Dodatak Kultura

KNJIŽEVNA KRITIKA - Poezija nasuprot NVO agendama

Слађана Илић

24. 10. 2024. u 06:00

ČITAJUĆI knjigu eseja Miroslava Maksimovića "Loj, novac, reč" ("Čigoja štampa") suočavamo se s realnošću vremena u kojem živimo.

КЊИЖЕВНА КРИТИКА - Поезија насупрот НВО агендама

Foto: Privatna arhiva

Iako to, neminovno, činimo svakodnevno, ova knjiga nam znači zato što nam izoštrava vidike i sliku koja je često zamućena, katkad spektakularna, obmanjujuća ili groteskna...

U toj knjizi je sve jasno, čak više nego što nam se to sviđa. Pored toga što pokazuje i svu slojevitost istorije, društva, geopolitike, stvaralaštva, verovatno bez namere autora, pokazuje i dugoročne efekte stvaranja, njegove moći o kojima se danas malo misli.

Šta autora ove knjige čini specifičnim, u većoj meri, ali ne sasvim, pouzdanim hroničarem savremenosti? Nešto što, na prvi pogled, bar većini ljudi, deluje sasvim paradoksalno. Činjenica da je Miroslav Maksimović pesnik. Kako pesnici mogu svedočiti o stvarnosti u kojoj su zatečeni kada joj se oni, od kada postoje, na različite načine opiru? Mogu, zaista, dok pišu. Dok stvaraju vrhunsku poeziju brinući samo o rečima, njihovom značenju i zvučanju. Mogu, više smo se puta uverili, i kada pišu u prozi, opet zahvaljujući sopstvenom visokoosetljivom biću i talentu koji se preliva i u druge žanrove koje ovi takođe izaberu za svoj izraz. Mogu i zato što je, kako učimo od Miroslava Maksimovića, prostor umetničkog stvaranja ujedno i prostor slobode, a sloboda je način življenja i ona za pesnika nema alternativu. To je njegovo prirodno stanje.

Otuda, logično je da razmotrimo uvide nekoga ko o slobodi tako misli i koji je živi, jer u današnjem vremenu gotovo da nema takvih ljudi. Ne zato što drugi nisu dovoljno dobri već najpre zato što nisu svi pesnici jer po prirodi stvari to ne mogu svi ni biti; potom zato što ne mogu ni svi biti subverzivni. Subverzivnost je, duboko verujemo, povezana s karakterom i postojanjem ničim zasenčene unutrašnje slobode. Pored toga, naši uvidi kazuju, i ne samo naši, da se s protokom vremena čovekova sklonost buntu, na bilo koji način, smanjuje, čak i kada je reč o populaciji mladih ljudi, pa i umetnika. Ta sklonost u obrnutoj je srazmeri "s političkom korektnošću, s poravnavajućim osrednjaštvom" (Milo Lompar).

Foto promo

Borba protiv navedenih fenomena, opet po Milu Lomparu, jeste borba za vrednost i to ona koja se manifestuje pasivnim otporom. Iako Miroslav Maksimović smatra da je poezija u svetu kakav je danas suvišna i da se onih kod kojih je moć (na različitim društvenim poljima), ona uopšte ne tiče, slobodni smo da primetimo da u vezi s tim nije u pravu. I poezija je taj pasivan otpor koja svojim nastajanjem i postojanjem konstantno govori ne "korektnim drvosečama", "cepanju po standardima", "dubokom oranju po površini", "građenju mape puta", "građenju građenja" uopšte, "gađanju ribe, odozgo, tomahavkom", "nevladinim ekspertima sa štapovima" i bez njih, "ravnanju snega"...

Sve to lepo smo naučili iz poezije Miroslava Maksimovića - koja nam je i dalje potrebna i čiji "sitan rad" (Milo Lompar) je očigledan, kao i njeni efekti. Bez nje, kao i bez poezije drugih velikih, pre svega nacionalnih pesnika, proces redefinisanja čoveka tekao bi glatko. Možda bi se i mogao ostvariti građenjem "nesvojstvene svojstvenosti" (Ivan Milenković). Ovako, pred svedočanstvom poezije nasuprot NVO agendama i "građenju" marketinga - to je nemoguće. Jednostavno - poezija nije za (nesvojstvene) potrošače, marketing ne radi u svetu čitalaca i stvaralaca, a ni pare.

Poezija danas, izvesno, ne diše kako bi trebalo u društvenom prostoru, ali nosioci kreacije, znamo već, imaju svoje načine - stvarnost udišu na slamku - o čemu je pisao Goran Petrović - i neminovno ga menjaju, dok reklame smenjuju jedna drugu, dok se omoti od staniola gužvaju i bacaju naokolo i tako "zagađuju prirodu" po konzumiranju "slatkiša", naročito onih iz uvoza, dok potrošači takođe kisele "futoški kupus (koji nije iz Futoga)" (po Miroslavu Maksimoviću), i konzumiraju ga, ali samo dok sezona traje.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

OSUĐENI ZA UBISTVO STARCA U ZATVORU PADINSKA SKELA: Zrna saosećanja nemaju, izrečene višegodišnje kazne
Suđenja

0 3

OSUĐENI ZA UBISTVO STARCA U ZATVORU PADINSKA SKELA: Zrna saosećanja nemaju, izrečene višegodišnje kazne

SREĆKO Stefanović (22), Saša Stanković (22) i Dalibor Petrović (24) oglašeni su danas krivim u Višem sudu u Beogradu za teško ubistvo Stanimira Brajkovića (74) na bezobziran i nasilnički način u zatvoru Padinska Skela početkom februara 2024. godine. Ovom prvostepenom presudom Stefanović je osuđen na 19 godina zatvora, a Stanković i Petrović na po 18 godina.

11. 12. 2025. u 16:22

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

TRIBINA „DNEVNIK O CRNJANSKOM“ U NOVOM SADU : Kulturni centar Vojvodine „Miloš Crnjanski“
Kultura

0 0

TRIBINA „DNEVNIK O CRNJANSKOM“ U NOVOM SADU : Kulturni centar Vojvodine „Miloš Crnjanski“

U Kulturnom centru Vojvodine „Miloš Crnjanski“ u Novom Sadu ( Ulica Vojvode Putnika 2), u ponedeljak, 15. decembra u 15 časova, biće održana peta po redu ovogodišnja tribina iz ciklusa „Dnevnik o Crnjanskom“, na kojoj će učestvovati prof. dr Nataša Polovina sa Filozofskog fakulteta iz Novog Sada i dr Nastasja Pisarev, urednica i moderatorka programa.

11. 12. 2025. u 12:38

Politika
Tenis
Fudbal
DR NOVOSTI: Zašto je transplantacija obrva toliko popularna među ženskom populacijom?

DR NOVOSTI: Zašto je transplantacija obrva toliko popularna među ženskom populacijom?