KAKO SU PRLJAVIM NOVCEM DRŽAVE BACANE NA KOLENA: Prikaz tajni sveta visokih finansija - "Prodata sloboda" Momira Bulatovića

POSLE svetskog finansijskog sloma 2008. stanje u globalnoj ekonomiji je išlo od lošeg ka gorem. Liberalni kapitalizam je ispoljio svoju rušilačku moć, a stvarno stanje u privredama najmoćnijih država sveta je lažno prikazivano.

Foto Z. Knežević

Da nije bilo tako, odavno bi se desila pobuna širih razmera. Te laži su, u međuvremenu, postale toliko uverljive da ogroman broj ljudi misli o njima kao o prirodnom poretku stvari.

Istraživanje ovog fenomena je za Momira Bulatovića (1956-2019) bilo uzbudljivo, nalik poslu policijskog inspektora koji otkriva ko je počinio zločin. Zato je iz broja u broj, u nedeljniku "Pečat", objavljivao tekstove u kojima je pokušavao da na jednostavan i jasan način objasni svet visokih finansija koji upravlja sudbinama milijardi ljudi.

Bulatović je tekstove u "Pečatu" počeo da objavljuje početkom 2008, a poslednji je napisao septembra 2018. Ti tekstovi nekadašnjeg predsednika Crne Gore i premijera SR Jugoslavije, inače vrsnog ekonomiste, sada su sabrani u knjizi "Prodata sloboda", koju je objavila izdavačka kuća "Vukotić medija". U ovoj izuzetno zanimljivoj knjizi kriju se odgovori na pitanja - zašto je hiperinflacija bila nužna, kako Nemačka dominira Evropom i zašto je Dojče banka simbol lažne moći... Bulatović je u tekstovima objašnjavao i zašto je korupcija poligon politike, a privatizacija u Srbiji i Crnoj Gori urađena sa katastrofalnim posledicama po države.

Foto N. Skenderija

- Bulatović je u prvoj dekadi pisanja tekstova o ekonomiji, ponajviše ostajao na domaćoj sceni. Tu je odmeravao scenarije, režije i drame srpsko-crnogorsko-jugoslovenske ekonomije - napisao je Manojlo Vukotić, direktor Izdavačke kuće "Vukotić medija" u predgovoru.

- Plivajući prsno, širokim zamahom ruku znanja i srcem strastvenika, Bulatović, sve zreliji, zaranja u mutne dubine svetske ekonomije i finansija. Čitaocu ove knjige je podareno na desetine, na stotine činjenica koje poput preciznog grafikona, ilustruju strašne lomljave kroz koje je u toj deceniji prolazila svetska ekonomija. Bulatović će to nekada nazvati "finansijski ratovi", pa "ludilo sistema", pa "ekonomska kuga", "globalni finansijski zoo-vrt", "finansijski kancer" ili "začarani krug prevare".

PRINUĐENI NA MANjE ZLO

BULATOVIĆ je jedan od političara koji su svojim delom obeležili burne godine poslednje decenije 20. veka i prve godine novog milenijuma na crnogorskoj i jugoslovenskoj političkoj sceni. Ipak, u knjizi "Prodata sloboda" ima samo nekoliko tekstova u kojima on piše o politici, Miloševiću...

- U ovim mojim uspomenama, kao konačna nota, dominira ponos iako, ljudski je to priznati, ima i učestalih plima tuge - pisao je Bulatović.

Foto P. Mitić

- Jer, kao što smo se često "ispovedali" jedan drugome, vreme nam nije bilo naklonjeno. "Svaka budala", mnogo puta sam čuo od Slobodana, "zna da izabere između dobrog i lošeg rešenja". Naša nevolja je bila što smo morali da prihvatamo zlo, za koje smo cenili da je dugoročno i sa stanovišta naših državnih interesa bilo - manje.

Bulatović razotkriva svet prepun "šarenih laža" u kojem vladaju "nezajažljivi bankari sa gangsterskim ponašanjem". Svet u kome nema socijalne pravde. On govori o modernom ropstvu, koje sa na prvi pogled ne vidi, o kreditima, recesiji, otpuštanju radnika.

