EKSKLUZIVNO Rupert Grint: Jedva sam uspeo da ostavim Harija Potera iza sebe

NIKOLA DRAŽOVIĆ

04. 07. 2021. u 15:46

PROŠLO je više od deceniju i po kako su Rupert Grint, Danijel Redklif i Ema Votson jurili ulicama Tokija pokušavajući da spasu žive glave dok im je za petama bio stampedo okorelih Hari Poter obožavalaca spremnih na sve samo da makar dodirnu jednog od svojih idola.

ЕКСКЛУЗИВНО Руперт Гринт: Једва сам успео да оставим Харија  Потера иза себе

Foto Foks/Promo

I isto toliko vremena bilo je potrebno glumcu koji je dočarao rolu legendarnog Rona Vizlija, nerazdvojnog drugara najpoznatijeg čarobnjaka na svetu, da sa sebe skine magičnu kletvu Harija Potera i konačno dobije neku novu iole ozbiljniju ulogu. Istina, čuvena franšiza donela mu je milione koje sam ne može izbrojati, ali kako Rupert Grint otkriva u ekskluzivnom intervjuu za "TV novosti", ne i profesionalnu ostvarenost.

Sve dok u njegove ruke konačno nije došao scenario za mini-seriju "Ubistva po abecedi", zasnovanu na čuvenom romanu još čuvenije Agate Kristi, koju od 7. jula pratimo sredom od 22.00, na kanalu Foks krajm.

- Tri stvari bile su ključne da prihvatim tu ponudu. Prva je ta što je reč o ekranizaciji romana kraljice krimića. Zatim mi se veoma dopao lik koji je bio predviđen za mene. Postoji li nešto bolje od toga da igrate partnera u zločinu Herkulu Poarou. I treće, i verovatno najvažnije, pred kamerama bih glumio sa DŽonom Malkovičem - poručuje na početku razgovora mladi glumac, koji u seriji tumači lik inspektora Kroma.

* Možete li nam reći nešto više o liku koji tumačite?

- Krom je glavni inspektor Skotland Jarda, nedavno postavljen na tu poziciju na kojoj je pre mnogo godina bio dobar prijatelj i saveznik Herkula Poaroa - inspektor DŽap. Poaro je u trenutku u kom ga zatičemo u seriji već ostario i odavno se povukao iz detektivskog posla. Toliko dugo je bio van svih tokova da nije znao ni da je DŽap otišao u penziju. Kada su počela da mu pristižu pisma sumnjive prirode, na kojima je kasnije baziran ceo slučaj "Ubistava po abecedi", Poaro je rešio da potraži svog starog prijatelja i posavetuje se sa njiim.

* Međutim, DŽap više nije tu...

- Tako je. Ovo je prvi Poaroov sastanak sa stvarnošću. On u Skotland Jardu nailazi na mladog i ratobornog Kroma koji od prvog trenutka gaji ogromnu netrpeljivost prema njemu. Kasnije, tokom serije, otkrivamo da je mladi Krom u stvari veoma nesiguran i u stalnom strahu za svoju poziciju. Sklon je dokazivanju jer je svestan da je deo sredine koja se snažno zatvorila i ostavila mladog inspektora sa druge strane gvozdene ograde. On upoznaje Poaroa kada mu se ovaj obrati za pomoć u rešavanju slučaja ubistava po abecedi, što Krom posmatra sa mnogo sumnje i odbojnosti, jer on upravo u Poarou vidi krivca za DŽapovu preranu penziju. Zbog toga je njihov prvi susret veoma nategnut i doslovno prerasta u Kromov verbalni napad na Poaroa.

* Šta vas je privuklo liku Kroma i uopšte ideji da se pojavite u seriji poput ove?

- Iako sam imao nekoliko zanimljivih sporednih uloga, ovu smatram prvom ozbiljnom posle "Harija Potera". Dobio sam priliku da igram rame uz rame sa DŽonom Malkovičem, i to ne bilo koga, već partnera Herkula Poaroa. Duže od decenije bio sam deo jednog univerzuma koji mi jeste doneo svetsku slavu i lagodan život, obožavaoce širom sveta i ko zna šta još, ali uz sve to išlo je ogromno prokletstvo kog sam se jedva oslobodio. Dobro je poznato kako završavaju zvezde koje ostanu zarobljene ogromnim uspehom koji ostvare na početku karijere, još kao mali. Bilo mi je potrebno 10 godina da pobegnem Hariju Poteru. Dovoljan dokaz koji govori koliko je to bio jedan težak zadatak jeste da sam pre role Kroma imao bar desetak drugih uloga, ali sam tek sa ovom uspeo da dođem na radar publike. Ne možete ni naslutiti koliki trud, snaga i strpljenje su mi bili potrebni da pobedim Harija Potera i ostavim ga iza sebe. Mislim da bi mnogi davno odustali od te bitke i postali prošlost. Zbog toga volim moju ulogu u seriji "Ubistva po abecedi".

 

Foto Foks/Promo

* Po čemu ćete pamtiti ovaj projekat?

- Pre svega, uživao sam u tome što radim jednu epohu. Nikada nisam bio deo neke istorijske serije. Bilo mi je veoma zanimljivo da posmatram taj period naše istorije o kom sam čitao samo u udžbenicima. Čuveno zlatno doba između dva velika rata. Čini mi se da se ta moda, glamur i preporod kulture i umetnosti više nikada neće ponoviti. Svet je tad bio jedan uzavreli lonac ideja koje je, nažalost, ugasio Drugi svetski rat. Bilo je predivno osetiti njegov duh makar kroz seriju. Inače, mom liku dao sam i lični doprinos. On originalno nije trebalo da ima brkove, ali smatrao sam da bi mu odlično stajali pa sam rešio da mu ih dodam. Puštao sam ih nedeljama. Nisu bili nešto posebni - riđi tanki i ne baš preterano bujni, ali bio sam preponosan na njih (smeh).

* Žalite li ikada za Harijem Poterom?

- To je bio divan i važan deo moje karijere i naučio me je mnoge važne lekcije. Pre svega, to da ljudi kada obožavaju nešto mogu biti jako čudni. LJubitelji Harija Potera priređivali su nam neka veoma čudna iznenađenja. Neki bi od njih morali da idu na seanse kod psihijatra da bi se izborili sa posledicama. Zamislite da ste dete i da ste prinuđeni da bežite jer vas jure ulicama nepoznatog grada, svesni da ako vas stignu može da se dogodi čak i to da budete rastrgnuti od obožavanja. Nemoguće je opisati koliko su strastveni i čak pomalo ludi bili, a i ostali, obožavaoci Harija Potera. Oni i danas opsedaju naše kuće i prate nas na svakom koraku. Sa jedne strane, to je divan život, ali pitanje je ko može izdržati toliki pritisak a da i sam ne poludi. U tom smislu nimalo ne žalim za Poterom. On je bio važan za moju karijeru, ali za svakoga od nas koji smo poželeli da nastavimo, bila je to jedna ogromna crna rupa koja nas je godinama vukla, i još je pitanje da li smo uspeli da joj se otrgnemo.

NISAM SMEO DA POGLEDAM MALKOVIČA U OČI

Foto Foks/Promo

* KAKO ste ragovali kada ste saznali ko će vam biti partner u seriji?

- Odmah sam prihvatio ulogu (smeh)! Bez šale, za mene je bila velika čast što ću se uopšte pojaviti u kadru sa njim, a kamoli to što ću imati gotovo glavnu ulogu uz njegovu. Biti partner nekome ko je dva puta nominovan za Oskara. On je sjajan glumac od koga se uči čak i tokom najobičnijeg razgovora dok pričate o vremenu. Ali moram da vam priznam da sam imao ogromnu tremu u prvim scenama. Od straha nisam smeo da ga pogledam u oči. Osećao sam se kao dete ispred učitelja matematike. Kao da me je prozvao da rešavam neku nemoguću jednačinu na tabli (smeh). Trebalo mi je mnogo vremena da se opustim i shvatim da sam tu ulogu dobio sa nekim razlogom. Zato što su producenti imali poverenja u mene i moj talenat i smatrali su da sam dovoljno vredan da budem partner jednom DŽonu Malkoviču.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)