ŽIVOT SA SKERLIĆEM: O memoarima Klare Skerlić koje je priredila Slavica Garonja

ISTRAŽIVANjE i štampanje memoara žena u srpskoj kulturi prevashodno su vezani za trud istoričarki.

Foto Arhiva

Tako je i sada zahvaljujući pregalaštvu akademske profesorke i književnice Slavice Garonje Radovanac iz štampe izašla knjiga sećanja Klare Skerlić "Moj život sa Jovanom Skerlićem". Ovaj izvrstan prevod sa francuskog Živomira Mladenovića objavila je renomirana izdavačka kuća iz Novog Sada, "Akademska knjiga".

Knjiga sadrži memoare Klare Skerlić i njenu prepisku sa Živomirom Mladenovićem. Memoari su nastali između dva svetska rata (1938-1939), zahvaljujući podsticaju tadašnjeg doktoranda Živomira Mladenovića, kome su nedostajali podaci o Skerlićevom životu. Iz sećanja i korespodencije čitaoci će otkriti prvorazredne činjenice o Skerlićevom životu, ali i o životu Skerlićeve supruge, obrazovane i ambiciozne Švajcarkinje nemačkog porekla, veoma nadarene književnice koju je Skerlić upoznao na studijama u Švajcarskoj. Takođe će se saznati i dragoceni podaci o Mladenoviću i ondašnjoj recepciji rukopisa pomenutih memoara. U knjizi ima dosta ilustrativnog materijala. Pohvalno je kada izdavači podrže ovakav složen projekat, te osim originalnog teksta obogate knjigu različitim vrstama primarne i sekundarne građe i omoguće čitaocima da potpunije razumeju originalno štivo i dobiju dodatna tumačenja.

DOKUMENT Prepiska Živomira Mladenovića sa Klarom, Foto Akademska knjiga

Ako ste očekivali uzdržan i cenzurisan odnos Nemice prema opisu supružničke svakodnevice, grdno ste se prevarili! Bez trunčice vuglarnosti ali sa primesama opčinjujuće bizarnosti, ovo je, prema dosadašnjim saznanjima, prvi obiman intimistički memoar jedne žene o srpskom mužu i bračnom životu. Tačno je da se o Jovanu Skerliću, grandioznoj figuri iz književno-akademskog i političkog života Kraljevine Srbije, uveliko pisalo, ali je stalno nedostajala privatna strana njegovog portreta. U memoarima, Klara Skerlić otkriva da je od prvih dana braka Jovan Skerlić bio bezosećajan muž koji mirno čita novine dok ona sedi pored njega i pola sata jeca! U braku, Jovan Skerlić ne vodi dubokoumne razgovore sa ženom, i ne dozovljava joj da radi u školi. Nikad je ne vodi na službena putovanja, a u Beogradu je poprilično izoluje. U jednom trenu Klara Skerlić sebe imenuje kao "robinju" braka i deteta. Dok je kao sin Jovan Skerlić svom ocu najviše zamerao što je varao u braku, kao muž se posvećivao istim strastima.

PORODICA Otac Miloš, majka Persida, Jovan i sestre Jovanka i Jelena, Foto Akademska knjiga

Nemojte pomisliti da je ovo samo knjiga o Skerliću mužu-nemužu; za Klaru kao osobu sofisticirane intelektualnosti to bi bio neukusno sužen portret. Klara Skerlić zna da svaki žanr mora da bude zanimljivo napisan da bi bio privlačan. Zato je ispripovedala niz veoma duhovitih sličica-karikatura i ovako ih je najavila: o Skerliću gladijatoru, o Skerliću jagnjetu, o Skerliću kasapinu, o Skerliću pecaču... Dok se usredsređuje na složenost ličnosti svog muža, ukazuje na njegove mane, ali mu odaje i priznanje. Veoma ceni samoradnju neumornog trudbenika srpske kulture, divi se njegovoj energiji i snazi, primećuje i njegove neobičnosti: paganstvo, gnušanje prema bolestima i fizičkoj oronulosti. Posebna draž knjige donosi niz medaljonskih portreta i anegdota o drugim istaknutim ličnostima koje je vešto utkala u tekst. Pomoću njih prikazuje duh jedne epohe, ali i Beograda koji iz palanačkih rita pokušava da se vine u velegradski sjaj.

Čitaoci će biti oduševljeni Klarinim pažljivim izborom reči, slika, epizoda; pronicljivim zapažanjima, duhovitim i dubokim mislima. Veoma su uspeli filozofski mini-eseji ili meditacije npr. o razumu i osećajnosti, o egoizmu velikih ljudi, o paganizmu, o hrišćanstvu, o erotskom moralu, o lukavstvu žene ...

Imajući u vidu veliki književni talenat Klare Skerlić, prava je šteta što nemamo priliku da čitamo njene druge radove. Na priređivanju njenih memoara i jednog dela prepiske, svakako treba čestitati Slavici Garonji Radovanac. Jedno je sigurno. Namera Klare Skerlić da svojim memoarima doprinose srpskoj književnosti i srpskoj istoriografiji sasvim je ostvarena. Pitanje je da li će joj i u kom trenutku to oficijelno biti i priznato.

Zapratite Nportal na Fejsbuk stranici

Preporučujemo

Beograd

0 0

GEST ZEMUNACA VRAĆA NADU: Još uvek ima Beograda u Beograđanima... (FOTO)

04. 10. 2021. u 15:36

Kultura

0 0

NOVA SEZONA PLAVE DVORANE SAVA CENTRA: Strast flamenka, povratak domaćeg junaka i bajka klasičnog baleta

01. 07. 2026. u 12:16

Kultura

0 0

BREG PREKO SENE: Umetnički projekat umetnika Ži-Era između dve rečne obale u Parizu

30. 06. 2026. u 13:30

Kultura

0 2

NAŠE KULTURNO BLAGO SAČUVANO OD ZABORAVA: Delo Uroša Predića "Sveti Georgije" prvi put izloženo u Srbiji u Galeriji Matice srpske

22. 06. 2026. u 18:18

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije