Ekonomija

SRPSKI ŠTEP NA ITALIJANSKI BREND: Poznati svetski brendovi već decenijama koriste usluge naših tekstilaca, sada još i više

С. БУЛАТОВИЋ

05. 03. 2021. u 12:36

POZNATI nemački dizajner Filip Plejn tek razmišlja hoće li deo odeće sa njegovim potpisom šiti u Draganićima kraj Raške. Usluge srpskih tekstilaca, međutim, godinama koriste mnogi svetski brendovi.

СРПСКИ ШТЕП НА ИТАЛИЈАНСКИ БРЕНД: Познати светски брендови већ деценијама користе услуге наших текстилаца, сада још и више

Arhiva

Deo svog asortimana trenutno u našoj zemlji, između ostalih, šiju s. Oliver, Lotto, Replay, Moncler.

Modna industrija decenijama preferira saradnju sa šnajderima u istočnoj i jugoistočnoj Aziji. Sa dolaskom korone mnoge stvari su se promenile i u tekstilnoj industriji.

- Jedna od glavnih promena je ponovni povratak poznatih brendova ne samo u Srbiju, već i u zemlje u regionu, a osnovni razlog je otežana logistika sa zemljama Azije, sve skuplji troškovi prevoza i problemi u samoj logistici i nabavci materijala - objašnjavaju u Udruženju za tekstilnu industriju Privredne komore Srbije. - Srbija je zemlja sa tradicionalno poznatim kvalitetom izrade tekstilnih proizvoda. To dugujemo pre svega industriji koja je svoj vrhunac dostigla krajem osamdesetih godina prošlog veka. Tada su pored izuzetno prepoznatljivih domaćih brendova domaći tekstilci proizvodili i za renomirane svetske firme. Iako su mnogi brendovi preselili proizvodnju u Aziju, pojedini su i dalje zahtevne poslove prepuštali tekstilnim proizvođačima iz Srbije.

U narednom periodu očekuje se dolazak i drugih modnih imena i to zbog kvalitetne radne snage, ali i blizine tržišta. Uslužno šivenje za strance oseća se i u spoljnotrgovinskom rezultatu. U 2020. godini tekstilna industrija je izvezla robu vrednu 916 miliona dolara. Izvoz odevnih predmeta iznosio je 621 milion dolara.

- Od ukupnog izvoza odevnih predmeta većina se i dalje odnosi na doradne i uslužne poslove za inostrane partnere - dodaju u PKS. - Uglavnom su u pitanju inostrane kompanije koje su deo svoje proizvodnje prebacile i sada posluju u Srbiji i proizvode za svoje matične kompanije. Tu su i domaće kompanije koje rade uslugu šivenja i krojenja za inostrane kupce. Ukupan uvoz u 2020. godini iznosio je 1,15 milijardi dolara, a vrednost uvoza sirovina za tekstilnu industriju iznosila je 470 miliona dolara. Većinu tog materijala isporučuju kupci gotovih proizvoda za koje domaći tekstilci obavljaju uslužne poslove.

STARIJI U VEĆINI

TEKSTILNA industrija trenutno zapošljava oko 65.000 radnika. Njihove plate utiču na krajnju cenu proizvoda i nije moguće potpuno automatizovati proizvodnju.

- Od kada je uveden sistem dualnog obrazovanja otvoreno je nekoliko odeljenja u srednjim stručnim školama u kojima se danas obučavaju modni krojači, modelari i mehaničari tekstilnih mašina - napominju u PKS. - Tako se danas ovi obrazovni profili školuju u Beogradu, Čačku, Novom Pazaru, Leskovcu, Užicu. U strukturi radne snage još uvek su više prisutni stariji radnici, ali očekuje se u budućnosti da mladi počnu da preuzimaju njihova mesta.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
200.000 RAZLOGA ZA SLAVLJE: Yettel bank proslavlja 200.000 Bank MAX korisnika

200.000 RAZLOGA ZA SLAVLjE: Yettel bank proslavlja 200.000 Bank MAX korisnika