Foto Arhiva

- Možda se nekome neće svideti oštre ocene autora o svemoćnim institucijama kao što su Svetska banka, MMF, Dojče banka, velike američke banke, krupne korporacije - piše Vukotić. - Bulatović im pripisuje da su oni uveli "dužničko" ili "moderno" ropstvo, da nas banke mogu izbrisati i iz spiska živih, da je "Amerika bila velika samo kad smo joj se divili, a ne kada smo je se plašili"... Ili, još šire: "Pod zastavom slobode, ljudskih prava i demokratije odvija se obična pljačka stanovništva, prirodnih bogatstava..."

- Porast kriminala koji je evidentan svuda, pa i u Srbiji obračunava se kao nešto korisno - pisao je Bulatović u maju 2008.

- Zapošljavaju se novi ljudi, policajci i zatvorski čuvari, kupuje se nova oprema za prisluškivanje i represiju, troše se velike svote novca na advokate i sudove, BDP raste, a to je veoma važno! Veoma pozitivno bi na rast BDP delovala i eventualna legalizacija droga. Kritičarima BDP posebnu poslasticu predstavlja okolnost da on kredite, uzimanje novca na zajam, bilo kod stranih, bilo kod domaćih poverilaca, obračunava kao porast društvenog proizvoda, iako se radi o sredstvima koja se moraju vratiti u budućnosti. S druge strane, BDP je potpuno neosetljiv prema ekološkim aktivnostima i naporima da se čuva životna sredina. On ne obračunava ni ono najsvetije među ljudima, pomoć i solidarnost, brigu o deci. Mnogi ljudi suočeni sa ovim, poput Amerikanaca, češkaju se po glavi i pitaju ko je ovde lud? Državne statistike su sjajne. Ima sve više novca i sve je veće siromaštvo. Novac koji se obračunava "po(njegovoj) glavi stanovnika" očigledno nije ni njegov, ni njegove države. A, nekako se opet obračunava da jeste.

Bulatović je u tekstovima objašnjavao i kako su milioni ljudi opljačkani, kako je prljav novac opran kroz zajmove, kredite, obveznice, bacao na kolena države i regione. Često se okretao Evropskoj uniji, koja, kako kaže, "predstavlja najambiciozniji i (sve do nedavno) najuspešniji integracioni projekat u istoriji savremenog čovečanstva". Otkrio je vrline, ali i mane tog "birokratskog raja".

- Pokazalo se da je ustupak krupnom kapitalu koji je učinila briselska birokratija, stvorio stanje unutar same EU koje vodi ka njenom neumitnom rastakanju i suštinskoj prekompoziciji - objavio je Bulatović 28. jula 2017. u "Pečatu".

Autor tekstova skupljenih u izdanje "Prodata sloboda" iznosi dokaze koji opravdavaju tvrdnju da novac, kako ga shvata većina ljudi, uopšte ne postoji, a da je moderno bankarstvo prevara. Velike banke i investicioni fondovi stvaraju novac ni iz čega, prikazuju ga kao svoje vlasništvo i daju ga na zajam vladama, korporacijama ili građanima. Kada uzme kredit od banke, građanin mora da zna da je jedini stvarni novac koji tu postoji njegov depozit i deo od njegove zarade koji, kao kreditna rata, pripada banci do otplate.

- Američki i kineski privredni model su bitno različiti, s tim što je ovaj drugi neuporedivo efikasniji, pravedniji i bolji. U SAD pedeset miliona građana prima pomoć u hrani, a svaki drugi neku vrstu federalnog čeka socijalne pomoći da bi uopšte preživeo i plaćao dugove banci - razume se Kina je, tokom samo jedne godine, prevela u srednji stalež 300 miliona ljudi i time dala kolosalan doprinos svetskoj borbi protiv siromaštva.

Umesto da priznaju i zamole da budu poučeni kako se u tome uspeva, Amerikanci, na ivici ekonomskog kolapsa, poput zle jetrve, napadaju i panjkaju džina koji dobroćudno ide svojim putem i nije sebičan i gramziv prema svom partneru. Uključujući i Amerikance za koje znaju i osećaju koliko im je teško i da pre zaslužuju sažaljenje nego ljutnju.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije