Dodatak Kultura

KNJIŽEVNA KRITIKA: Znakovito i opominjuće

Slađana Ilić

31. 05. 2023. u 12:50

NOVA zbirka pesama Saše Nišavića "Peteljka" (Udruženje za očuvanje baštine Dijak, 2022) u celini je veoma znakovita i opominjuća, o čemu svedoči najpre njen naslov.

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Знаковито и опомињуће

Foto: Privatna arhiva

Da se o peteljci drži, na samo Srbija već čitav svet, svedoče surovi događaji koji prestižu jedan drugog, a koji, izvesno, nemaju ništa sa nečim što bi pripadalo tvoračkom ili što bi sadržalo bar klicu utehe. Nasuprot toj očiglednosti jeste poezija koja, kako uočavamo na osnovu stvaralaštva naših savremenika, pokazuje, s nadom koja ipak neumitno jenjava, šta bi sve mogla biti ta peteljka. U poeziji Saše Nišavića to je monaška molitva. I ne umanjujući njen značaj, razumevajući da je ona jedino uzdanje pesničkog subjekta, uviđamo kako celu zbirku presenjuje njegovo izrazito neraspoloženje.

U njoj se istražuje poreklo prelesti, sve što ona sobom nosi, kao i njene posledice. U njoj se i peva iz duhovne potrebe, naravno, ali i iz poštovanja prema onima što tajno čine dobra dela, a kojih još uvek ima. Oni, baš kao i autor ove zbirke u svim svojim knjigama, poniru u "rudarsko okno" jezika "po zavetne i nasušne reči", [...] "po kapi Božje / što dele i drže svet".

Osluškujući bilo reči, tragajući za onima koje su mirotočne, lirski subjekt, istovremeno i stvaralac, nastoji da nas svedeno, a efektno, najčešće se služeći metaforom, aluzijom ili pak simbolom, upozna s procesom savladavanja beline, te osobite "pokorice snega".

Taj proces, kako razumemo čitajući Nišavićeve stihove, podrazumeva neizvesnost i strah, potom i bol - do uspostavljanja veze između "izvučene linije iz kapilara" i "izgrevanja Hrista". No, po rezultatu razumemo da taj bol ima smisla zato što iz njega nastaje novi život. Onaj koji se obnavlja i umnožava sa svakim novim čitanjem, koji obnavlja i samog čitaoca.

Foto Promo

Tako je u poeziji, dok su van nje nalozi za privođenje, neplaćeni računi, kamate, opomene, kazne, sudilišta i presude. Spram njih se usamljenost, kao i uznemirenje, lirskog subjekta uvećava: "Postajem velika školjka / U kojoj se gnezde gromovi / I huje nebesa", a molitva umnožava: "Budnim me drži Gospode / kusi me raspinje".

U toj budnosti, između ostalog, i razumevanje lirskog subjekta i za prognane, za stradale, za njihove bližnje, za spaljene crkve i vinograde, "za oborena stabla breza i jasika", za jurodive...

Snagu za razumevanje svega navedenog lirski subjekt nalazi u konstantnosti još jedne veze koja je - prirodno - uvek deo molitve. Reč je o njegovoj vezi s majkom koja je stalni motiv u poeziji Saše Nišavića. Neke od pesama koje se zasnivaju na tom motivu u okviru njegove poezije sigurno bi se mogle naći u nekoj od antologija: "Molim te Gospode / Kad budem odlazio /dodaj mi majčinu ruku / Kao onog dana / Kad me je niz vrleti / Prvi put na bučnu / Magistralu svela / Kad sam se privijao / Uz njen skut / Strahovao od dolazećeg zvuka / Kao da će grom / Svakog trena / u mene svinuti" ("Odlazak").

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Pročitajte više

Drugi pišu

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
DA LI JE JUTARNJA RAKIJICA OTROV ILI LEK? Stručnjak za toksikologiju razbila mitove (VIDEO)

DA LI JE JUTARNjA RAKIJICA OTROV ILI LEK? Stručnjak za toksikologiju razbila mitove (VIDEO)