Kultura

POBEDA - POVRATAK FILMA: Dodelom nagrada, večeras u Kanu završen 74. filmski festival

Goran Čvorović - stalni dopisnik iz Pariza

17. 07. 2021. u 21:38

FILM se konačno vratio na Kroazetu. To je i najveće dostignuće večeras završenog Kanskog festivala. Posle dve godine, zbog pandemije, glumci, reditelji i ostali filmski poslenici, promarširali su, od 6. do 17. jula, ponovo crvenim tepihom i to je ono što će svet, svakako, zapamtiti.

ПОБЕДА - ПОВРАТАК ФИЛМА: Доделом награда, вечерас у Кану завршен 74. филмски фестивал

Foto AP

Selekcija, sa prikazanih više od 60 filmova, možda i nije bila kao u najboljim danima, ali to je u ovom vanrednom trenutku bilo i najmanje bitno.

Festival na Francuskoj rivijeri nije održan prošle godine zbog pandemije virusa korona, a ove godine je, umesto u maju, održan u najtoplijem mesecu, julu.

U očekivanju "Zlatne palme", žiri je već bio dodelio nekoliko nagrada. U konkurenciji "Izvestan pogled" (Un certain regard), koja se tradicionalno dodeljuje 24 sata pre "Palme", nagrađena je Ruskinja Kira Kovalenko, rediteljka filma "Otvarajući pesnice".

NAGRADA žirija (Prix du Jury) pripala je Austrijancu Sebastijanu Majzeu za ostvarenje "Velika sloboda". Sveobuhvatna nagrada (Prix d'ensemble) otišla je u ruke Francuskinje Afsije Erzi za film "Dobra majka".

Nagradu u kategoriji za odvažnost (Prix d'audace) osvojila je Rumunka Teodora Ana Mihai za film "Civil", a za originalnost (Prix d'originalit) Islanđanin Valdimar Johanson, s filmom "Jagnje".

Specijalno priznanje (Mention spciale) pripalo je Tatjani Huezo iz Meksika za "Vatrenu noć". Prethodno su Počasnu palmu dobili Amerikanka Džodi Foster i Italijan Marko Belokio, za sve što su dosada postigli.

U programu "Kan klasik" prikazana je i obnovljena kopija filma "Dan četrnaesti" reditelja Zdravka Velimirovića, iz 1960. godine.

Sedamdeset četvrti filmski festival u Kanu u potpunosti je opravdao očekivanja, pre svega zato što su misli, konačno, bile okrenute nečem drugom: ne koroni nego filmu. Održan je od početka do kraja, između dva talasa kovida, sračunato, baš kada je bilo najbezbolnije, dva meseca kasnije nego u uobičajenom terminu. Nije bilo "blokbastera", ali, kao što su se neki pribojavali, ni "klastera".

Bilo je kritika na ponekad izostale maske, na previše slobodna fotografisanja bez držanja distance, bez negativnog testa ili evropskog vakcinalnog pasoša nije se moglo u Palatu, rađeno je hiljade testova svakoga dana, nije bilo uobičajenih žurki, broj gledalaca, novinara i učesnika se prepolovio, sve je bilo u (skrivenom) znaku opreza, ali je, ipak, delovalo kao da je pravo. A to je ono što nam u svim segmentima života danas nedostaje.

Kada bi se zažmurilo, činilo bi se da je, na trenutak, sve bilo isto kao nekada. Kao kada se pre neki dan Šeron Stoun pojavila u rascvetaloj plavoj haljini, a fotografi se utrkivali da uhvate što bolji snimak.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi
ČUVAMO DEDOVINU I GROBOVE SINOVA Uprkos tragedijama, porodica Mihajla Tomaševića, iz Suvog Grla kod Srbice, opstaje na svom ognjištu (FOTO)
Reportaže

0 15

ČUVAMO DEDOVINU I GROBOVE SINOVA Uprkos tragedijama, porodica Mihajla Tomaševića, iz Suvog Grla kod Srbice, opstaje na svom ognjištu (FOTO)

OVO su grobovi mojih sinova. Stojadina, rođenog 1979, koji je poginuo na Košarama i Stevana, dve godine mlađeg, koji je 2002, vozeći traktor nagazio na protivtenkovsku minu koju su na putu u selu postavili Albanci. Ovde na groblju mi je druga kuća, a ona u kojoj živim sa suprugom Miladinkom Micom i sinom Darkom je nekoliko kilometara odavde. I, dok sam živ sa Kosova i Metohije seliti se neću, čuvaću svoj dom i grobove sinova.

18. 04. 2024. u 10:45

Pročitajte više

Drugi pišu

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal