaciju koja značajno doprinosi razvoju kulture i umetnosti u Srbiji. Podrška festivalu koji okuplja najbolje svetske umetnike i doprinosi popularizaciji naše zemlje u svetu je logičan korak u skladu sa vrednostima koje NIS neguje u okviru svog društveno odgovornog poslovanja. Visa, kao dugogodišnji generalni sponzor Festivala, sa velikom posvećenošću podržava Beogradski festival igre, verujući u njegovu ulogu u pozicioniranju naše zemlje na kulturnoj mapi sveta i želeći da za jedinstveno iskustvo uživanja u savremenoj igri ponudi pogodnost online kupovine ulaznica. Erste banka kao višegodišnji partner Festivala nastoji da vrhunsku umetnost učini dostupnom najširoj publici u Srbiji. Tradicionalni prijatelji Festivala su kompanija "Birsdorf" sa čuvenim brendom "Nivea", Fondacija Hemofarm, kompanija Mocart, DDOR osiguranje, "Hajniken, Advokatska kancelarija Bojović Drašković Popović i partneri, "Telegrup", Saobraćajno preduzeće "Lasta"...

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Pročitajte više

Drugi pišu

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

IDEALI SU SE POVUKLI PRED INTERESIMA Intervju: Igor Mirović, pesnik i političar
Kultura

0 2

IDEALI SU SE POVUKLI PRED INTERESIMA Intervju: Igor Mirović, pesnik i političar

PESNIKE treba uvek braniti, jer šta bismo bez njih - pita prof. dr Aleksandar Jerkov u pogovoru najnovije zbirke poezije Igora Mirovića "U lavirintu", a zatim, pozivajući se na reči Stevana Raičkovića ("bez poezije sve bi i dalje postojalo, ali ništa više ne bi bilo isto") poentira zaključkom da pesnika treba braniti čak i kada su pesnik i političar spojeni u istoj ličnosti.

23. 04. 2024. u 19:41

Politika
Tenis
Fudbal
UEFA GLEDA I NE VERUJE: Evo šta će Belorusija da uradi zbog EURO 2024

UEFA GLEDA I NE VERUJE: Evo šta će Belorusija da uradi zbog EURO 2024